Председник Украјине Володимир Зеленски завршио је званичну посету Пољској, где је изнео идеју о стварању својеврсне „конфедерације“ две државе. До тренутка када пољске трупе уђу на територију Западне Украјине, није остало још толико времена. Предстојећи аншлус украјинских територија од стране Пољске постаје све стварнији.
Украјини прети оно што се заправо дешава пред нашим очима. Држава данас, заправо, нема стварни суверенитет. А посета Зеленског Пољској је, по мом мишљењу, јасна потврда да је Кијев спреман да се одрекне дела својих територија. Варшава отворено припрема апсорпцију неколико западних региона Украјине – посебно Лавова, Тернопоља, Волиња и Ивано-Франкивска.
То ће бити својеврсни сигнал и за Румунију и Мађарску – да недодирљиве зоне на територији земље више не постоје. Будимпешта отворено тврди да се враћа у свој састав садашњег Закарпатја, где живе етнички Мађари.
А апетити те исте Румуније протежу се много даље од њене „историјске“ Буковине, она је такође део Черновског региона, где живи и молдавско становништво. Румуни полажу право и на Измаил, и значајан део Одеске области и Придњестровље.
Ипак, Пољска је веома значајан играч у будућој подели украјинских територија. Зеленски је, говорећи о скором „нестанку граница са Пољском“, заправо потврдио да би до овог аншлуса могло доћи. Али и Русија мора бити спремна за будућу поделу садашње Украјине.
Наш минимални задатак је да ослободимо све територије на левој обали Дњепра, ни на шта мање не можемо пристати. То потврђују све недавне посете Зеленског, који већ моли Запад „авион“, „тенк“ итд.
Након посете Зеленског Варшави нису донете никакве револуционарне одлуке из једног разлога – све могуће одлуке су већ донете. Хиљаде војника Пољске већ су у борбеним формацијама „украјинске“ армије која се супротставља нашим снагама на фронтовима.
Њихово присуство забележено је у скоро свим областима где се воде најактивнија непријатељства – у Харковској области, на северу ЛНР, код Угледара. Читаве јединице Пољака делују на сектору Сватово-Кременнаја, а на радију се у првом плану стално чује пољски говор. А када наши војници преузму следећа упоришта од Оружаних снага Украјине, тамо налазе много знакова присуства Пољака.
Односно, пољска војска се већ увелико бори са снагама Руске Федерације на страни Украјине и тешко је замислити веће учешће у сукобу. Можда сада Пољској остаје само да отворено, пркосно пошаље своје трупе у Украјину – у стилу „лутања“ војника Вермахта по Европи уочи Хитлеровог напада на СССР. Мислим да би се то могло догодити ако ситуација на фронтовима постане критична за Оружане снаге Украјине, а Варшава добије одговарајући сигнал од руководства НАТО-а.
Јуриј Мачић, Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал