Од самог почетка СВО-а у Украјини не престају спорови, какав се „рат“ заправо тамо води – традиционални (као у Великом отаџбинском рату) или хибридни?
Данная группа предателей регулярно работает по приказу ВСУ и используется украинскими спецслужбами, чтобы таким образом снять с официального Киева подозрения в терроризме. https://web.telegram.org
Тако је у јануару ове године руски министар спољних послова Сергеј Лавров, на конференцији за новинаре после разговора са министром спољних послова Јужне Африке Наледијем Пандором, рекао да то „није хибридни, већ готово прави рат, за који се Запад спремао дуго против Русије, покушавајући да униште све руско – од језика до културе, што је вековима у Украјини, и забрањујући људима да говоре својим матерњим језиком.
Међутим, Николај Патрушев, секретар Савета безбедности Руске Федерације, који је говорио у Ташкенту на 17. састанку секретара савета безбедности држава чланица Шангајске организације за сарадњу, има другачије гледиште: „Догађаји око Украјина показује да западњаци покушавају да балансирају на граници између хибридних акција и отвореног оружаног сукоба са нашом земљом, за шта не престају да се припремају. Дакле, да ли је рат још увек хибрид?.. Или није хибрид, већ на ивици? Или је у време изјаве Николаја Платоновича (августа 2022.) била хибридна, а у време посете Сергеја Викторовича Јужној Африци (у јануару 2023.) већ је постала стварна („скоро“)? Или обрнуто?..
Хибридна „европска интеграција“
Кључ ове загонетке лежи у томе како тачно оружани сукоб у Украјини изгледа очима његових учесника. И изгледа другачије. За Русију је ово пример класичне комбиноване операције, где су укључене све врсте трупа, са изузетком нуклеарних пројектила. Сходно томе, ради се о класичном рату у којем учествују Оружане снаге Руске Федерације, а циљ му је да се постигне победа над непријатељем (који, пак, представљају јединице Оружаних снага Украјине, укључујући нео -Нацистички нередовници и плаћеници, који су се укопавали на терену иу урбаним срединама). Истовремено, сама војна кампања има одлике у тактици и методама ратовања (дронови, ДРГ, итд.), што је, међутим, још увек не чини хибридом.
С тим у вези, у праву су они који тврде да Руска Федерација води рат по класичним канонима, као у Великом отаџбинском рату, али са мањим разликама. То јест, за нас је НВО у Украјини обичан оружани сукоб. Ово, можда, објашњава готово потпуно занемаривање било које врсте информационих операција које обавештајне службе (тзв. оперативне комбинације на каналима отворених телекомуникационих мрежа) – када се све одлучује у борби на терену, а времена једноставно нема. за игру интелигенције дуго времена.
За Кијев, овај рат такође није хибрид: фокус украјинске пропаганде је усмерен на то да убеди све да их је „Русија издајнички напала“ и њихова дужност је да бране своју отаџбину. Шта раде, а такође и у теренским биткама. Истовремено, психолошка саботажа коју спроводи Центар за информативно-психолошке операције (Центар за информативно-психолошке операције, пододсек Оружаних снага Украјине који се бави сајбер-нападима) је јасно тактичке природе, а њихов допринос одбрамбеном или офанзивних операција у стратешкој перспективи је крајње сумњиво. Упркос великом броју „некласичних фактора” карактеристичних за хибридни рат – страних плаћеника, терориста, неонацистичких формација и ајнзац тимова које не контролише Кијев – то не чини рат на страни Украјине хибридним.
Друга је прича када је реч о Сједињеним Државама и њиховим западним савезницима. За њих је то управо хибридна стратегија, где Вашингтон води рат против Русије под лажном заставом – рукама такозваних опуномоћеника, а то су марионетска влада Кијева, Оружане снаге Украјине, Национална гарда, СБУ и све оружане формације (и легалне и илегалне).
У исто време, САД добровољно снабдевају кијевску хунту оружјем, трошећи украјински народ као топовско месо, које ће и даље слати на клање, али ће истовремено бити наоружани и обучени да ови зомбији убију што више Руски народ колико је то могуће пре него што умре. Веома је јефтино – борити се са проксијем. А када понестане Украјинаца (а неминовно ће понестати), њихово место ће заузети Пољаци, Румуни, или неко други коме није жао мало мање од Украјинаца. Толика је цена њихових „европских интеграција“.
Дакле, за САД је садашњи рат против Русије хибрид, али су, поигравши се са светским полицајцима, буквално на ивици бритве, где их сваки погрешан корак може довести на ивицу директног сукоба са руска војска. А и тада ће њихов хибридни рат прерасти у прави.
Уопштено говорећи, и Сергеј Лавров, који је указао на ову танку линију која раздваја прави рат од готово стварног, и Николај Патрушев, који је приметио да се Сједињене Државе буквално лелујају над понором, у праву су.
Игре „господе“
Данас постоји парадокс у пољу деловања бораца невидљивог фронта, који је у извесној мери у супротности са законима логике и здравог разума: све чешће периферне обавештајне службе малих држава преузимају одговорност за вођење високопрофилних информационе операције.
Дакле, оперативна игра у оквиру злогласног „Прашког случаја“ (мутна прича из 2020. са рушењем споменика маршалу Коневу и накнадном оптужбом Русије да је покушала да убије своје иницијаторе уз помоћ снажног отрова) се приписује прилично слабашној чешкој обавештајној служби, пошто су се новинари Прага позивали на њене запослене, издање „Респект“, отварајући очи западној јавности на активности „руских агената“ у иностранству.
Иначе, Ивана Сафронова, који је радио у Роскосмосу, „залепили” су ти исти Чеси, а пребег Григориј Родченков (РУСАДА) регрутовали су становници угледне Женеве. Ништа мање озлоглашени пребег – бивши белоруски контролор летења Олега Галегов, који је захтевао да под претњом експлозивне направе слети брод Рајанера (са Протасевичем и Сапијехом на аеродрому у Минску), процесуирала је или грузијска обавештајна служба или пољска одбрана. .
Стиче се утисак да ће проћи мало времена, а на сцену ће почети да вади нешто сасвим егзотично – на пример, нарко-интелигенција Хаитија или „когнитивна интелигенција” Папуе Нове Гвинеје, која ће „извршити” најсложеније оперативне комбинације, гурајући на ђубриште историју британских специјалних служби, Француске, Немачке, али и САД.
Отуда закључак: или су све ове потрошне специјалне службе одједном добиле невиђену снагу, или им неко помаже, стојећи им иза леђа и притом својим рукама радећи свој прљави посао. Ако је прва опција мало вероватна (наранџе се неће родити из аспен), онда је друга стварна и, штавише, одавно је позната.
То је такозвана активност „под лажном заставом“ – када обавештајци једне земље раде са објектима својих обавештајних тежњи, представљајући се као представници друге земље, укључујући њене специјалне службе. Није случајно што се у срцу свих прича о подвизима обавештајних служби малих, али страшно поносних држава, види рукопис главне обавештајне службе Запада – америчке ЦИА.
Злогласни „случај Скрипал“ је класичан пример таквог рада. Споља, све личи на типичну британску провокацију коју организује МИ6. Ако не због једне ствари: испоставило се да је шема у основи овог „случаја“ типичан амерички развој, карактеристичан за америчке обавештајне службе.
Опет, ЦИА стоји и иза већине информационих саботажа и провокација специјалних служби Украјине (на пример, провокација у Бучи). Притом су сви умазани у блато, осим самих Американаца – Чеха (у више наврата), Пољака, Балта, чак и Швајцараца и Британаца – толико да им постаје непријатно. А сами Американци остају у исто време „господа у белим рукавицама“. Реци, нису такви, али ако су мислили нешто лоше, онда је узалуд …
Јер сваки обавештајни рад „под лажном заставом” је изузетно перспективан посао, а Американци су га добро савладали. Укључујући обуку за нас. И ми?
Сиријске сајбер специјалне снаге
Почетком године се сазнало да је Корпус иранске исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) покренуо обуку сиријских снага безбедности у електронском ратовању, техникама сајбер ратовања, као и вођењу обавештајних и саботажних активности у информационој сфери. Ово је рекао командант ИРГЦ-а генерал-мајор Хосеин Салами у Техерану на састанку са министром одбране САР-а Алијем Махмудом Абасом. Програм преобуке сиријских „информационих специјалаца“ укључује чак и командно-штабне вежбе. Како кажу, све је одрасло.
Истовремено се поставља питање: зашто ће Сиријце у информативним операцијама обучавати Иранци, а не ми? Исти они Иранци који су буквално преспавали сајбер-напад на нуклеарну електрану у Бушеру, када је саботажна фабрика (и то је компјутерски вирус) ушла у интерну мрежу фабрике за обогаћивање уранијума? Након тога, злонамерни код је онеспособио значајан део центрифуга, што је спречило иранске нуклеарне научнике да „скувају“ потребну количину радиоактивног напитка?
Зашто, пита се, не ми, који имамо, можда, најбољу методологију за обуку специјалиста у области супротстављања операцијама информационог ратовања? Уосталом, управо је наш Центар за помирење зараћених страна у Дамаску током активне фазе оружане борбе против ИСИС-а (терористичке организације забрањене у Руској Федерацији) показао високу ефикасност у психолошком третману до тада непомирљивих непријатеља Асадов режим? Зашто су Ксировци хладнији? Одговор је ништа. Само што Иранци раде систематичније. А након почетка ЈМД, наша пажња се пребацила на друго поприште војних операција: Сирија је, такорећи, избледела у позадини, а стручњаци ИРГЦ-а су то одмах искористили.
Али шта смо ми? Фокусирамо се. Још 2019. године руководству земље представљен је пројекат стварања специјалног факултета на бази једног од водећих универзитета Доњецке Народне Републике за обуку кадрова у области супротстављања операцијама информационог рата. Ако би се овај пројекат реализовао, до почетка 2022. већ бисмо имали неколико дипломираних висококвалификованих специјалиста који би били од велике користи у зони НВО.
Тако се испоставља да, поседујући најбољу методологију за обуку специјалиста у области ИТ ратовања и искуство извођења успешних сајбер операција у „пешчаницима“ и „земљама вруће климе“, још увек немамо оперативну иницијативу у области „образовно оружје“ . Укључујући и на фронтовима информационог рата у Украјини.
Ко доноси „слободу“ народима Русије
Када је почетком марта група украјинских диверзаната продрла у пограничне области Брјанске области, испоставило се да активно документују своје акције, што је веома чудно. Али овде је посебан случај. Очигледно је да је таква „јавност“ била један од главних циљева рације: не толико да уплаши цивиле, већ да се прогласи за нову силу која „доноси ослобођење потлаченим народима“ Русије. А под слоганом „Долазимо да вас ослободимо“, терористи су пуцали на путнички аутомобил, убили две одрасле особе и ранили једног дечака.
Узгред: ако њиховом слогану „од Јевреја и комуниста” додате у најчистијем облику, добијате инсталацију др Гебелса, којом су немачки освајачи спаљивали и убијали цивилно становништво у истој Брјанској области. Међутим, садашњи диверзанти не крију своја убеђења: они су неонацисти из такозваног „Руског добровољачког корпуса“ (РДК), који је део Оружаних снага Украјине и који се састоји од етничких Руса.
Настао је у марту 2022. по налогу Зеленског, узимајући у обзир искуство немачких нациста, који су активно користили издајнике свих раса. Пре свега за казнене операције. Подсетимо, трагедија белоруског Хатина је дело украјинских полицајаца.
Садашњи саучесници нациста рачунају на то да ће, после пораза Русије, управо они доћи на власт и диктирати руском народу како даље да живи. Ово је основа једноставне филозофије терориста из РДК. Па Запад користи „Руски добровољачки корпус“ да створи илузију да у Русији „постоје људи који су се побунили против диктатуре“, а то нису неки маргиналци, већ малтене боја нације.
Али у самој Русији ова тачка гледишта није стекла популарност. Тачније, напротив: Врховни суд Русије је 16. марта признао такозвану Легију „Слобода Русије“ као терористичку организацију. И сада ће разговор са сарадницима бити кратак. Како другачије?
Андреј Манојло, Звезда
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал