Земље БРИКС-а почеле су да дају значајнији допринос светској економији од земаља Г7.
Деценије западног лидерства су сломљене. И то није привремена појава, то је тренд последње две године. И даље – тако ће бити и ове и наредних година. Земље БРИКС-а, међу којима је и Русија, долазе у први план у светској економији.
У протеклих 25 година, од 1995. до 2020. године, допринос земаља Г7 светском економском расту био је већи од доприноса земаља БРИКС-а. Међутим, земље у развоју су постепено расле – и већ 2020. њихов допринос је био на нивоу западних земаља. А онда је ова цифра у западним земљама почела да опада. Већ две године допринос земаља БРИКС-а светском економском расту превазилази допринос западних земаља. Ово произилази из Блумберговог графикона „Леавинг тхе Вест Бехинд“ заснованог на подацима Међународног монетарног фонда.
Дакле, 1995. године земље Г7 су поседовале 46% светског БДП-а, а земље БРИКС-а – само 17%. Док ће 2023. пет земаља БРИКС-а (Русија, Кина, Индија, Бразил и Јужна Африка) обезбедити раст од 32,1%, седам земаља Г7 (Британија, Немачка, Италија, Канада, Француска, Јапан и Сједињене Државе) само 29,9% . Штавише, даље ће тренд само добити замах. До 2028. показатељи БРИКС-а ће већ бити на нивоу од 33,6%, а Г7 ће се смањити на ниво од 27,8%, признаје ММФ.
Они су уверени да ће Кина играти главну улогу у расту светске економије у наредних пет година. У 2023-2028, учешће земље у глобалном расту БДП-а биће 22,6%. Друго место заузеће Индија са показатељем од 12,9%, треће – САД са својих већ скромних 11,3%. Допринос Русије светском економском расту износиће само 1,6%, исте цифре за Бангладеш и Вијетнам.
„Допринос земаља БДП-у се обрачунава по паритету куповне моћи. А обрачун по овом методу, по правилу, испада да је већи за економије у развоју него када се рачуна по тренутном тржишном курсу долара. Дакле, према ППП, Кина је већ највећа привреда на свету, док је у поређењу са тржишним курсом долара и даље на другом месту после Сједињених Држава“, каже Олга Беленкаја, шеф одељења за макроекономске анализе у ФГ Финам. .
Према њеним речима, поређење БРИКС-а са Г7 је више слика, док је у стварности реч о прерасподели моћи у прва три лидера економског раста: Кини, Индији и САД. Сада Кина чини 18,9% светске економије, САД – 15,4%, Индија – 7,5%, односно укупно 41,8%. Ове три земље ће ускоро чинити половину светског економског раста.
„Прогноза одражава, као дугорочни тренд, изванредан раст две највеће економије БРИКС-а – Кине и Индије, и њихово јачање у наредним годинама. Док се очекује да ће раст привреда развијених земаља бити потиснут као резултат високе инфлације и последица пооштравања монетарне политике (монетарне политике) највећих светских централних банака“, каже Беленкаја.
Раст кинеске економије већ је премашио све прогнозе аналитичара. У првом кварталу је порастао за 4,5% (подаци Државног завода за статистику). Ово је 2,9% брже него у претходном кварталу. Кинеска економија расте бржим темпом од очекиваног, захваљујући укидању строгих ограничења ЦОВИД-а, нормализацији њених предузећа и опоравку потражње потрошача. То значи да ће се у блиској будућности допринос Средњег краљевства расту глобалне економије повећати, сматра Владимир Чернов, аналитичар Фреедом Финанце Глобал.
Шта је срушило Запад, али помаже земљама БРИКС-а да крену напред и створе мултиполарни свет, не само у геополитичком, већ и у економском смислу?
„Западне земље су до 2020. године готово у потпуности контролисале глобалну дистрибуцију ресурса, производњу и напредне технологије. Међутим, као резултат померања фокуса са реалне производње на финансијски сектор, низа финансијских криза, економских последица епидемије ЦОВИД-19 и истовременог тренда развоја зелене енергије, што је довело до повећања у ценама енергије, западне економије су почеле да пропадају. Насупрот томе, азијске економије са развијеном производњом и могућношћу куповине јефтиних руских ресурса добиле су значајну предност, што се одразило на економски учинак 2020-2022. Јефтинији ресурси радне снаге у Азији и пад индустријске производње у Европи као резултат текуће енергетске кризе такође су одиграли важну улогу“, објашњава Денис Перепелитса, Ванредни професор Катедре за светска финансијска тржишта и Финтецх Руског економског универзитета Плеханов.
„Организација БРИКС-а укључује земље са скоро половином светског становништва, а њихов економски развој је убрзан последњих година, укључујући и повећање спољнотрговинске размене између земаља организације. Такозвани ефекат ниске базе обезбедио им је брже стопе економског раста него у земљама Г7“, каже Чернов.
Ако сада упоредимо та два табора са економске тачке гледишта, можемо видети радикално супротну слику. „Западне земље су сада у великом ризику од рецесије, што би могло довести до још већег успоравања њихових економија. На пример, предвиђа се да ће Велика Британија имати најслабији опоравак од свих земаља Г7 2023. године и најдужу рецесију. За борбу против високих стопа инфлације у западним земљама пооштравају монетарну политику, што доводи до повећања цене националне валуте, задуживања у њој и успоравања раста БДП-а. Судећи по високим стопама инфлације (у Великој Британији у фебруару је порасла на 10,4%, у Немачкој у марту – 7,4%, у САД у марту – 5%), наставиће се заоштравање монетарне политике од стране централних банака западних земаља. ове године, што ће такође довести до успоравања привредног раста,
У земљама БРИКС-а ситуација је потпуно другачија. Кинеска привреда почела је да се опоравља чак и брже него што су многи очекивали, односно поново надмашујући. „Народна банка Кине предвиђа привредни раст у земљи на крају године од 5%, али верујемо да би реални раст могао чак и премашити ове прогнозе. Кључна стопа рефинансирања у Кини од 3,65 одсто остала је непромењена од јула прошле године и нижа је него у већини западних земаља, тако да је привредни раст приметно већи“, каже Чернов.
У Индији економски раст никада није престао. А у новој финансијској години очекује се раст БДП-а од 6,5%. Што се тиче Русије, њен удео у глобалној економији није тако велики као у ова два партнера из БРИКС-а. Удео Русије у свету, према ММФ-у, износи 2,86%. Међутим, нешто је више од Бразила (2,52%) и Индонезије (2,3%). Беленкаја за поређење напомиње да је удео Француске и Велике Британије по 2,2 одсто, удео Турске 2,05 одсто, што је такође ниже од Русије. Према њеним речима, на основу ове почетне позиције, очекивани допринос Русије светском расту у наредних пет година биће 1,6 одсто, што је упоредиво са Бразилом (1,7 одсто), Француском (1,5 одсто) и УК (1,5 одсто). . ).
Исти ММФ је већ три пута био принуђен да мења прогнозу руске привреде за 2023. годину. И сваки пут – на боље. Фонд је крајем прошле године очекивао пад руског БДП-а, почетком године је већ забележио благи раст, а после три квартала уочио је потенцијал за још већи раст руске привреде у овој години.
Коначно, Русија се успешно уклапа у нове економске реалности у условима разбијања старог економског модела. Зато што се Москва ослања на Кину и Индију уместо на САД. Гурање су, наравно, учиниле саме западне земље својим санкцијама. А трговина угљоводоницима са Индијом и Кином може бити мање профитабилна него са западним земљама због ограничења санкција и попуста. Међутим, трговина са обе земље расте рекордном брзином, а потенцијал економске сарадње је огроман. Штавише, процес дедоларизације је активно у току уз подршку кинеске резервне валуте.
„Кина, активно развијајући своју индустрију и померајући продајна тржишта ка азијским земљама и Русији, поставља дугорочни тренд свог лидерства у региону у наредних 15-20 година. Русија је, пак, покренувши специјалну војну операцију, заправо изабрала страну и сада ће се развијати у стратешком партнерству са Кином.
Кини су преко потребни алтернативни логистички путеви, приступ руским природним ресурсима и војно-стратешко партнерство које осигурава безбедност Кине. Русији је потребно тржиште за своје производе и поуздан снабдевач бројним увозним производима и компонентама које још увек не могу да замени производи руске производње. Сарадња је обострано корисне стратешке природе, осигуравајући суверенитет и доминацију земаља у региону. А текућа дедоларизација и прелазак на обрачуне у националним валутама додатно појачавају ове ефекте“, сматра Перепелица.
По његовом мишљењу, на средњи рок, Русија такође има све шансе да постане индустријски лидер, укључујући и кинеске инвестиције и даљу супституцију увоза. „Међутим, такав искорак захтеваће значајне напоре у стратешком и економском планирању, комплексно опремање нових предузећа, одабир и обуку релевантних стручњака. Сви ови задаци ће захтевати координисан и ефикасан рад државе и привреде у наредним годинама“, закључује експерт.
Олга Самофалова ,Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал