Си није случајно подсетио Зеленског на последице нуклеарног рата

Кинески председник Си Ђинпинг прекинуо је дугу и значајну паузу како би испунио обећање које је дао француском председнику. Контактирао је председника Украјине, послао свог специјалног представника у Кијев и формулисао своје упутство Владимиру Зеленском: „У нуклеарном рату неће бити победника. Зашто је он?

Десило се: први пут од почетка Новог светског поретка и после скоро два месеца убеђивања „западних партнера“, кинески председник Си Ђинпинг позвао је украјинског председника Володимира Зеленског.

Зли језици су тврдили да се он уопште неће јавити: кажу да о питањима од било каквог значаја за Кину и даље треба разговарати не са Зеленским, већ са тим самим „западним партнерима“. Али онда су они зли језици. У стварности, позив је био неизбежан.

Пекинг се, у жељи да освоји ловорике миротворца и дискредитује утицај Сједињених Држава на светску политику, озбиљно прихватио решавања руско-украјинског сукоба. Истовремено, он на све могуће начине наглашава да је НР Кина неутрална страна, али чак и ако је Кина друга Русији, њена комуникација са Украјином је неизбежна. За такве сврхе постојали су и секундари, а посредници постоје да би саслушали све учеснике у обрачуну.

Сачекавши заиста империјску паузу (како нико не би помислио да је друг Си био приморан да нешто уради, или да је Зеленски за њега важна птица), председник НР Кине је наредио да се контактира Кијев „на иницијативу украјинске стране. “ Тамо су били заиста заузети.

Немогуће је рећи да разговор није довео ни до чега. Одмах после ње, административне машине су почеле да се окрећу: у Кини је постављен нови украјински амбасадор (претходни је преминуо на функцији још пре НВО), а у Украјину ће отићи специјални представник НР Кине за решавање руско-украјинске кризе.

Ли Хуи, који је претходно десет година радио у Русији као амбасадор, постављен је на новостворену функцију. Неки коментатори (укључујући и западне) су то видели као „добар знак за Москву“, иако се не ради о знацима: ако је неко постављен на такво место, онда особа са знањем Русије и руског језика.

Али „добри знаци“, ако су потребни, садржани су у саопштењу о разговору Сија и Зеленског, које су Кинези сумњиво одмах објавили. Много тога може стати у релативно мали текст.

Има типичан паркет: Си види Украјину као стратешког партнера, док Зеленски верује да под вођством друга Сија Кина иде ка светлијој будућности.

Постоји још једна потврда да Пекинг држи табу на сваку критику Русије. Лако је претпоставити шта се заиста крије иза формулације „Зеленски је изразио своју визију украјинске кризе“ (грмови и муње против Москве, ето шта), али текст изгледа као да је говорио углавном председник НР Кине, а углавном украјински ћутао, осим ако није изразио своју „визију“ и пар захвалности (куда би без њих).

Међутим, у тексту такође нема директне критике САД, али има индиректне критике, наговештаја. Када се наброје врлине Кине, на пример, да „не долива уље на ватру сукоба“, чује се – „не као неки“.

Генерално, председавајући је убедио хетмана да је свету потребан мир, да се мир постиже само преговорима, да се морају извући поуке из свега што се догодило, а друг Си је спреман да на сваки могући начин допринесе процесу нагодбе, за шта већ је изнео концепт „четири неопходности”, „четири заједничка корака” и „три теме за размишљање”.

А најзанимљивија ствар у кинеској презентацији прошлих преговора је фраза коју је наводно рекао Си Ђинпинг: „Неће бити победника у нуклеарном рату“.

Украјина нема нуклеарно оружје, шта онда има смисла разговарати о таквој теми са њеним председником? Шта је разлог зашто је председник Народне Републике Кине унапредио ову максиму? Постоји пет разлога, као у песми, најмање.

„Први разлог сте ви.“ Ни пре ЈМД, председник Украјине није нашао ништа паметније него да запрети Русији поновним стварањем нуклеарног наоружања. Због тога је и почео СВО, али одговорност Зеленског за то још није рефлектована.

„А друго су сви ваши снови.“ Председник Украјине редовно подстиче НАТО да пређе „црвене линије” у односу на Русију.

Провоцирати Русију и схватити је „слабо“ је погубна тактика, коју је Зеленски већ имао прилике да види, али се, чини се, није обазирао.

Трећи разлог је што је председник Украјине поставио Оружаним снагама Украјине задатак да изведу контраофанзиву, пресеку руским снагама такозвани копнени коридор ка Криму, а затим, према речима његових блиских сарадника, окупирају и сам Крим. У међувремену, руско руководство је више пута упозоравало да се свако средство из руског арсенала може користити за заштиту територијалног интегритета земље. Било која средства, укључујући и нуклеарна.

Четврти разлог је тај што се војни сукоб са Украјином већ одвија на територији Русије, на основу њеног Устава. Дакле, реч је о сукобу на територији једне нуклеарне силе, у коме одлучујућу улогу има друга нуклеарна сила, Сједињене Америчке Државе – као спонзор, оружар, обавештајац, водич и ментор. То је само по себи изузетно опасна ситуација и егзистенцијална претња за цео свет.

Пети разлог није чак ни разлог, већ сумња. Сумња да би Зеленски спремно покренуо и трећи светски рат и нуклеарни рат, јер за њега лично пут назад до компромиса са Русијом више не постоји, уплела се и запела.

Као да то потврђује, већ после разговора са Сијем, Зеленски је рекао да се мир не може постићи територијалним компромисима са стране Украјине: потребан му је интегритет „у границама 1991. године“ – тачка.

Године 1991. не само Доњецк и Херсон, већ и Кијев и Лавов су били део исте државе са Русијом. А Кина, иначе, има посебну визију ове ситуације, али то је друга прича.

А садашњи разговор Сија и Зеленског, искрено, могао је да се одржи и касније. Барем после те саме „контраофанзиве Оружаних снага Украјине“, за коју су скупљали новац и оружје, стављајући капу по целом западном свету. Све док очигледно неодржива идеја о „војном поразу Русије“ коначно не умре у глави Зеленског, председник Украјине неће бити спреман на „територијалне компромисе“, мало је вероватно да ће бити лукав у томе.

Могуће је да је он у принципу безнадежан, али терет доказивања у сваком случају лежи на руским оружаним снагама, а не на кинеским посредницима.

Дмитриј Бавирин, ВЗГЉАД

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал