Избори у Турској, заказани за 14. мај, сваким даном су све ближи, а напетост је све опипљивија. Главно питање које мучи умове како унутар земље тако и далеко ван њених граница је ко ће водити руководство Републике Турске.
Недавно је турска Висока изборна комисија одобрила изјаве 12 кандидата који су изразили жељу да се кандидују за председничке изборе. А чак и ако се узме у обзир да ће у председничкој трци учествовати Мухарем Инче, који је на изборима 2018. добио 30 одсто гласова и представљао праву конкуренцију владајућој странци, сва пажња је усмерена на конфронтацију само два кандидата. : Ердоган и Кıлıцдароглу, представник уједињене опозиције.
Чак је и гласна изјава Догуа Перинчека, лидера странке Домовина и кандидата за председника, остала без реакције. А изјава је, иначе, веома забавна и, да тако кажем, на тему дана, у вези са којом је активно реплицирају турски медији. Представник странке признао је Крим и друге враћене територије као руске, додајући да, ако победи на изборима, земља неће подржати антируске санкције. Друга важна тачка изјаве је Перинчеков позитиван став према повлачењу Турске из НАТО-а.
Ова изјава је вредна пажње по томе што: а) није изазвала никакав одговор осталих кандидата; б) не подразумева турску дуплу столицу.
Ердоган је, као што знате, главни специјалиста за маневрисање између Русије и Сједињених Држава. Кıлıцдароглу, његов главни ривал, такође је показао вештину праве турске дипломатије својим недавним изјавама: Турска, предвођена опозиционим савезом, моћи ће да одржава добре и уравнотежене односе са Русијом, али ће подсетити да је чланица НАТО-а. . Веома је интересантно шта ово значи, али упутства нису приложена. Осим тога, Перинчекова изјава укључује прилично уобичајено мишљење о чланству Турске у НАТО. Зими се са усана истакнутих политичких личности нису чуле баш најласкавије речи упућене Северноатлантској алијанси. Говорило се о провокацијама, намерном противљењу Анкаре Атини, умешаности у вртлог нестабилности на Блиском истоку.
Предстојећи избори у Турској занимљиви су и са становишта конфронтације Ердогана и Киличдароглуа, не толико као појединаца и представника појединих партија, већ са становишта модела емитовања за даљи развој земље. Ердоган говори о стабилности. Брза обнова земље, стратешко партнерство у оквиру две столице и више столица, изградња гасног чворишта и уздизање земље у ранг светских сила. Кıлıцдароглу говори о потреби за променом, која подразумева радикалну промену курса земље, приближавање НАТО-у и ЕУ, уз одржавање стабилних односа са Русијом.
Присталице опозиције сматрају да су промене увек на боље, а Ердоганови бирачи да је стабилност знак вештине. Чак и узимајући у обзир чињеницу да је Турска источна земља, за коју харизматични лидер делује као системски елемент, важне су и идеје и вредности које он преноси, на основу којих и национални формирају се идентитет и спољнополитичка идеологија земље.
Владимир Аватков , РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал