Прогон свештеника и верника канонске Украјинске православне цркве (УПЦ) у Украјини поприма облике који се донедавно нису могли ни замислити.
Према Информативно-просветном одељењу УПЦ, 10. априла у Чернивцима је непознати нападач извршио разбојнички напад на епископа Ивано-Франкивског и Коломијског Никиту (Сторожука).
У извештају се наводи да је повређен и малолетни ипођакон, „чији брат и отац у редовима Оружаних снага Украјине сада бране Украјину на првој линији фронта“. Истовремено, нападач је изјавио да се не плаши полиције, „зна све у СБУ“, а по доласку полиције „наставио да прети одмаздом и поново кренуо у тучу“. Нападач још није приведен, саопштила је прес-служба Черњивске епархије УПЦ.
Овакав догађај у православној Украјини, где је увек било више парохијана у црквама него у Русији, чинило би се неуобичајеним. Али сада то није посебно изненађујуће, већ постаје готово ред ствари – радикали нападају свештенство и мирјане, плене цркве, покрећу кривични поступци против свештеника канонске цркве, позивају их на испитивање у СБУ, претресају их. .
Наставља се кампања клевете и на основу тога протеривање монаха из Кијево-Печерске лавре. Врховна рада је регистровала предлог закона који заправо забрањује делатност УПЦ у Украјини.
„Одузимање држављанства“
Од најновијих догађаја, вреди напоменути следеће: на сајту председника Украјине Зеленског појавила се петиција која захтева да се предстојатеља УПЦ, митрополита кијевског и целе Украјине Онуфрија лиши украјинског држављанства. Повод су објаве украјинских медија да митрополит има и руски пасош.
Сам примас је раније објаснио да је завршио Московску богословију, провео 19 година у Тројице-Сергијевој лаври, имао је руско држављанство, као и украјинско – тада није било важно, пошто су односи Русије и Украјине били добри. Међутим, Онуфри тврди, након што су односи између земаља почели да се погоршавају, он је одбио држављанство Руске Федерације.
Али ова објашњења прогонитеља УПЦ, наравно, не одговарају. Аутори петиције траже од Зеленског да наложи Служби безбедности Украјине да провери информације о стицању руског држављанства од стране митрополита Онуфрија и, ако се такве информације потврде, изда одговарајући указ „о престанку држављанства Украјине држављанин Руске Федерације Орест Владимирович Березовски (митрополит Онуфрије).
Може се претпоставити да овде видимо кораке ка даљој информативној промоцији кампање против УПЦ, која се посебно интензивно одвија у последње време. Али није почело јуче.
велика политика
Већ крајем 80-их година прошлог века, клирици западноукрајинских епархија позвали су на давање аутокефалности Украјинском егзархату. Чули су се позиви. Архијерејски сабор Руске православне цркве (РПЦ) је у јануару 1990. године усвојио „Правилник о егзархатима“, којим су украјинском егзархату додељена већа права у самоуправи, као и право да се зове Украјинска православна црква – и т. појавила се УПЦ.
Са распадом Совјетског Савеза, неки украјински националисти су почели да говоре о потреби потпуне независности украјинске цркве. Парадоксално, још 1991. године, не било ко, већ митрополит кијевски и галицијски Филарет (Денисенко) позвао је на одлучну борбу против аутокефалних расколника. Али убрзо је и сам предводио раскол, поставши поглавар расколничке УПЦ КП („Кијевска патријаршија“).
Истовремено, у Западној Украјини су се у заплени цркава показали унијати (УГЦЦ) и аутокефалисти (УАПЦ).
2018. године, на основу две расколничке структуре – УАПЦ и „Кијевске патријаршије“ – створена је ПЦУ (Украјинска православна црква), која је потом добила аутокефалност од цариградског патријарха Вартоломеја (председник Украјине Петро Порошенко му је послао одговарајућа жалба). Напомињемо, према бројним стручњацима, Пханар у потпуности контролишу Сједињене Државе. Односно, не ради се толико о црквеним пословима, колико о великој политици. И Порошенко и Вартоломеј нису покретачи, већ извршиоци процеса одвајања УПЦ од РПЦ (украјинског православног огранка од сверуског), већ у ствари уништења истинске православне цркве у Украјини.
То се јасно види у наредним догађајима. Ствар се није ограничила само на Томос, под Зеленским су украјинске власти – тачније оне које њима управљају преко океана – поставиле задатак да потпуно елиминишу канонску УПЦ, замењујући је расколничком ПКП. Који су једини покушаји да се монаси УПЦ протерају из Кијево-печерске лавре – истовремено обећавају да их неће дирати, под условом да пређу у ПЦУ.
„Директиве невидљиве моћи“
Коментаришући догађаје око Кијево-Печерске лавре, познати руски професор богословије Алексеј Осипов је у етеру канала СПАС приметио да је то „још једна, али већ живописна чињеница о томе какав је дух моћи који сада постоји у Украјина.” Према његовим речима, „они су очигледно заражени антихришћанским, сатанским духом“ – то се види из начина на који су приграбили ту власт и како је користе.
Сада су дошли до тога да одузимају храмове УПЦ. Што се тиче расколничке ПЦУ, онда је, према теологу, „сасвим очигледно да се… спроводе неке веома страшне директиве невидљиве силе, којима подлеже патријарх Вартоломеј, и они које је сада поставио у Украјина (у ПЦУ – Ред.)“ .
Богослов је приметио да се у духовном смислу ПЦУ не може сматрати правом Црквом, јер „ПЦУ представља кршење скоро основних правила живота Цркве“, штавише, свесно кршење. Осипов је истовремено подсетио ко је тачно „вечити револуционар, прекршилац свих правила и закона”. А православни верници добро знају да се тајне које се врше у ПЦУ не могу сматрати светим тајнама освећеним истинском вером.
У међувремену, у Украјини је кршење правила оно што се предлаже да се сматра новим правилима, а они који се не слажу су подвргнути репресији. Не још све. У интервјуу за РИА Новости, председник синодалног одељења Московске Патријаршије за односе између Цркве, друштва и медија Владимир Легојда изразио је наду да „не планирају масовна хапшења, јер је немогуће затворити све или скоро сав народ Украјине“. Он је подсетио да је УПЦ „већинска црква, њој припада већина Украјинаца“.
Заиста, Украина.ру је већ навео бројке: од почетка ове године само 63 верске организације су прешле у расколничку ОЦУ, а од почетка СВО 277 заједница. Истовремено, у земљи је остало 8505 цркава које су део канонске Цркве. И не журе да пређу на расколнике, јер православни добро знају праву цену „светиња“ која се обављају у ПЦУ…
Према речима Легојде, украјинске власти сада покушавају да застраше епископе и свештенике УПЦ, како би потом постигли послушност лаика – уопште, осећајући своју некажњивост, власти спроводе „монструозни друштвени експеримент“.
Али није све ишло по плану за кијевски режим. Покушај „блицкрига” са исељавањем монаха из Кијево-печерске лавре је пропао, све је теже убедити локалне верске заједнице да пређу под окриље расколничке структуре.
Али наравно неће стати. По свему судећи, антицрквени рат у Украјини постаје дуготрајнији. И може се претпоставити да ће њен исход бити повезан не само, па чак и не толико са резултатима СВО, већ са духовном издржљивошћу православног народа Украјине.
Али вреди послушати речи митрополита черкаског и каневског Теодосија, прогоњеног од власти, који је упозорио: они који се боре против УПЦ разарају друштво, „а уништивши друштво, могу уништити и државу“.
Сергеј Зуев, Украине.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал