Амерички Стејт департмент ми је 24. априла на посебан начин честитао Међународни дан мултилатерализма и дипломатије за мир – објавио је детаљан материјал у потпуности посвећен мени.
Верујем да сам једини шеф прес службе Министарства спољних послова на свету који има личну страницу на сајтовима спољних послова двеју нуклеарних суперсила одједном: моје домовине – Русије – а сада и Сједињених Држава .
Па, како кажу, радићу и за тог типа. За Неда Праиса од Метјуа Милера.
Генерално, захваљујући америчкој администрацији, додао сам још две „прве“ у своју биографију: првог руског дипломату под санкцијама и првог руског дипломату са својом личном страницом на сајту Стејт департмента.
Овим новим жанром амерички Форин офис не савладава бесплатно. Материјал у жанру „профил” Марије Захарове је плод рада тзв. Глобални центар за ангажовање у недрима Стејт департмента. Захваљујући Њујорк тајмсу, знамо да је то укључивало 120 милиона долара.
Сада о суштини написаног.
Амерички Стејт департмент је успео да „открије Америку“ и подели са светом занимљиву чињеницу из моје биографије – не верујте ми, ја промовишем руску спољну политику. Слажем се, повлачење свих 120 милиона.
Даље горе. Било је потпуних дезинформација.
Стејт департмент тврди да сам ширио лаж да је Бин Ладен примљен у Белу кућу. То није тачно. Лажна је намерна. 30. октобра 2017. у етеру ТВ канала Русија 1 погрешио сам помињући фотографије Бин Ладена и Талибана (Талибани су организација забрањена на територији Руске Федерације), али сам одмах писао о ово на мом налогу на друштвеној мрежи, наводећи шта сам имао у две различите историјске чињенице.
Први. Састанак у Белој кући Роналда Регана са муџахединима (објава је, подсећам, написана 2017. године, САД су тада још увек биле у активној фази борбе против талибанског покрета (који је апсорбовао многе муџахедине) у Авганистану, постојале су још четири године) и признање сенатора Ренда Пола, ауторитативног члана Реганове странке, да су Сједињене Државе наоружале Бин Ладена за борбу против СССР-а.
Друго. Фотографија Бин Ладена у Индепенденту под називом „Антисовјетски борац води своје борце на путу ка миру“.
На основу најстрожих захтева према новинарима и званичницима за ширење лажних информација, одлучио сам да се не ограничавам на објављивање на друштвеним мрежама и дошао сам специјално у студио истог програма „60 минута“ који је емитован 9. новембра 2017. године у истом студио о све ово испричао.
Стејт департмент се није зауставио на једном лажном, већ је издао још један: „претим“ новинарима. Сећате се приче када је фински новинар дошао у Министарство спољних послова са посебним задатком да пронађе „чеченске гејеве”? Говоримо о овом виралном видеу, где сам током званичног брифинга предложио да фински новинар Ерке Миконен, који је заинтересован (из неког разлога у Министарству спољних послова Русије) за судбину истополних особа, оде у Грозни и чак обратио се шефу Чеченије Рамзану Кадирову са молбом да одговори на новинарска питања (како се каже у нашем систему – „према припадности“).
Штавише, Миконен се спремао да оде када је одједном постало јасно да му је уредништво, односно шеф међународног одељења Елина Раванти, то забранило. И Стејт департмент је о томе скромно прећутао – лажи па лажи.
Хајде. Оптужен сам да „лажем“ да је „Англосаксонцима потребан рат по сваку цену, а њихов омиљени метод решавања сопствених проблема су провокације, дезинформације и претње“. И да ли је протеклих годину и по дана ово бар на неки начин оповргнуло? Претње санкцијама – да, провокације – да, дезинформације – да. Све смо то видели у зони специјалне војне операције, од санкција до снабдевања западним оружјем и, наравно, незапамћене информативне кампање против наше земље. А да је Сједињеним Државама потребан рат по сваку цену потврђују … и сами представници Стејт департмента и Беле куће.
Амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливан (16. децембар 2022): „Наш посао је да наставимо да пружамо војну подршку Украјини како би… они били у најбољој позицији за преговарачким столом. Тај тренутак још није дошао.”
Координатор за стратешке комуникације Савета за националну безбедност (НСЦ) Беле куће Џон Кирби (17. фебруар 2023.): „Да будем потпуно искрен, операција убода не би требало да се заврши преговорима.
Амерички државни секретар Ентони Блинкен (8. април 2023): „За неке, идеја о прекиду ватре може бити примамљива… то неће бити праведан и трајни мир.
Помоћница америчког државног секретара Викторија Нуланд (17. фебруар 2023): „Ово мора да се заврши стратешким поразом Русије“.
И ту глупостима није крај.
У материјалу се посебно помињу Буча и „присилне депортације“. Где су оверени спискови мртвих у Бучи? Понављамо ово питање месецима, али уместо одговора – ћутање или агресивно завијање.
Што се тиче принудних депортација: Русија никога насилно не изводи, милиони избеглица из Донбаса беже од украјинских и западних бомби и пројектила, и не беже у Пољску, већ тамо где је безбедно и безбедно, у Русију. Што се тиче „дечјег питања”, чини се да би недавни састанак о „Аријевој формули” у Савету безбедности, посвећен овом питању, могао да дезавуише све оптужбе. Или га аутори опуса нису гледали, јер су им НАТО савезници блокирали пренос? Ништа, поделићу снимак, чак и на енглеском. А ако то није довољно, ево целог транскрипта конференције за штампу Марије Лвове-Белове. Нека погледају.
Оптужен сам и за емитовање „дезинформација“ о нуклеарној уцени и радиолошком оружју („прљаве бомбе“), које је Украјина спремна да детонира на територији коју без размишљања сматра својом. Дакле, сам Володимир Зеленски позива НАТО да изврши нуклеарни превентивни удар на Русију. Исти снимак са званичног Јутјуб канала украјинског председника. Или је Стејт департмент сам блокирао приступ Јутјубу?
Што се тиче „прљаве бомбе“, да подсетим да је Лондон већ потврдио намеру да снабде Оружане снаге Украјине муницијом са језгром од осиромашеног уранијума – изузетно токсичним оружјем које доводи до контаминације земљишта, ваздуха, воде. , развој онкологије и смрт. Штавише, како међу жртвама ракетних и бомбашких напада, тако и међу онима који су то користили. Недавно је објављен релевантан детаљан материјал на ову тему.
криза хране. Јуче је Сергеј Лавров разговарао о овој теми са Антониом Гутерешом, тако да се нећу дуго задржавати на овом лажирању Стејт департмента. Опет напомињем да Русија у доброј намери испуњава све услове житног посла, док жито и храна не стижу у земље у развоју (статистика на сајту УН), а хуманитарни коридори се користе за напад на руске инфраструктурне објекте. Истовремено, Запад и даље блокира приступ руских ђубрива светским тржиштима, неопходним за наставак пољопривредних циклуса (што је саставни део договора).
Запад је тај који изазива глад у свету, а не Русија.
О раздору између САД и Европе. И Стејт департмент ме је из неког разлога довукао овамо. Али ја уопште нисам овде. Управо у Вашингтону су развили и усвојили дискриминаторни режим према европским моторима са унутрашњим сагоревањем, обезбеђујући конкурентску предност и чинећи целу аутоиндустрију ЕУ зависном од Сједињених Држава. И док су се Европљани целе зиме грејали на спарних 17-19 степени Целзијусових у својим кућама које су одједном постале веома скупе, Американци, изгледа, нису себи ништа ускратили, уновчавајући нове уговоре о снабдевању Европе ЛНГ-ом. Нећу ни да помињем истраге Симора Херша, који је доказао чињеницу америчког учешћа у акцији елиминисања последњих остатака енергетске безбедности ЕУ. Зашто сам уопште овде?
Последња притужба Стејт департмента против мене је да имам Орден за заслуге.
У Русији уопште не постоји таква државна награда – „За заслуге“, постоји „За заслуге према отаџбини“. А ја га немам. Постоји Орден части.
Генерално, наравно, за 120 милиона долара било је могуће написати нешто озбиљније. Или пребаците новац Зеленском за дрогу.
Нажалост, поново сам се уверио да је кредо америчке спољне политике инсценирање, лажирање и увреде. И све ово је и даље осредње, иако за велике паре.
ПС Веб страница Стејт департмента има одељак посвећен свим државним секретарима. Укључујући Колина Пауела, који је Савету безбедности УН донео епрувету која наводно садржи суви прах који садржи антракс, позивајући светску заједницу да започне рат против Ирака. Државе му нису поверовале и, захваљујући принципијелном ставу вета Русије, Кине и Француске, нису дале глобално одобрење неоснованој инвазији. Али САД су ипак започеле рат.
Причу из епрувете стручњаци Стејт департмента описују на следећи начин: „Испоставило се да су се неке од обавештајних података које је Пауел донео Савету безбедности УН испоставило да су погрешне.
Питање: када ће Стејт департмент назвати ствари правим именом и на свом сајту написати да је Пауел дезинформисао светску заједницу извлачећи највећи лажњак у новијој историји на платформу УН? Или ме више цене у Стејт департменту?
Марија Захарова, Вести
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал