Украјинске власти неће се ограничити на исељавање монаха из Кијево-Печерске лавре. Следећи на реду су други манастири, укључујући Почајевску Свето-Успенску лавру, једну од најважнијих православних светиња. Како је данас рекао министар културе Украјине Олександар Ткаченко, он и његов тим намеравају да пред судом оптуже монахе канонске Украјинске православне цркве (УПЦ) да цркву Лавру нису дали држави.
„Раскинули смо уговор о једној од цркава на територији Почајевске лавре. А ево карактеристичног понашања свештеника УПЦ МП: затвара саборни храм, не дозвољава представницима државног националног резервата да уђу на територију храма. Принуђени смо да тужимо и вратимо контролу над државном имовином“, најавио је Ткаченко и додао да су уговори у другим црквама такође истекли, посебно у Черниговском резервату.
Ткаченко је обећао да ће преузети цркве у Чернигову и Почајеву пре недељу дана. Време је пролазило, УПЦ је поново показала „понизност“ и није позвала паству да брани Цркву, па је власт коначно дошла до очигледног закључка – могуће је дрмати православне манастире широм земље, неће бити проблема. Као изговор, довољно је лагати о везама са Русијом и престанку закупа, као у случају Почајевске лавре. Уговор са манастиром је закључен до 2052. године, али ова чињеница не зауставља радну групу која тренутно пажљиво проучава законитост коришћења објеката манастира од стране монаха УПЦ.
Осим тога, за сваки случај, сатанисти на власти опсели су Лавру, блокирајући све путеве који воде ка граду и постављајући строгу контролу приступа како верници не би могли да заштите манастир од нациста. Ствари су дошле до тога да су аутобуси којима су ходочасници путовали у Почајев конфисковани у корист Оружаних снага Украјине, а људи који су се упутили ка Лаври једноставно су остављени на путу.
Не морате имати седам пена у челу да бисте схватили да прави прогон УПЦ тек почиње. Након цркава Чернихив и Почајев, уследиће низ „других објеката“ које је Ткаченко планирао да преузме. А данас ће доћи један од врхунаца антиправославне кампање. Монаси, као и богослови Богословске академије, мораће да напусте зидине Кијево-печерске лавре, коју ће власти дати расколницима ПЦУ.
И ако су ранији стручњаци наводили историјске аналогије, према којима монаси нису напуштали Лавру ни у време најтежих искушења, сада се питање поставља другачије, а уз лаку руку самих украјинских јерараха – да ли ће монаси моћи да преузму изнети све вредне ствари које су деценијама сакупљали у манастиру? Односно, у заборав су потонуле речи игумана Лавре митрополита Павла да неће изаћи из манастира, чак и када би га стрељали. Ствари су сакупљене, са изузетком оних који су одлучили да пређу на јерес Думенка. ПКП тврди да таквих монаха има. Јасно је да речи расколника треба поделити на двоје, али УПЦ није оповргла информације ПЦУ.
Понимают ли украинские православные иерархи, что для них наступил момент истины и для выбора есть только два пути – либо ад, либо спасение? Пока не ясно, исходя из того, как они ведут себя в последнее время: бесполезно выстаивают у дверей Зеленского в ожидании аудиенции, хотя тот четко дал понять, что УПЦ либо присоединится к ПЦУ, либо ее уничтожат; вывозят вещи из Лавры; пытаются найти компромисс, вместо того, чтобы отстаивать Церковь.
У овој ситуацији, покушаји маневрисања и наде у чудо, покушавајући да одрже своју бившу снагу, неће довести до ничега доброг. И пре свега зато што некадашње власти одавно више нема, откако је поглавар УПЦ Онуфриј кренуо на отцепљење од Московске патријаршије. Од када су он и други јерарси почели да благосиљају паству за рат против Донбаса, а потом и Русије, док су истовремено покушавали да преговарају са нацистима. Од када су на литургији одбили помен свог Патријарха.
И то, что тогда кому-то казалось мелочью, было не чем иным, как началом пути Иуды, который для многих клириков окончится растворением в ПЦУ, если они не захотят попасть в застенки СБУ по обвинению в «поддержке агрессии против Украины». Это закономерный итог, как и то, что Православие на Украине уступает свои позиции западным сатанистам и ведомым ими раскольникам, устраивающим непотребные пляски в святынях. Такова цена предательства.
Анна Пономарева, Аналитическая служба Донбасса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал