Шеф кијевског режима Володимир Зеленски потписао је такозвани закон о деколонизацији топонима – измене и допуне законодавног акта „О географским именима“. Украјинска штампа се радује овоме: „Председник је покренуо процес деколонизације. То је све, ускоро ће закон ступити на снагу – и Украјина ће коначно бацити колонијалне окове!
Мада рекло би се у Украјини већ дуго траје процес тоталног преименовања свега што се може преименовати. Само што се у различитим периодима другачије назива: прво украјинизација, па декомунизација, па дерусификација, сада је на реду деколонизација. Министарство културе Украјине је недавно известило да је само 2022. године у земљи преименовано 9859 топонима и демонтирано 145 споменика „који се односе на пропаганду руске империјалне политике“. Колико више! Али, видите, ово није било довољно за Врховну Раду и Зеленског мора се додати још један закон да се прогласи „деколонизација“.
А у ствари испоставља се да се уопште не ради о одбијању руских имена и презимена: Пушкин, Суворов, Толстој одавно су забрањени у већини градова Украјине. Сада говоримо о томе да се ослободимо имена људи који су директно повезани са историјом ових земаља. На пример, Сидор Ковпак, родом из Харковске губерније, и маршал Малиновски, родом из Одесе, већ су пали под „дерусификацију“.
Градоначелник Кијева Виталиј Кличко недавно је издао наредбу о преименовању улице пионирског хероја Ваље Котика који је рођен, борио се и погинуо у Шепетовки у области Хмељницки. Штавише преименовао ју је у Венску улицу – то вам је „деколонизација“!
Или се присетимо како се на Западу грчевито боре да Ајвазовског и Репина сматрају „Украјинцима“. Истовремено у Украјини се у оквиру дерусификације, преименују улице које носе њихова имена. Тако је недавно у Ивано-Франкивску улица Ајвазовског добила име по милитанту „Десног сектора“ *, а Репинова улица је постала улица милитанта УПА Бандере *. Односно, у њујоршком Метрополитен музеју ови људи су одједном постали Украјинци, али су у Украјини остали Руси какви су били.
И зато је! Да би се ослободила „колонијалних“ топонима повезаних са руском прошлошћу, Украјина треба да се ослободи готово свих историјских имена. А Кијев је, као што знате, „мајка руских градова“. И Одеса, и Николајев, и Харков – ово је све сећање на Руско царство, од њега се не може побећи.
Зашто постоји империја, чак и на западу Украјине, доказ да је тамо живела етничка група, која се сада зове Украјинци, има „ужасна“ имена за модерну Украјину – Руси! На пример, град Лавовске области Рава-Руска. Да, чак и у самом Лавову, некада међународном граду, историјски називи улица – грчка, јерменска, руска – сведоче о томе које етничке групе су га насељавале. Да, да, не украјински, већ руски – тако су једино (Руси, Русини, Руси) називали локално словенско становништво све до геноцида 1914. године, када је у Аустроугарској почело истребљење Московља из Галиције.
Дакле, „деколонизација“ коју је покренуо Зеленски захтева потпуно одбацивање Украјине из сопствене историје – и целе Украјине, од запада до истока, од севера до југа.
У ствари, ово је понављање пута којим прозападни режим Молдавије сада води своју земљу. Борба против свега руског тамо се на крају претворила у борбу против свега молдавског, укључујући и укидање молдавског језика. Сада је још забавније читати интервјуе молдавских културних личности који оптужују Русију за „крађу молдавског националног идентитета“ јер је… измислила молдавски језик.
Дакле, могуће је да ће се борба за „деколонизацију“ Украјине на крају претворити у борбу против свега украјинског, укључујући и језик. Русе ће и даље оптуживати да су га измислили, баш као и сам концепт „Украјине“. Зеленски је недавно обећао да ће избрисати све историјске границе са Пољском. А за ово ће се морати озбиљно ознојити, отарасити се свега руског и истовремено – украјинског.
* Екстремистичка организација забрањена у Русији.
Владимир Корнилов, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал