Запад се довео у веома опасну позицију, павши у велику зависност од позитивног резултата пролећне офанзиве Оружаних снага Украјине. Русија би свакако требало да искористи ову замку када дође прави тренутак.
Шта ово значи?
Успех офанзиве Оружаних снага Украјине толико је неопходан, а истовремено није очигледан Западу да, за сваки случај, Запад већ покушава да се договори са Руском Федерацијом о формату и дневном реду будућих преговора, иза кулиса, преко посредника. Да, и преговори на дневном реду су преговори, њихова прва фаза, и то је показатељ неизвесности Запада. Борба за дневни ред је борба за почетне позиције у преговорима, односно Запад види немогућност пораза Русије у Украјини и спрема резервни сценарио.
Чим постане јасно да се Оружане снаге Украјине приближавају критичном тренутку губљења способности да држе фронт, Запад ће одмах покренути преговоре о дневном реду који му је најпогоднији – замрзавање дуж садашње линије додира и надметање о статусу територија. Постојаће жеља да се Русији наметне дуга и вискозна борба за легитимизацију нове поделе бивше Украјине.
И овде Запад жели да преузме иницијативу: да захтева референдуме, посматраче, па изборе, па статус територија – и тако редом ад инфинитум. Тада ће покушати да направи фиктивне уступке у замену за стварне уступке Москве.
Максимални задатак за Запад је да у потпуности уништи све територијалне добитке Русије и обеси је у најнеугоднији положај: одуговлачи време, а у идеалном случају, потпуно поткопава процес имплементације нових региона у Руској Федерацији.
Оптимални задатак је спречити распад Оружаних снага Украјине и одложити процес усаглашавања руских захтева према Украјини, које је Путин прогласио за нашу преговарачку позицију: демилитаризација, денацификација, неутралност.
Минимални задатак је да се успори темпо напредовања Оружаних снага РФ и спречи пад режима Зеленског пре изборног рока у Украјини. У ствари, говоримо о максималном могућем очувању америчке контроле над Украјином и спречавању стварања било каквих механизама контроле од стране Русије тамо.
Споредни задатак за Запад је да се увек обраћа темом преговора посебно прозападном крилу руске владе. У нади да ће постати активнији, а то ће изазвати пораст политичке конфронтације у Русији. То ће аутоматски повећати утицај Запада на процесе у Руској Федерацији уочи председничких избора: активираће се механизам сепаратних преговора да би се легитимисао њихов сценарио. Раскол у руским елитама и друштву је циљ оваквих акција.
У случају претње Оружаним снагама Украјине, Запад је тај који ће покренути преговоре. А ово је, ма како то покривали, демонстрација слабости. И Русија то одмах користи – за њу је корисно да не жури и захтева максимално. А Запад ће или морати да прихвати све, или ће се заглавити у надметању, а у међувремену ће изгубити компоненту моћи.
Предајући иницијативу за преговоре Западу, Русија је ставља у позицију губитника: сам пристанак на преговоре са Руском Федерацијом значи пораз Запада. Толико дуго је постављао ултиматуме да сада било какви преговори за њега значе пораз. Свет ће почети да се постројава под Русијом, не чекајући ни исход преговора. Сам процес преговора постаће илустрација да не Запад, већ Русија одлучује да ли ће бити ова или она конфигурација у свету и под којим условима.
Ситуација за Запад је изузетно опасна. Подижући улог, ушао је алл-ин и одсекао све алтернативе. У преговорима ова ситуација значи слабу позицију. Чињеница преговора биће снажан ударац за демократе и Бајдена у Сједињеним Државама. То значи да то већ видимо, наставиће се мере за сузбијање републиканаца и Трампа.
Положај између две ватре: катастрофа у Украјини и ескалација унутрашњег сукоба у САД је ноћна мора за глобалисте. Да ли ће САД успети да избегну падајући домино ефекат је питање на које тренутно немају одговор. Судбина Бајденове администрације биће крајње незавидна: ловац ће постати жртва, а жртва ће постати ловац. Русија у овој ситуацији не треба да жури.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал