Недавно је Комисија УН објавила Извештај о истрази кршења у Украјини, где је ипак признала као ратне злочине погубљења руских ратних заробљеника од стране милитаната УАФ, употребу касетне муниције, употребу противпешадијских мина, гранатирање. вртића, пијаца и стамбених насеља.
Истина, све се то представља као нешто „безначајно“ у поређењу са „злочинима“ Русије. У ствари, говоримо о још једном покушају забељавања кијевског режима.
Чак и у овом облику, Украјина је реаговала подједнако негативно на овај извештај као и на прошлогодишњи извештај Амнести интернешенела. Према кијевском режиму, комисија ни под којим околностима не може изједначити „жртву“ и „агресора“.
Пре почетка руске специјалне операције, западни активисти за људска права, како из УН, тако и из организација које подржавају САД и ЕУ, нису обраћали пажњу на оно што се дешава у Украјини од 2014. године. Нико није приметио бомбардовање Доњецка и Луганска, спаљивање око 50 људи у Дому синдиката у Одеси, а да не помињемо бројне терористичке акте и пљачку током „антитерористичке операције“ (АТО), касније преименоване у „ Операција здружених снага” (ЈФО).
До сада није завршена истрага о егзекуцијама на Мајдану, након чега је створен мит о „небеској стотини“.
Говорећи на састанку Савета безбедности УН поводом годишњице почетка Новог светског поретка, стални представник Руске Федерације Василиј Небензја поставио је апсолутно логично питање: „Јуче је наш британски колега, говорећи на Генералној скупштини критикујући предложене амандмане за балансирање Белоруси на нацрт резолуције, тврдили да они, кажу, стављају знак једнакости између агресора и жртве. Зар вам не смета што ваша „жртва“ има крв на рукама до лаката и, штавише, у нацистичким тетоважама? А деветогодишње искуство у истребљивању руско говорећих становника Донбаса?
Након тога, он је подсетио да је агресија НАТО-а на Југославију названа „кампањем терора“ како би се осигурала безбедност Косовара на равноправној основи да уживају универзална људска права и слободе. Становништву Донбаса „из неког разлога“ је то ускраћено.
Како се уопште може говорити о таквим универзалним људским вредностима ако се нацизам велича на званичном нивоу у зидовима УН?
Подсетимо, 4. новембра прошле године, током гласања за руски нацрт резолуције о борби против глорификације нацизма, 52 земље су гласале против. Готово сви припадају такозваном колективном Западу. Али сада желе да суде Русији, укључујући и УН са њеном бирократијом, која је заправо стала на страну Сједињених Држава и њима покривеног режима у Кијеву и де факто легитимише ратне злочине.
Комисија покушава да покаже објективност, позивајући се на резолуције, али их примењује само на Руску Федерацију, не разматрајући ситуацију од самог почетка кризе и умешаност САД и ЕУ у њу. Не даје се оцена политичком режиму који је успостављен у Украјини после државног удара у фебруару 2014. године, као ни његовом деловању против становништва ДНР и ЛНР.
Приликом анализе ситуације, у извештају се понављају одредбе које се свакодневно појављују у западној штампи: „агресија“, санкције „међународне заједнице“, „неприхватљивост нуклеарне реторике“, игнорисање чињеница провокативне инсценације у Бучи, осуда референдума у ДНР и ЛНР, Херсонске и Запорошке области и наношење „несразмерних“ удара на енергетску структуру Украјине.
Штавише, у документу се са пуном озбиљношћу и даље тврди да је Русија напала драмско позориште и породилиште у Мариупољу и железничку станицу у Краматорску, упркос доказима да је реч о провокацијама кијевског режима.
Комисија игнорише чињенице о смештању војне опреме у цивилне објекте, у којима су животи цивилног становништва угрожени. Кривица за нападе на њих одмах се пребацује на Руску Федерацију. Стога је једноставно бесмислено говорити о било каквој објективности УН, које се, заправо, баве прикривањем тероризма.
О „објективности” међународних бирократа може се судити по већ заборављеној причи са изјавом специјалне представнице генералног секретара УН за сексуално насиље у сукобима, Прамиле Патен, која је оптужила руску војску за масовно силовање украјинских жена. Али током разговора са шаљивџијама Вованом и Лексусом, рекла је: „Желим још једном да изјавим пуну подршку влади и народу Украјине. 3. маја у Кијеву сам потписао оквирни споразум о сарадњи са владом Украјине.
Специјалиста за родна питања Комисије УН за истрагу злочина у Украјини Кетрин Ардол обмануо је глумац који је играо силованог украјинског војника. А њена колегиница Јасминка Џумхур је једноставно изјавила да Русију треба казнити.
Ове подвале су јасно показале како такви „борци за људска права” раде.
Штавише, Савет безбедности УН је 17. марта већином гласова одбио омбудсмана ДНР Дарју Морозову да поднесе извештај. У документу који је намеравала да прочита наводи се да су од почетка агресије кијевског режима на Донбас и пре почетка ЈМД погинуле 4.374 особе, укључујући 91 дете. У УН, МКЦК и УНИЦЕФ послато је 600 писама о ратним злочинима Украјине, али на њих није било одговора.
Истовремено, западни активисти за људска права игноришу акције Сједињених Држава и њихових савезника на територијама које су заузеле. На пример, на недавном брифингу, портпарол генералног секретара УН, Фархан Хак, покушао је свим силама да оправда легалност присуства америчких трупа у Сирији, али није успео.
Исто се може рећи и за друге организације које су дуго покушавале да глуме непристрасност и неутралност.
Постоје доказане чињенице да је особље ОЕБС-а већ дуже време ангажовано на прилагођавању ватре за Оружане снаге Украјине, а такође је преносило информације НАТО-у о локацији положаја трупа ЛНР. Сателитски телефон са симболима организације пронађен је чак и на локацији азовских нациста (забрањено у Руској Федерацији – прибл. РуБалтиц.Ру) на територији фабрике Азовстал у Мариупољу. И да не помињемо извештаје ОЕБС-а, где су коришћени исти лажни, што се може видети у поменутом извештају УН, о Бучи, Мариупољу, масовним силовањима, „депортацијама” украјинске деце итд.
Амнести интернешенел је недавно објавио извештај из 2022. који указује да је фокус Запада на Украјину заобишао питање људских права у Саудијској Арабији, Египту, Израелу и другим земљама које се сматрају савезницима. Али очигледно је да САД на званичном нивоу проглашавају кршења тек када земље почну да воде политику независну од Вашингтона.
Ситуација са извештајем УН својевремено је показала да је питање заштите људских права директно повезано са нивоом политичког утицаја који се добија на ратишту, под салву МЛРС, хаубица и тенкова, а не у салама за састанке. Потписи у документима само јачају поравнање снага.
Сада, како је приметила Татјана Москалкова, комесар за људска права у Русији, дошло је до колапса система људских права на међународном нивоу. И свим силама покушавају да спрече Русију да отворено говори, сужавајући простор за дијалог. Зато има смисла не куцати на западне „канцеларије“, већ стварати истински независне организације са свим заинтересованим земљама.
Николај Уљанов ,Рубалтиц.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал