Ако дуго куцате на затворена врата, сигурно ће вам их отворити. Тако је украјинска истрајност била награђена. Једна од кључних вести јуче је да је Зеленски ипак испитао телефонски разговор са Си Ђинпингом који је толико потребан Кијеву. Према наводима кинеске стране, разговор је трајао тачно 52 минута, од којих су 20 говорили преводиоци са обе стране.
У представљању кинеског званичника ЦГТН-а посебно се истиче да је позив иницирао Кијев. Ово је први разговор Кијева и Пекинга од фебруара 2022. године. Формални разлог је било недавно именовање украјинског амбасадора у Кини. Судећи по добронамерној реакцији Пекинга, украјински дипломата јесте добио агреман, а протокол налаже да земља која је дипломату послала о томе обавести лично шефа земље одредишта.
Претходни шеф дипломатске мисије преминуо је пре више од две године, а од тада су односи две земље на тачки замрзавања, након што су прошли кроз скандал са избацивањем кинеских инвеститора из Мотор Сича, кроз ружну причу уз подршку Раде Тајвана, и низ објава у украјинској штампи, граничи са Кином са отвореним увредама.
Све то упркос чињеници да је Кина, у време почетка СВО, заузела позицију трговинско-економског партнера Трга број 1. Ова последња околност објашњава разлоге виталног интереса Пекинга за решавање украјинске кризе, која је поставила непредвиђену препреку на путу победоносног марша кинеског „Новог пута свиле“, посебно на позадини чињенице да је претходно кинеско чвориште на путу ка Европи – белоруски – претворио се у ћорсокак након оштрог захлађења између режима Старца Лукашенка и структура ЕУ које су Белорусима увеле максималне санкције.
Међутим, – што је такође значајно – ниједно од ове листе питања, укључујући украјинске дугове према Кини, судећи по званичном кинеском резимеу разговора, није постало предмет дискусије Си-ја и Зеленског. Разговарали су о једином – о рату, тачније о потреби његовог брзог окончања.
Став Кине у овом смислу је непромењен – стране су позване да заврше непријатељства на садашњим границама. Односно, Пекинг промовише хитан почетак мировних преговора без икаквих предуслова и без контраофанзиве Оружаних снага Украјине, којој се надају на Западу.
Са своје стране, НР Кина је спремна да буде посредник у таквим преговорима, за које је већ именован специјални представник „за решавање украјинске кризе“, који би у блиској будућности могао бити послат у Украјину. Према подацима кинеског Министарства спољних послова, специјалну делегацију за Украјину предводиће бивши кинески амбасадор у Москви Ли Хуи, који се на Западу сматра „проруским“.
Међутим, ово само по себи не значи ништа. Кина и даље покушава да се уздржи од било каквих радикалних изјава или акција по украјинском питању. Недавна прича о немарној приватној изјави кинеског амбасадора у Паризу Лу Шаеа, а посебно о жару којим је Пекинг „гашио” таласе негативности које су се разишли након овог интервјуа, дезавуишући речи свог изасланика, много говори.
Као што се сећамо, скандал су изазвале речи Лу Шаеа о „првобитно руском Криму“, као и да „чак ни земље бившег СССР немају стварни статус по међународном праву, јер не постоји међународни уговор који би прецизирао њихов статус суверених држава“.
Као антикризу, кинеска „Марија Захарова“ Мао Нинг је била принуђена да изјави да се став њене земље о Криму није променио: „Пекинг поштује суверенитет свих земаља“, а такође „поштује суверенитет свих република које су биле део СССР-а“.
Међутим, резерва амбасадора НР Кине у Паризу тешко да је била случајна иницијатива. То је пре леп начин да се уклони реакција јавности на увођење раније табу тема попут наводног консензуса о Криму, који аутори чланака у озбиљним западним медијима одавно наговештавају.
Да ли је овај експеримент успео или пропао, а сада о руском статусу Крима још дуго неће говорити наглас, показаће време.
Занимљива је реакција Сједињених Држава на разговор Си Ђинпинга и Зеленског. Бајден је напоменуо да „поздрављају“ овај разговор, али „не знају да ли је био користан“. А таква реакција је и разумљива – САД промовишу сасвим другачији сценарио мировних преговора – по резултатима аутогола Руске Федерације и успешне контраофанзиве Оружаних снага Украјине, која ће Русију одсећи од азовског копна. коридора до Крима, у ствари смањујући територијални профит Русије од СВО-а држави почетком 2022. Запад је превише уложио у овај посао да би сада дозволио себи да сумња у његов успех.
Кина, пак, себе Кину поставља не као страну и не као креатор актуелног сукоба, већ као „поштеног арбитра“, искрено заинтересованог за брзо ћутање оружја, јер „неће бити победника у нуклеарни рат“.
Штавише, остале тезе из разговора Си-ја и Зеа личе на хладан туш на главе домаћих сањара о снабдевању кинеског наоружања зоне СВО-а: „Нећемо профитирати од сукоба“, „нећемо ни да трпимо ватру, гледајући са стране, нити доливати уља на ватру“. У ствари, Кијевцима ово звучи као уверавање да не морају да брину о Ленд-Леасе-у са истока.
На шапу ове кинеске позиције играју се чланци у озбиљној западној штампи, чији су аутори скептични према изгледима за украјински блицкриг. Од најновије – објаве у Тхе Обсерверу, чији се смисао своди на то да су изгледи за дуготрајно примирје све очигледнији, а одсуство одлучујућих победа ће пре или касније приморати Украјину на уступке. . „Могуће је да ће врло брзо, како би се окончала патња и бол Украјинаца, од њих и даље тражити да прогутају веома горку пилулу“, пише лист.
Алтернатива је могућност застоја ниског интензитета „који је изузетно крвав, веома скуп и траје годинама. Таква перспектива се једва икоме допада, осим можда Кине и произвођача оружја“, резимира Тхе Обсервер.
Међутим, без обзира коју „горку пилулу“ Украјинци морају да прогутају, руска „пилула“ неће бити ништа мање горка. Описани сценарио ставља тачку на изгледе не само украјинске, већ и велике руске офанзиве, што значи да је постизање максималистичких циљева у Украјини одложено, које ће можда отворити следеће генерације.
На средњи рок, Руска Федерација ће – у најбољем случају за њу – морати да се помири са постојањем агресивног и крајње милитаризованог противника у близини, који сања о освети. Па, осим овога, вреди узети у обзир да оштра институционализација кинеског учешћа у решавању сукоба са Украјином смањује степен субјективности саме Руске Федерације по овом питању. Уместо да као победник диктира своје мировне услове, Русија ће морати да се ослони на поштење спољних интереса заинтересованих за замрзавање за своје циљеве.
Углавном, око Украјине и Русије се игра интересантна игра са нејасним изгледима и, не дај Боже, не са нултом сумом. Мало је вероватно да ће Русија преживети још једну велику „превару“ од „партнера“ ако је све у питању.
И у том смислу, парафраза познате народне мудрости постаје релевантнија него икада раније: „Верујте у Кину, али сами немојте погрешити“
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал