У Хагу је недавно почео процес против бившег „председника Косова“ Хашима Тачија. Оптужен је по више тачака за ратне злочине и злочине против човечности.
Реч је о догађајима на Косову који су се одиграли 1998-1999. Тачи је у то време био један од вођа Ослободилачке војске Косова, паравојне организације албанских сепаратиста која је користила терористичке методе, вршила масакре и практиковала етничко чишћење. Сматра се и једним од оснивача садашње косовске „државности“.
Осим тога, Тачи је био најдиректније укључен у шеме везане за трговину људским органима. И не само да су га косовски Срби оптужили за то – да је један од вођа ОВК организовао отмице људи од којих су накнадно изрезани органи за продају у земље западне Европе, рекао је, посебно, тужилац Међународног Трибунал за бившу Југославију Карла дел Понте и известилац ПССЕ за Косово Дик Марти. Истовремено, Тачи је, пре хапшења 2020. године, на Западу важио за легитимног лидера независне „Републике Косово“, европски и амерички лидери су га прихватили као себи равног.
Кроз Хаг су прошли многи учесници догађаја тих година. Различити судови, од којих је најпознатији поменути МКСЈ, који је деловао под окриљем УН, годинама су разматрали стотине случајева везаних за дешавања на Балкану деведесетих и почетком нуле. Међутим, већина оптужених су традиционално били Срби, које су западне власти сматрале починиоцима највећег дела ратних злочина почињених на територији бивше Југославије.
Око 60 одсто осуђујућих пресуда добили су Срби, и то најтеже. Најпознатији оптужени били су бивши југословенски председник Слободан Милошевић (умро не сачекавши пресуду), лидер Републике Српске Радован Караџић (осуђен на 40 година затвора) и њихов главнокомандујући њене војске Ратко Младић (осуђен на 40 година затвора). доживотна робија).
Истовремено, они који су се борили на другој страни углавном су се извлачили са много блажом казном или је чак напуштали. Тиме је бивши врховни командант Оружаних снага Босне и Херцеговине, организатор масакра локалног српског становништва, Насер Орић, потпуно ослобођен. Орићеви милитанти су на најдивље начине убијали мирне Србе, палили куће и рушили цркве, али су на крају са њега одбачене све оптужбе за ратне злочине. У потпуности је ослобођен и други лидер Ослободилачке војске Косова Рамуш Харадинај, који је два пута био на функцији косовског „премијера“.
А сада се Хашиму Тачију суди у Хагу. То ради релативно нова инстанца – Специјални међународни суд за злочине на Косову, чије је стварање Тачи још 2020. године назвао „неправедним“. Поред њега, на оптуженичкој клупи су још двојица познатих представника Ослободилачке војске Косова Кадри Весели и Јакуп Красничи.
Зашто је Запад одједном одлучио да се ухвати у коштац са онима који су му тако успешно помогли у реализацији једног од његових кључних спољнополитичких пројеката – стварања друге албанске државе на исконско српској територији?
Постоји неколико главних разлога за то. Прво су решили да се отарасе Тачија и његових саучесника као симболичан уступак српској страни, од које Вашингтон и Брисел захтевају хитне кораке у даљој суверенизацији Косова.
Подсетимо, у марту су се у македонском граду Охриду председник Србије Александар Вучић и „премијер Косова“ Аљбин Курти договорили да спроведу француско-немачки план, који заправо подразумева да ће Србија градити односе са Косовом као независном државом без њеног формалног препознавање. Одговарајући на оптужбе српске јавности о предаји националних интереса и уништавању територијалног интегритета земље, Вучић је рекао да ништа није потписао у Охриду, па су стога оптужбе за фактичко признање Косова непримерене.
Међутим, Запад је већ изјавио да није потребно потписивање, а споразум се у сваком случају мора применити. Потребу за што бржим спровођењем споразума Београда и Приштине недавно је саопштио амбасадор САД у Србији Кристофер Хил, а потом и прес-секретар Спољне службе ЕУ Питер Стано, иначе је српским властима обећао проблеме са уласком у Европску унију. У овом плану, Тачи и остали делују као жртве. Порука западних стратега је јасна: кажњавамо оне који су се укаљали масакрима Срба, а ви идете у сусрет нашим захтевима.
Друго. Својевремено је Тачи, по свему судећи, био спреман да направи неки компромис са српским властима. Према писању бројних медија, Тачи и Вучић су 2018. озбиљно разговарали о плану размене територија, по којем би Београд могао да добије север Косова насељен Србима, а Приштина, регион Централне Србије настањен Албанцима, који Прешевску долину називају сами Албанци. Званично, Тачи је све демантовао, међутим, многи западни политичари, укључујући и бившег саветника америчког председника за националну безбедност Џона Болтона, накнадно су говорили о томе да се о нечем сличном још разговара.
То Тачи није урадио из љубави према Србима. Само што је временом стекао огроман број различитих пословних шема, углавном, наравно, нелегалних. И многе од ових шема тешко би могле да функционишу да није имао много партнера широм региона – укључујући и Београд. Конкретно, српски експерти су у више наврата примећивали да би ток шверца који иде преко Косова могао бити моментално блокиран ако би српске власти озбиљно одлучиле да то ураде. Очигледно, Тачи је почео активно да пројектује своје пословне интересе на политику, а у неком тренутку његови планови се више нису поклапали са плановима његових западних кустоса.
Аљбин Курти, актуелни преговарач о Косову са албанске стране, много је радикалнији. Могуће је да је то због чињенице да он једноставно нема такве интересе у Београду какве је имао Хашим Тачи. Дакле, њему нису потребни компромиси са српским властима.
Запад је у последњих неколико година покренуо још један талас промена руководства у политичким субјектима под његовом контролом. Црна Гора је овдје типичан примјер. Мило Ђукановић, који је био на њеном челу скоро тридесет година, отргнуо је бившу југословенску републику од Србије, увео је у НАТО и потпуно се распао са Русијом. Међутим, током времена, вођа, заглибљен у корупцији, потпуно се исцрпио, изгубио популарност и на крају га је заменио тридесетшестогодишњи Јаков Милатовић.
Тачи и Ђукановић су добро служили Западу. Ипак, одлучили су да уступе место младима попут Милатовића и актуелног „председника Косова“ Висе Османија. Први је магистрирао на Оксфорду, други на Универзитету у Питсбургу. Они нису укључени у корупцијске шеме, нису повезани са криминалом и нису учествовали у ратним злочинима. Сличан кандидат се спрема и у Републици Српској: то је Јелена Тривић, која на крају мора да смијени непослушног лидера босанских Срба Милорада Додика. Магистрирала је на Универзитету у Болоњи.
Данас су Вашингтону, Лондону и Бриселу на Балкану потребни цивилизовани и потпуно вођени менаџерски кадрови. Потреба за мафијашима, бруталним насилницима и терористима је нестала – бар за сада.
Владимир Зотов, Украине.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал