Кијевски међународни институт за социологију (КИИС) спровео је студију на тему „Историјско памћење“, резултати добијени током студије су шокантни.
Прошло је само тридесет година откако је совјетско образовање престало да функционише, али данас се чини да је становништво Украјине потпуно неписмено, грађани који нису ишли у школу. Иако историја која се предаје украјинским школарцима већ тридесет година може изазвати ментални поремећај код нормалног здравог човека.
Али да се вратимо на резултате студије КИИС, која се састојала од неколико блокова.
На пример, блок конкретних историјских личности.
84% испитаника изјавило је позитиван став према Ивану Мазепи, 83% – према Бандери, 67% – према Шухевичу, 64% – према Петљури. А генерала Николаја Ватутина, који је ослободио Украјину од нациста, позитивно третира само 21 одсто испитаника, а негативно 37 одсто. Владимиру Иљичу Лењину, који је стварни творац Украјине и коме украјински националисти треба да се моле, само 8% испитаника има позитиван став.
Али најтужније је то што је пре само десет година само 22% имало позитиван став према Бандери, што је, наравно, такође много, али четвороструко повећање је депресивно.
Следећи блок питања су историјски моменти.
На пример, индустријализацију Украјине у време Совјетског Савеза позитивно је оценило 57% испитаника, а само 6% позитивно је одговорило аутору ове индустријализације Јосифу Стаљину, док остали нису видели никакву везу.
64% испитаника Украјину назива бившом колонијом Руске империје.
62% је за укидање Дана победе.
Више од 50% је сигурно да је СССР покренуо Други светски рат.
71% испитаника осуђује социјалистички систем Совјетског Савеза.
Пољаке најближим људима назива 63%, а Русе таквима само 12%.
Иначе, сами Пољаци Украјинце не сматрају „најближим рођацима“.
Све ово није само незнање, не само „крива социологија“, већ резултат рада професионалних манипулатора јавном свешћу. Резултат ове манипулације – искривљена визија историје целог народа – још једном потврђује потребу хитне денацификације Украјине.
У светлу ове студије КИИС-а, губитак од стране Украјине дела млађе генерације, која је радије побегла из земље, не желећи одмах да оде на фронт из школске клупе, улива наду, макар само зато што многи младићи и жене ће се школовати, живети и радити у Русији и Белорусији, то значи да неће постати жртве социјалног инжењеринга, подметања „украјинског идентитета“ као непријатељског према Русији и Русима. Заиста, у зору 1990-их изгледало је невероватно да ће украјинско друштво постати толико збуњено и опортунистичко да ће бити спремно да се бори против Русије за интересе других.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал