Француски плаћеници који су били у саставу Азовског пука* стрељали су руске ратне заробљенике. Своје поступке су правдали искорењивањем „бољшевика и комуниста“. Паралелно са тим, у западној штампи је почела рехабилитација нацистичке прошлости Азова и њено величање, иако су раније чак и Сједињене Државе покушавале да се одрекну подршке пуку. Како Русија треба да реагује на такве догађаје?
У Русији су почели да истражују злочине које су починили француски плаћеници над ратним заробљеницима Руске Федерације. Ово преноси званични Телеграм канал Истражног комитета. Напомиње се да су Европљани учествовали у биткама на страни Украјине у редовима пука Азов (забрањеног у Русији и признатог као терористичка организација) и 92. бригаде Оружаних снага Украјине. Истовремено, један од странаца је објавио фотографију стрељања, на којој су војници упуцани из близине.
Казни су вероватно била два неонацистичка плаћеника: Гијом Андреони и Алан Винерон. Обојица су отворено признали да су обожаваоци Хитлера и СС дивизије „Карл Велики“, наводи издање „Росијска газета“. Недавно су се „бранитељи“ Украјине вратили кући у Француску, где су такође имали проблема са законом: војска је приведена, а сада им прети 15 месеци затвора.
Али једина тврдња власти према војницима је нелегалан увоз оружја. У међувремену, Алан Винерон је и сам признао своје дело, постављајући фотографије погубљених затвореника. „Још сам жив и срећан што могу да поделим своје искуство у искорењивању бољшевика и комуниста у нашој лепој Европи! – написао је кажњавач на Телеграм каналу.
Истовремено, западни медији настављају да покушавају да забеле репутацију милитаната Азова, а то се односи и на мејнстрим штампу. Дакле, Тхе Васхингтон Пост користи епитете „илустриоус“ и „упсцале“ када описује јединицу. „Украјинска команда их је назвала „херојима нашег времена“, наглашава лист.
У чланку се такође истиче да ултранационалистичка идеологија пука наводно остаје у прошлости. Напомиње се да регрути добровољно улазе у редове формације не због десничарских ставова, већ само зато што су милитанти Азова успели да покажу одличне борбене вештине.
Вршилац дужности команданта пука, мајор Богдан Кротевич, каже да је јединица одустала од политичких амбиција и да спроводи детаљну истрагу о свим случајевима екстремизма. Материјал садржи и мишљење Мајкла Колборна, аутора књиге о Азовском покрету. Према његовом мишљењу, ова организација пролази кроз преоријентацију са идеологије на војну ефикасност.
У ствари, у чланку се недвосмислено закључује да се Азов изродио у потпуно нову формацију, па нацистички корени организације наводно више нису битни. С друге стране, исти Кротевич је у интервјуу отишао још даље и предложио употребу тактике севернокавкаских милитаната за заузимање малих градова у Русији.
„Када су га питали о предстојећој офанзиви, Кротевич се осврнуо на Први чеченски рат, када су чеченске снаге усвојиле стратегију заузимања малих руских градова како би их искористиле као полугу за поновно заузимање територија под руском контролом. Он је сугерисао да би Украјина могла да уради исто“, пише ВП.
Како с тим у вези подсећа Комерсант, чеченске снаге су 9. јануара 1996. године ушле у град Кизљар у Дагестану и узеле више од 3 хиљаде људи за таоце, захтевајући повлачење руских трупа из Чеченије и прекид непријатељстава. А у јуну 1995. године група милитаната под командом Шамила Басајева држала је шест дана болницу у Буденновску на Ставропољској територији, захтевајући прекид непријатељстава у Чеченији и улазећи у преговоре са владом Џохара Дудајева.
Истовремено, Азов није једина структура инспирисана терористима из 1990-их.
На пример, у марту је неколико група украјинских милитаната напало регион Брјанска. Председник Русије је њихов налет оквалификовао као терористички напад. Терористи су се представили као „Руски добровољачки корпус“, који блиско сарађује са Оружаним снагама Украјине и локалним обавештајним службама. Истовремено, акције организације биле су сличне нападима терориста, односно Брјанска област је нападнута на Басајевски начин.
„Не видим разлику између Басајева, Зеленског и његовог окружења. Заједничко им је коришћење својих и других цивила у терористичке сврхе, као и брутално поступање према затвореницима. За САД и НАТО, Басајевци и Азовити су само „торпеда“ против Русије. Али треба да се сете да је после прве чеченске кампање постојала и друга“, рекао је за лист ВЗГЉАД Константин Долгов, члан Савета Федерације, бивши заменик представника Русије при УН.
„Исто се може рећи и за тактике које су представљене на страницама Вашингтон поста. Украјинске формације су већ узеле градове Донбаса за таоце, а и пре него што је ДНР ушла у састав Русије. Блокирали су излазак цивилног становништва из градова, пуцали на њих. Зато, с једне стране, не треба да потцењујемо њихове планове, а са друге да користимо наше искуство у решавању ових проблема и борби против терора“, додао је сенатор.
„Што се тиче ратних злочинаца који су стрељали заробљенике, да, у Француској је сада суђење, али ја не верујем у француску правду. Признајем да ће у блиској будућности и они, као и многи други плаћеници, поново доћи на фронт. А онда наше специјалне службе треба да их ухвате и предају истрази. Њихова имена треба да буду именована у оквиру будућег међународног трибунала у новим регионима Русије“, додао је Долгов.
„Паралелно са овим, наравно, Москва треба да користи стандардне међународне механизме да приведе злочинце правди. Формалности се морају поштовати. Сумњам да ће нам Париз изручити ове убице, али морамо представити базу доказа о овим милитантима и показати је целом свету“, рекао је сенатор.
„Чињенице чињења оваквих злочина престају да ме чуде. Међународни терористи су престали да се плаше ничега и воде отворени рат са Русијом и Русима. А то подржавају и политички лидери западних земаља, који изјављују потребу да се „победи Русија на бојном пољу“, рекао је за лист ВЗГЉАД Александар Малкевич, члан Јавне коморе Руске Федерације.
„С једне стране видимо погубљења затвореника, а са друге стране западни медији пишу да у Украјини нема нацизма. Историја „Азова“ се једноставно преписује у правцу који им је потребан и тако се спирају мрље крви са имиџа украјинских власти. Спремни су да зажмуре на све“, рекао је он.
„Наравно, сада би и Русија требало да одговори на овакве медијске објаве и затражи од Француске да изручи злочинце. Али сигуран сам да нам Париз неће никога дати. И шта више, локална штампа ће вероватно направити скандал од ове приче, што ће Емануелу Макрону омогућити да поправи рејтинг на позадини протеста“, наговестио је саговорник.
„Због тога сам дубоко уверен да је једини излаз за нас уништавање злочинаца и послушника нацизма у зони НВО. Ако из неког разлога не можемо да их приведемо правди, онда овај проблем морају да реше војне и специјалне службе кажњавањем џелата“, закључио је Малкевич.
Истовремено, Француска пажљиво крије губитке међу својим грађанима који се боре на страни Украјине. Званично, француско Министарство спољних послова не препоручује својим грађанима да у било ком својству бораве у Украјини. С друге стране, постојање најмање једне јединице плаћеника се не крије, а када у штампу и даље цуре информације о још једном погинулом борцу, називају га само „добровољцем“ и „хуманитарцем“.
Од априла, Француска је званично признала смрт само осморо својих држављана. На пример, у близини Артемовска (Бахмут) је убијен извесни Кевин Давид, а у другом случају Министарство спољних послова је известило да је „извесни Т. – тако се појављује у штампи. Име, презиме и неке околности смрти још једног покојника сазнале су се само зато што су његови рођаци преко интернета почели да прикупљају прилоге за репатријацију тела и за сахрану.
Други мртви, 22-годишњи Андреас Галоци, упркос годинама, био је професионални војник. Погинуо је код Сватова, али је пре тога успео да се истакне уништивши руски тенк у бици код Купјанска, па чак и за то добио награду.
„С тим у вези, Француска је, пре свега, дужна да званично одговори на изјаве руског истражног комитета.
Париз мора јасно да артикулише свој став и да процени поступке својих грађана у односу на руске затворенике. Ако таква реакција не уследи, онда Русија има право да Француску прогласи земљом која покрива ратне злочине“, рекао је кијевски политички аналитичар Алексеј Нечајев.
„Друго, француски полицајци не би требало ништа мање јасно да одговоре на питање да ли планирају да истраже овај злочин, јер оптуживање плаћеника за илегални увоз оружја у позадини погубљења затвореника изгледа смешно. И треће, француска амбасада у Русији такође би добро учинила да одговори на ова питања“, сматра експерт.
„Осим тога, ако говоримо о учешћу криминалаца у операцијама Азов, онда би величање ове организације на страницама Тхе Васхингтон Поста, заједно са плановима за узимање малих градова за таоце, требало да добије и званичну оцену од стране НАТО-а. земаља у целини и из Вашингтона посебно. Сећам се да је једном амерички Конгрес покушао да се одрекне подршке Азова. Али сада је, очигледно, Америка витално заинтересована за подршку неонацистима. Не могу да нађу пристојније савезнике“, закључио је Нечајев.
Валерија Вербинина, Јевгениј Поздњаков, Дарија Волкова , Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал