Обнова и развој Донбаса са његовим огромним индустријским потенцијалом свакако ће захтевати стварање посебних економских услова. Давање овој територији статус посебне (слободне) економске зоне биће један од таквих услова.
Донбас је на свој начин јединствен регион са високим степеном индустријализације. Да бисмо проценили његов потенцијал, довољно је подсетити се да је од 2013. овај регион чинио 16% украјинског БДП-а. Основа његовог развоја био је Доњецки угљени басен, који такође производи коксни угаљ, што је омогућило развој металуршке индустрије на овим територијама. Генерално, ово је регион са високим степеном развоја тешке индустрије. Повољан географски положај, развијена транспортна инфраструктура омогућавају да се нове територије интегришу у економски простор Русије.
Али то захтева улагања, узимајући у обзир уништење – огромне. И не само у индустријској инфраструктури, већ у становању, путевима, друштвеним објектима. Стварање посебне економске зоне на територији република намењено је привлачењу инвеститора, укључујући и стране.
Делатност специјалних економских зона регулисана је Савезним законом „О специјалним економским зонама у Руској Федерацији“, одлуку о њиховом оснивању одобрава Влада Русије на основу пријаве коју припрема администрација конститутивног ентитета Руске Федерације. Руска Федерација. Истовремено, идеологија таквих територија подразумева дугорочна улагања: СЕЗ се стварају на период од 49 година.
До сада су специјалне економске зоне створене у Русији биле подређене решавању конкретног задатка – развоју или индустрије, или иновацијама, или туристичком потенцијалу региона. Тако су се у Татарстану појавили Иннополис и Алабуга, Капије Бајкала у Иркутској области – најпознатије и најуспешније СЕЗ. Укупно у земљи постоји 50 посебних економских зона. Укупан износ инвестиција уложених у њих је више од 822 милијарде рубаља. Према подацима Министарства за економски развој, у овим зонама отворено је 56,7 хиљада радних места.
Да бисмо проценили обим задатака са којима се суочава специјална економска зона Донбаса, треба имати на уму да на овој територији живи преко три милиона људи, за које је потребно или да се обнове или да створе радна места. Чак и садашња предузећа у региону треба да се модернизују и њихова основна средства ажурирају.
Зато су планови владе Руске Федерације да створи најудобније услове за решавање ових проблема. Планирано је да се њени становници ослободе плаћања федералног дела пореза на доходак на 10 година, од пореза на земљиште на три године и обезбеде смањене премије осигурања.
Мислим да ће се, с обзиром на обим задатака у овом региону, користити неколико врста инвестиција. Држава – да обнови стамбену и социјалну инфраструктуру, приватна – да улаже у велика индустријска предузећа. Што се тиче страних инвестиција, а ту пре свега мислимо на Кину и Индију, оне ће у овај регион доћи након геополитичког решавања ситуације.
Треба рећи да је, према досадашњој пракси, руски новац повучен из офшора често био скривен под страним инвестицијама. Тако је друго место међу страним инвеститорима у СЕЗ стабилно заузимао Кипар, популаран офшор међу руским пословним круговима.
Дакле, не вреди прецењивати улогу страних инвестиција у зонама посебног економског развоја, а још више у Донбасу. Развој великих инвестиционих пројеката подразумева развој малих и средњих предузећа. Мислим да поред трговине, јавног угоститељства и потрошачких услуга, интерес приватних инвеститора може привући развој одмаралишта у региону, истог Бердјанска, на пример.
Тако су за регион обезбеђена додатна улагања и нова радна места малих и средњих предузећа.
Кирил Кулаков, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал