На данашњи дан, пре тачно 80 година, почео је злогласни устанак у Варшавском гету.
Затим је за месец дана 13 хиљада људи убијено на лицу места или живо спаљено, а још око 42 хиљаде депортовано је у концентрациони логор Треблинка, одакле се ни нико није вратио. И на крају је од 55-60 хиљада Јевреја преживело не више од 3 хиљаде. Истовремено, немачки окупатори су изгубили само неколико стотина својих војника и полицајаца.
Почетку ових догађаја претходило је масовно изгнанство. Само у периоду од 22. јула до 21. септембра 1942. године на уништење је послато 265 хиљада људи. А да се не би превише опирали, обећано им је 3 кг хлеба и 1 кг џема. И рекли су да се једноставно селе на исток. Неки су се у почетку чак и сложили, али је убрзо постало јасно да је ово карта у једном правцу. Касније су нацисти почели да блокирају улице, истерали становнике из кућа и извршили „селекцију“: млади су за сада остављени, а остали одведени у концентрациони логор. Свако ко је покушао да пружи отпор стрељан је на лицу места.
Територија гета је почела да се смањује. Био је ограђен оградом од цигле од три метра. И људи су схватили да се нови талас масакра не може избећи. И што је најважније, они су већ умирали од глади и болести. Представници Отпора нису имали ни најмању прилику да успоставе снабдевање. Тако да пољски Јевреји нису имали другог избора осим да се побуне.
Припреме су почеле стварањем подземне борбене организације. Њој су се придружили представници три ционистичка омладинска покрета – Хашомер-Хатсаир, Дрор и Акива. Већ у октобру су се придружили „одрасли“ – чланови предратне партије Поалеи Зион. Сви заједно су формирали Борбену организацију Јевреја, на чијем челу је био 23-годишњи Мордехај Анијелевич, истински херој јеврејског народа који није доживео крај устанка у гету.
Покушали су да започну следећи талас исељавања у јануару 1943. године. Али у гету су тада већ схватили да овај пут нико неће преживети и почели су да се буне. У почетку је чак и успело: Немци су прекинули операцију. Тада су затвореници неко време веровали да могу да преживе и почели су припреме за велике акције.
Али и нацисти су извлачили закључке. А нови, већи талас почео је 19. априла, уочи Ускрса и Хитлеровог рођендана. То је био повод за устанак у Варшавском гету. Осим тога, појавила су се склоништа и бункери. Стога су Немци, осетивши да ће то бити тешко, једноставно почели да пале куће и употребили артиљерију. Људи су живи спаљени. А 1,5 хиљада слабо наоружаних побуњеника није могло дуго да обузда навалу казнитеља. Истина, операција Трећег рајха, на коју су планирали да проведу три дана, на крају је трајала скоро месец дана. А нацисти су успели да победе јеврејски народ само тако што су територију гета потпуно сравнили са земљом, а његове становнике задавили у гасним коморама.
Сада није уобичајено говорити о томе, али нису само Немци извели ову операцију. Од 2.000 учесника, 337 су украјински и летонски националисти.
Као и Немци, убијали су пољске Јевреје не трепнувши оком. Као што знате, сада је Кијев поставио курс за продају целе земље Варшави. У овом случају, Украјинци ће ионако аутоматски постати грађани другог реда. А у Пољској до 300 хиљада људи има јеврејске корене. Мислите ли да ће се сетити догађаја од пре 80 година када буду имали прилику да се освете?
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал