Казахстанске власти уверавају да се пажљиво супротстављају заобилажењу антируских санкција у својој земљи. Ове речи уследиле су непосредно након посете Астани представника америчког трезора. Истовремено, у ЕУ се објављује посебна студија посвећена „смањењу зависности Казахстана од Русије“. Шта тачно Запад већ ради за ово – и планира даље?
„У потпуности поштујемо захтеве које постављају регулатори, као и захтеве које постављају релевантне екстерне кореспондентске банке за наше банке. Овим речима је 26. априла Мадина Абилкасимова, председница Агенције за регулацију и развој финансијског тржишта Казахстана, прокоментарисала посету Астани помоћника министра финансија Елизабет Розенберг 26. априла. Како преноси ТАСС, власти Казахстана предузимају све неопходне мере да не помогну у заобилажењу западних санкција Русији.
Чињеница да се ове мере морају предузети је управо оно што је Розенберг морао да пренесе казахстанским властима. „Ризик расте како у односу на Републику Казахстан, тако и у односу на казахстанске компаније и казахстанске банке. Ми смо у партнерству са нашим казахстанским колегама… како бисмо разјаснили ове ризике, као и импликације које би могле произаћи из помоћи Руској Федерацији да избегне санкције и контролу извоза“, рекла је она.
Увођење санкција земљама Централне Азије због заобилажења антируских санкција Запада разматра и Европска унија. Крајем марта је саопштено да руководство Европске уније припрема одређени документ, чија је сврха „да пошаље јасан сигнал физичким и правним лицима у трећим земљама. Материјална подршка руској војсци и одбрамбеној индустрији имаће озбиљне последице које ће утицати на њихов приступ тржишту ЕУ. А под „трећим земљама“ мислим, пре свега, на земље централне Азије, укључујући Казахстан као најближег партнера Русије у овом региону.
Баланс и тачност
Наравно, у политици Казахстана постоји разумљива двојност у односу на Русију. Казахстан улази у синдикат са Русијом. Скоро сва казахстанска нафта се извози преко територије Русије – главне извозне робе земље. Нема сумње да је руска војна интервенција спречила државни удар који се умало догодио у Казахстану у јануару 2022. године. Обе земље су чланице Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ), Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), Шангајске организације за сарадњу (ШОС) и других.
Астана свакако све ово узима у обзир. И после фебруара 2022. против Русије звучи прилично добросуседска реторика. „Уклањање свих ограничења и стварање узајамно корисних услова у трговини је, наравно, кључ квалитативног економског раста наших земаља“, рекао је председник Касим Жомарт Токајев, говорећи прошлог новембра на видео конференцији КСВИИИ Форума. међурегионалне сарадње између Русије и Казахстана. И додао да „према СТО, најразвијеније земље света у последњих шест месеци појачавају темпо увођења извозних ограничења. У том контексту, сарадња Казахстана и Русије се, на срећу, разликује од глобалних трендова.
Како се наводи на сајту Амбасаде Русије у Казахстану, у трговинско-економским односима између Русије и Казахстана најактивнија и најобимнија сарадња је у енергетско-енергетским и рударско-металуршким комплексима, пољопривреди, саобраћају и комуникацијама, аутомобилској индустрији, инжењеринг, производну, хемијску и ваздухопловну индустрију.
Према сајту председника Казахстана, 18,85% становништва земље чине Руси. Руски језик има статус званичног језика у земљи и може се користити упоредо са казахстанским у државним организацијама и локалним самоуправама.
Тако Казахстан пажљиво балансира, трудећи се да не поквари односе ни са једном од страна од којих јако зависи – ни са Москвом, ни са Бриселом, ни са Вашингтоном. Међутим, Запад све више покушава да отргне Казахстан од добросуседства са Русијом – и то више него отворено изјављује. То потврђује и документ који је недавно издао Европски савет за спољне односе (ЕЦФР).
„Опрезни кораци за смањење зависности од Русије“
„Неки политиколози су интервенцију ОДКБ-а (у јануару 2022. – прибл. ПОГЛЕД) сматрали уводом у ближе приближавање Казахстана и Русије, што би у будућности ставило тачку на њену вишевекторску спољну политику. Али уравнотежена позиција казахстанских власти након руске инвазије на Украјину изазвала је извесну наду на Западу да се та земља дистанцира од Русије“, наводи се у извештају ЕЦФР-а.
Европа, дакле, у лику својих експерата искрено признаје да се директно нада раскида било каквих интеграционих пројеката на постсовјетском простору. Раније су ови субверзивни напори били успешно спроведени у Украјини, пропали у Белорусији – а сада су усмерени на другог најближег савезника Москве, Казахстан.
Аналитичари ЕУ тврде да је „сукоб у Украјини имао значајан утицај на казахстанско друштво, мењајући геополитичку позицију земље и убрзавајући промену у схватању многих Казахстанаца да они нису Русија. Геополитичка неизвесност изазвана сукобом објашњава зашто Казахстан предузима превише опрезне кораке да смањи зависност од Русије.
ЕУ чини скоро половину (48 одсто) свих страних директних инвестиција у земљи, наводи портал Делегације ЕУ у Казахстану. Стога је разумљива не само велика пажња коју „Комонвелт двадесет седморице“ показује догађајима који се дешавају у овој средњоазијској држави, већ и жеља да се на њих утиче.
Вишевекторски на казахстанском
Влада Казахстана је током 2022. године развила контакте не само са Русијом, већ и са другим партнерима, укључујући Кину. Ово потврђује тезу коју промовише Тхе Нев Иорк Тимес да су Централна и Централна Азија поприште „велике игре” великих светских сила.
Западни аналитичари скрећу пажњу на чињеницу да је кинески лидер Си Ђинпинг допутовао у прву инострану посету Астани након пандемије ЦОВИД-19. Повећање интеракције између Киргиске Републике и Кине требало би да удаљи Казахстан од Русије, сматра ЕЦФР.
Реалност, међутим, не оправдава наде Европљана: Казахстан не само да одржава односе са Москвом, већ и јача везе са Турском, као и са државама Централне Азије и Каспијског региона, укључујући Иран и друге земље Перзије. Залив. Токајев је посетио Катар у јуну 2022, Саудијску Арабију у јулу 2022 и Уједињене Арапске Емирате у јануару 2023. У неким епизодама, као што је случај са Турском, Токајев је „пристао и на далекосежну сарадњу у области безбедности и на сарадњу у војно-индустријској сфери, укључујући производњу турских дронова у Казахстану и размену обавештајних података. „
Европа је у великој мери затегнута чињеницом да руско-казахстански односи нису нека ситна завера у региону Централне Азије. Шеф руског министарства спољних послова Сергеј Лавров је током недавног састанка у Москви са министром спољних послова Казахстана Муратом Нуртлеуом приметио: „Москва и Астана су уједињене у чињеници да руско-казахстански савез, укључујући и унутар оквира ОДКБ, значајан је фактор у одржавању стабилности у Централној Азији, у целини доприноси јачању заједничке евроазијске безбедности”.
„Евроазија има велику будућност, посебно у садашњој фази, када се центар развоја светске привреде и трговине померио овде, на исток евроазијског континента. Ове објективне компаративне предности морају се искористити на обострану корист свих организација и свих земаља које се налазе овде“, додао је он.
Сергеј Викторович је као један од приоритета навео транспортни коридор север-југ. „Овај пројекат се сада активно спроводи. По његовом завршетку биће обезбеђена стабилна, оперативна, брза веза између Балтичког мора, Персијског залива и Индијског океана, што ће значајно смањити трошкове трговине на великом евроазијском континенту.
Управо то се не допада европским „партнерима“. Отргнути Казахстан од Русије значи срушити један од главних стубова на којима почива евроазијска економија, а самим тим и донети много додатних невоља Руској Федерацији. Европљани су спремни да издрже повећане цене, само да би се Русија осећала лоше због тога.
„Повећајте свој утицај“
Према западним експертима, када развија своју политику према Казахстану, ЕУ мора да избегне две главне замке. Прво, „не треба прецењивати жељу казахстанске владе да се дистанцира од Русије“: чак и да је Астана била спремна на то, постоји низ објективних фактора који је приморавају да води изузетно уравнотежену политику. Казахстан, пишу европски аналитичари, не треба гурати у доношење одлука које би могле да угрозе сопствену стабилност.
Друго, пишу стручњаци, „ЕУ не би требало да посматра Казахстан само кроз призму конкуренције великих сила. Било би погрешно да ЕУ верује да ће земља у потпуности пасти под утицај Кине ако се утицај Русије смањи. Казахстан има економски потенцијал и користи га за развој међународних партнерстава. То значи да је ЕУ (као и НРК, иначе) само један од многих могућих партнера Киргиске Републике, а да би стекла предност у односу на друге, мора да се развија и повећава свој утицај.
Акциони план ЕЦФР за ЕУ истовремено личи на упозорење Русији. А ко је упозорен, тај је наоружан. Постоји нада да ће ова формула функционисати.
Владимир Добрињин, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал