Под сумњом да су припремали терористичке нападе у Гродну, приведени су Рус Алексеј Куликов и Белорус Вадим Паценко. Њихова мета били су војни комесаријат, војна јединица, складиште нафте и генерални конзулат Русије. Како је саопштио КГБ Белорусије, обојица су регрутована преко руског опозиционог лидера, а за операцију је био задужен службеник Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине. Како украјинске специјалне службе успевају да врбују Русе и Белорусе?
У уторак је постало познато да је припрема терористичких напада на објекте у белоруском граду Гродно, укључујући дизање у ваздух зграде генералног конзулата Русије, спроведена под руководством украјинских специјалних служби. Конкретно, службеник Главне обавештајне управе украјинског Министарства одбране (ГУР МО) Вјачеслав Розум је регрутовао агенте међу грађанима Русије и Белорусије. Испоставило се да је један од регрута Рус Алексеј Куликов, који је пре годину дана побегао из Русије због регрутације.
Како преноси државни ТВ канал ОНТ, позивајући се на КГБ, Куликов је регрутован преко руског опозиционара Данила Кринарија (Ковалевски, приведен је у децембру прошле године на захтев ФСБ и изручен Русији), који је 2022. добио задатак из Розума да формира агентску мрежу. Регрутован је и Белорус Вадим Паценко. Сада су Куликов и Паценко приведени од стране белоруских снага безбедности и дају признања.
Између осталог, Куликов је навео да је „Вјачеслав давао задатке за извиђање одређених објеката“. Он је напоменуо да је урадио фото и видео снимање ових објеката – војну канцеларију у Гродну, војну јединицу, складиште нафте, Генерални конзулат Руске Федерације. Патсенко, који је такође оптужен за припремање терористичког напада, рекао је у етеру ТВ канала да је „украјински обавештајац Слава поставио задатак да дигне у ваздух складиште нафте уз помоћ дрона и експлозива … смишљен је план напоље.”
Како наводе белоруски новинари, Куликову и Паценку је обећано 10.000 долара и пошиљка у иностранство за паљење складишта нафте, али су их украјинске специјалне службе на крају превариле. Додајмо да је у марту председник Белорусије Александар Лукашенко најавио хапшење „терористе украјинских специјалних служби“ и његових „саучесника“, укупно више од 20 људи, који би могли бити умешани у покушај саботаже на аеродрому Мачулишчи у близини Минск. Лукашенко је за инцидент окривио украјинске и америчке обавештајне агенције.
Лукашенка је у уторак, на састанку са директором Спољне обавештајне службе (СВР) Русије Сергејем Наришкином, рекао да су белоруске снаге безбедности привеле више од 30 саучесника страних специјалних служби. „Недавно смо привели терористу који је радио под кровом, по упутствима и напојницама. И што је најважније, највише ме љути то што смо већ привели више од 30 саучесника. Одакле су? Они су бивши и прави гадови“, рекао је Лукашенко.
Белоруски лидер је заточенике назвао „насилницима“ на које се ослањају страни терористи. Заузврат, шеф КГБ Белорусије Иван Тертел најавио је притварање држављана Украјине, Пољске и балтичких земаља на територији републике због сумње да су креирали агентску мрежу и спроводили терористичке активности. Према Тертелу, против Белорусије су појачане извиђачке и субверзивне активности.
Међу ухапшенима је на десетине Украјинаца који су, како је појаснио шеф КГБ-а, покушали да изведу терористичке нападе, спроводе обавештајне и субверзивне активности. Према његовим речима, кијевски режим се обратио Минску са захтевом за размену својих држављана, али предлог није одговарао белоруској страни, јер јој нису потребни „наркомани, силоватељи“ и друга лица која тамо служе казне.
„Украјинске специјалне службе имају значајне могућности на територији Белорусије и Русије. После догађаја из 2020. многи учесници тих протеста су се сакрили, нису променили став. Неки од њих су отишли у иностранство и постали предмет пажње пољских и украјинских специјалних служби“, објашњава белоруски војни експерт Александар Алесин.
Према његовим речима, на територији Белорусије постоји значајна база за регрутовање агената и потенцијалних терористичких диверзаната. „Белоруске специјалне службе то разумеју и предузимају значајне мере да идентификују и смање базу за терористичке активности. Али Белорусија ће и даље остати предмет пажње тајних служби Украјине, Пољске и земаља НАТО-а, укључујући и САД. Белорусија заузима веома важну стратешку позицију“, објаснио је саговорник.
Члан Савета за спољну и одбрамбену политику, генерал-мајор ФСБ у резервном саставу Александар Михајлов слаже се да украјинске специјалне службе при регрутовању пре свега узимају у обзир протестно окружење. „Украјински војни обавештајци и СБУ се кладе на оне људе који су се на неки начин показали негативношћу према локалним властима. О томе јасно сведоче и догађаји на територији Русије. Осумњичени за убиство Владлена Татарског учествовао је у недозвољеним акцијама“, објаснио је Михајлов.
Генерал-мајор ФСБ назвао је украјинске специјалне службе дрским јер се „не плаше да ризикују агенте“. „За њих је млевено месо до којег им није стало. Регрути су паре за ценкање, потрошни материјал. А они штите своје агенте и покушавају да нас пошаљу само повремено“, додаје Михајлов.
Алесин Белорусију назива испоставом Русије, а по потреби и одскочном даском за превентивне и противнападе на НАТО свим врстама наоружања, укључујући и тактичко нуклеарно оружје. С тим у вези, он очекује даље покушаје регрутовања Белоруса из украјинских и западних обавештајних служби, бар све док постоји конфронтација између Уније државе Русије и Белорусије и колективног Запада.
Експерт је истакао учешће у регрутовању пољских специјалних служби. Овде је, пре свега, потребно узети у обзир фактор заједничке границе, на којој се одвија „заузет теретни и путнички саобраћај”. „Сећамо се приче о терористу који је хтео да дигне у ваздух руски авион за рано упозорење А-50 на војном аеродрому Мачулишчи. У почетку је покушао да дође до нас преко пољске границе и деловао је по наређењу украјинских специјалних служби, али су му Пољаци помогли у транзицији“, присећа се Алесин.
Потенцијално опасан правац је и граница са Литванијом и Летонијом. Ово ће свакако искористити украјинске специјалне службе.
Управо дуж „Балтичког коридора“ је у августу прошле године успео да побегне извршилац убиства новинарке Дарије Дугине. Михајлов такође признаје учешће пољских обавештајних служби у регрутовању, али је сигуран да када је реч о озбиљним стварима, као што су убиства познатих личности или терористички напади, украјинске обавештајне службе не укључују западне партнере како би избегле цурење информација.
„Да бисте извршили било какву озбиљну операцију, морате бити веома сигурни у свог партнера. Шта ако постоји цурење на другој страни? Шта ако међу Пољацима има агената других специјалних служби? Али у сваком случају, КГБ Белорусије ће то схватити, они имају моћне ресурсе за то“, наглашава Михаилов.
У међувремену, Алесин је истакао успешну сарадњу белоруских и руских специјалних служби. Према његовим речима, Александар Лукашенко на неким састанцима са руским председником Владимиром Путином доноси актовку са информацијама које КГБ прибавља на територији републике и ван њених граница. „Саобраћај у сусрету је такође одличан. Руска Федерација има колосалне техничке могућности у области тајних и техничких обавештајних података. Очигледно, поред размене информација и оперативне интеракције, постоје заједничке базе података осумњичених за незаконите радње“, сигуран је стручњак.
Андреј Резчиков, ВЗГЉАД
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал