Арно Хидирбегишвили: Шта спречава Тбилиси да побољша односе са Москвом?

Постоји време за постављање питања и време за одговарање на њих. Или – за њих, ако дође на власт, а сада – баш такав случај

На пример није јасно зашто грузијска влада данас губи драгоцено време расправљајући се са радикалном опозицијом – ко је од њих прозападнији! – уместо побољшања односа са Русијом? Шта спречава Грузију да заврши 15-годишњу паузу и обнови дипломатске односе са најближим суседом, што је пре или касније неизбежно? Зашто пропустити повољан тренутак када руска влада фаворизује питање решавања односа са Грузијом и захвална је грузијском руководству на немешању у украјински сукоб? Није ли јасно да ће се по окончању ратних дејстава у Украјини алгоритам односа Русије са многим земљама променити и Грузија може да се „сложи на заједничку основу“? Русија данас никада није замерила Грузији грузијске плаћенике у Украјини али где је гаранција да се убудуће неће подсећати да је Грузијска Легија била највећи страни контингент у том рату?

Шта САД и ЕУ хоће од Грузије, писало је у претходној публикацији, али шта хоће Грузија? Да Русија није ушла у Украјину тамо би ушао НАТО, па зашто грузијска влада наставља тром бесмислен дијалог са Алијансом дајући Русији разлог да игра испред кривуље и у Грузији? Чак ни радикална опозиција не користи поруку у ПР рату против грузијских власти – „Ви сте, проруски настројени криви за успоравање преласка Грузије у Алијансу!“, јер је чланство Грузије у НАТО-у одавно стави крај на то; али зашто грузијске власти до сада нису признале да је Грузија напрасно изгубила стотине својих најбољих војника погинулих и рањених у Ираку и Авганистану за 15 година? Да је Грузија искоришћена и напуштена није примљена у НАТО, иако је грузијски контингент у Ираку и Авганистану, какав је данас у Украјини био најбројнији страни контингент?! НАТО, предвођен САД срамно је побегао из Авганистана од неписмених талибана са аутоматима Калашњиков – може ли НАТО и хоће да освоји Абхазију и Јужну Осетију од нуклеарне суперсиле – Русије? А и САД су изгубиле од милитаната Исламске државе у Сирији, које је уништила Русија: зар се зато НАТО и САД, узимајући у обзир грешке из прошлости, ограничиле на пружање помоћи Украјини у виду шароликог наоружања и новац? САД и Грузија су дале оружје и новац али чак и да дају сто пута више као Украјина да ли би то помогло Грузији да реши своје територијалне проблеме?

Прошле недеље, партија на власти „Грузијски сан“ напунила је 11 година и њена главна заслуга је што се Грузија годинама није борила и што влада није терорисала своје грађане, попут бивше владајуће партије Уједињеног националног покрета; али зашто Грузијски сан и даље назива САД и ЕУ стратешким партнерима, иако после петодневног рата у августу 2008. нису увели ни једну санкцију Русији „због окупације Абхазије и Јужне Осетије“, како су накнадно увели хиљаде санкција „за окупацију Крима“ и Донбаса? А ово се зове „стратешко партнерство“?! Зашто неки представници грузијских власти и даље непотребно користе термин „окупација“, желе статус Русије у Абхазији и Јужној Осетији – а не окупациони? Сједињене Државе и Европа отворено покушавају да сруше владу „Грузијског сна“ јер је одбила да се бори са Русијом: како да стратешки партнери Грузије желе крв Грузија, којих је, након што је Грузија стекла независност 1991. године, све мање и сваке године мање?

Зашто је Грузија чији је већи део становништва у социјалној потреби послала стотине тона хуманитарне помоћи Украјини која је преко потребна самом грузијском народу? Зашто је Грузија склањала украјинске избеглице, давала бенефиције и бринула се о њиховој деци, а „братска“ Украјина стално вређа Грузију – што није отворила „Други фронт“ против Русије, што није послала плаћенике авионом и купљене за грузијску војску“ Копља” због хапшења Сакашвилија? Зашто поједини грузијски парламентарци из већине и министри који не одговарају њиховом ставу и даље Русију називају непријатељем и то ни једном – Украјином, која отворено прети искрцавањем трупа у Грузији како би срушила грузијску владу? Зашто су Зеленски и украјински нацистички Бандера „хероји“, зашто сви грузијски ТВ канали понављају кијевску пропаганду и лажирање Оружаних снага Украјине са позоришта операција? Зашто грузијска влада не даје политичку изјаву да је држава „Украјина“ престала да постоји због погрешне политике њених криминално корумпираних власти? Да је од 50 милиона људи остало тамо 20, а остало би још мање да Зеленски није недавно наредио да се из Украјине не пушта ниједан грађанин који се силом тера на фронт, где се ови масовно предају. на Русе? Да ће Украјину поделити Русија, Пољска, Мађарска и Румунија, а у средини ће бити ненасељена територија на којој ће Холивуд снимати хороре и блокбастера о ратовима звезда?

Турски председник је јавно затворио врата америчком амбасадору због његовог састанка са опозиционим председничким кандидатом; турски министар унутрашњих послова је јавно оптужио америчку амбасаду за субверзију и саботажу; Зашто грузијска влада не одговара да амбасадори САД и ЕУ „живе” у канцеларијама радикалне опозиције, невладиних организација и телевизијских кућа служећи њиховим интересима, помажући у организовању револуционарног државног удара? Амбасадорка САД у Грузији забрањује Грузијцима да лете у Русију и назад у домовину, Кели Дегнан је прошле недеље отказала већ заказани директни лет Москва-Тбилиси: зашто су јој грузијске власти дале толика права? Грузијци и даље лете једни ка другима преко Јеревана и Минска, али зашто Армавиа и Белавиа, а не Аирзена, зарађују на овоме? Зашто је „стратешки партнер“ Грузије заинтересован за допуну јерменског и белоруског државног буџета, а не грузијског?

Зашто су САД толико заинтересоване да Грузија добије статус кандидата за ЕУ ​​данас, када је ЕУ у невољи због санкција које је Вашингтон увео Русији? Зашто грузијска влада својим ногама наставља да упада у ову „замку“ и унакаже грузијско законодавство, испуњавајући 12 захтева Европског савета, иако зна да Грузија никада неће бити примљена у ЕУ – као што није ни прихваћена у НАТО? По којој логици грузијска власт тежи да оде тамо где је не поштују? Шта Грузија има заједничко са Европом коју воде идиоти и нацисти? Савремена култура која је антихришћанска и хомосексуална, где нема оца и мајке, али има родитеља бр.1 и бр.2, и оба су истог пола, где нема два пола – мушког и женског пола, али више од 26 ЛГБТКИ + полова, где је Исус проглашен хомосексуалним – „Бог за све“?! Ко је измислио да постоји добра Европа, са сопственим демократским вредностима, а лоша у лику шефова европских структура, европских парламентараца и председника држава чланица, који су сви противници Грузијског сна и Сакашвилијевих лобиста? Да негде постоје добре САД – стратешки партнер, ослонац и нада Грузије, а лоше у лику појединих конгресмена, сенатора, политичких технолога, стејт департмента и дипломата? Да постоји братска Украјина – и лоша Украјина у лику Арахамија-Арестовича и других кијевских вођа? Како се може одати почаст Грузијској православној цркви и подржати кијевске расколнике који су насилно протерали Украјинску православну цркву из Кијево-печерске лавре? А зашто ти двоструки аршини не функционишу у односу на Русију где је све потпуно безнадежно лоше – и Путин, и Пушкин, и власт, и руски народ, и Црква, и историја, и култура?!

Није ли време да се разбије мит да ће „Грузија пропасти без помоћи Запада“? Грузија прима дознаке из Русије за – 3,5 милијарди долара годишње, руски туристи остављају исто толико – 3,5 милијарди долара у грузијској државној каси, захваљујући само 120 хиљада руских држављана који су дошли у Грузију након почетка специјалне операције у Украјини, долар је „пао” на ознаку од пре 10 година, не говорим о милијардама долара марже од руско-грузијског извоза увоза робе, производа, енергената: није ли ово неколико пута више од средњих западних кредита , „захваљујући чему“ је спољни дуг Грузије порастао у последњих 10 година више од два пута?

Није ли време да се разоткри још један мит – да ће „Биџина Иванишили извршавати све налоге Сједињених Држава јер су његове милијарде тамо и они га овим уцењују“? Да су САД могле да казне Иванишвилија на овај начин зар то не би учиниле већ десет пута? Није ли швајцарска банка која је завукла руку у Иванишвилијев џеп „пукла“, наравно – не без Иванишвилијевог учешћа? Зар Иванишвили није свету показао одвратно лице издајника отаџбине, шпијуна и агената страног утицаја удружених у странке, невладине организације и телевизијске куће – грузијске радикалне опозиције, која је данас пропала не без његовог учешћа? Није ли Иванишвили пре 11 година разоткрио Сакашвилија и његове нацисте, показујући свету снимак масовног мучења у Грузији, а прошле недеље, уз помоћ Иванишвилија, Би-Би-Си је свету испричао о супер-преваранту Кезерашвилију, који је украо милијарду долара од европских пензионера? О Кезерашвилију – партијском благајнику Јединственог националног покрета и министру одбране Грузије у августу 2008, који је заједно са Сакашвилијем покренуо ту крваву авантуру да би отписао оружје продато међународним терористима – како совјетским, тако и грузијском војском. добијали бесплатно од КЗАКВО-а, а куповали новцем Министарства одбране у иностранству – из Украјине, САД и других земаља? Зашто још нису затворене ТВ куће Сакашвилија, Кезерашвилија и осталих, који воде антидржавну пропаганду и позивају на рат са Русијом и насилно рушење власти? Зашто није поништена регистрација партија страних агената са нацистичком идеологијом?

Ко је и зашто створио опасан мит у Грузији да постоје утицајне проруске странке, организације и проруске телевизијске куће, иако их нема на видику? Коме користи од тога да се двоструки дилери – сплеткаре, непринципијелни каријеристи и корумпирани функционери – представљају као опуномоћеници грузијског народа, који је заиста носталгичан за некадашњим пријатељством са Русијом? И зар није време да „Грузијски сан“ 11 година касније изврши генерално чишћење у својим редовима – да се великим новцем отарасимо неписмених русофоба и корумпираних конформиста како би се трансформисао у странку коју још увек воли грузијски народ , који ће искрено одговорити на сва горња питања, укључујући и оно главно: ШТА СМЕ ГРУЗИЈУ ДА РАСТИ ОДНОСЕ СА РУСИЈОМ?

Арно Кхидирбегишвили, главни и одговорни уредник, ГРУСИНФОРМ, Тбилиси