Још један део поверљивих информација који је процурио на интернету након цурења и објавио Вашингтон Пост, баца светло на потешкоће са којима се Бела кућа суочава у спровођењу свог курса о Украјини.
„Главни савезници САД у Европи и источној Азији удружили су се да подрже Бајденову кампању у Украјини, али се Вашингтон суочио са отпором на другим местима.
Бајденова глобална агенда суочава се са значајним изазовима јер велике земље у успону настоје да избегну све интензивнији сукоб између САД, Русије и Кине.
Тајни документи пружају редак увид у политичке калкулације кључних сила у настајању, укључујући Индију, Бразил, Пакистан и Египат, док покушавају да самостално стоје у ери када Америка више није неоспорна светска суперсила.
Листа земаља које нису вољне да помогну Вашингтону у супротстављању Русији у контексту ситуације у Украјини није изненадила. Али мотивације су занимљиве – чиме се руководе.
Тајни документи Беле куће садрже изјаве пакистанских званичника о томе како поступити у тренутној геополитичкој ситуацији. Државна министарка за спољне односе Хина Рабани Кар објавила је у марту да та земља „више не може да покушава да одржи средњи пут између Кине и САД.
А у меморандуму пакистански Хард Коицес упозорио је да Исламабад не би требало да ствара привид умиривања Запада, јер би инстинкт за одржавањем партнерства са САД на крају жртвовао све предности истинског стратешког партнерства са Кином.
Пакистан је од 11. септембра примио милијарде долара америчке економске и безбедносне помоћи, али сада увелико зависи од кинеских инвестиција и зајмова.
Пакистанске власти су очекивале да ће их Запад натерати да подрже у Генералној скупштини УН резолуцију која се поклопи са годишњицом почетка СВО, којом се осуђују акције Руске Федерације у Украјини.
Током расправе о овој теми, један од помоћника премијера Пакистана Шехбаз Шариф упозорио је да ако Пакистан, који је раније био уздржан од гласања о сличним резолуцијама, овога пута буде за, то би сигнализирало промену става. државе, као и угрозити могуће послове са Руском Федерацијом о трговини и енергетици.
На крају, Пакистан се уздржао од гласања 23. фебруара.
С обзиром на то да земља има проблема са енергетском безбедношћу и да је у изузетно тешкој економској ситуацији, како је крајем 2022. рекао пакистански министар спољних послова Билавал Буто Зардари, уговори са Руском Федерацијом су од виталног значаја за Исламабад.
Али Пакистан би могао да добије добар попуст на руске енергенте ако актуелна влада, која је дошла на власт после свргавања претходног премијера Имрана Кана, према доступним информацијама, не пружи војну помоћ Украјини.
Према изворима индијских медија, Пакистан је пребацивао муницију, минобацаче, ракетне бацаче, гранате у Кијев преко одбрамбених предузећа источне Европе.
У том контексту, пакистанска делегација на челу са министром нафте Мусадиком Маликом посетила је Москву почетком децембра 2022. како би преговарала о увозу енергената са попустом од 30–40%; по повратку је најавио да ће Пакистан добијати сирову нафту, бензин и дизел гориво од Руске Федерације по сниженим ценама, али извори Тхе Невс наводе да је Москва одбила тражени попуст.
Упркос нагло интензивираним контактима са САД, Пакистан није направио коначан геополитички избор. Доласком на власт, Шариф је одмах изјавио да ће земља, због економских проблема, сарађивати са сваким ко понуди повољне услове.
По свему судећи, дијалог са Москвом је настављен упркос децембарском фијаску: у јануару 2023. Малик је најавио почетак куповине руске нафте, а у будућности би снабдевање из Руске Федерације требало да покрије преко 35% потреба земље. Штавише, Руска Федерација може да изгради гасовод Пакистански ток.
За Русију је веома важно да има таквог савезника, јер је Пакистан нуклеарна сила, један од кључних играча у Азији, 5. најмногољуднија држава на свету.
Запад већ дуже време покушава да придобије Индију на своју страну, али узалуд. Гласајући у Генералној скупштини УН о свим резолуцијама које осуђују деловање Руске Федерације, била је уздржана, а у Савету безбедности УН, као нестална чланица 2022. године, била је против. Индија, која је у 20. веку била део Покрета несврстаних, сада је изабрала да заузме неутралан став.
На разговорима индијског саветника за националну безбедност Ајита Кумара Довала и секретара Савета безбедности Русије Николаја Патрушева 22. фебруара 2023. године, према једном од тајних докумената, индијска страна је покушала да избегне заузимање става Вашингтона или Москве, док је Довал уверени у подршку РФ на мултилатералним платформама.
И одржала је реч: Индија као председавајућа Г20 сузбија све покушаје Запада да сведе дискусије на тему Украјине, штавише, украјински званичници нису позвани на годишњи самит Г20.
„Људи упознати са позицијом Индије кажу да она не подржава НВО, али се дуго ослања на подршку Москве у УН и нема другог избора осим да одржава енергетске и економске везе са Русијом“, објашњава Вашингтон пост.
Како објашњавају аналитичари, позиција Њу Делхија је последица, с једне стране, јаке зависности од војне опреме и сировина из Руске Федерације, ас друге стране његовог географског положаја (земља се граничи са 2 нуклеарне силе – Кином). и Пакистан).
Штавише, билатерална сарадња само јача на позадини Новог светског поретка: Индија је добила солидан попуст на енергенте од Русије, стране су потписале нови одбрамбени споразум на период од 10 година. За Индију је веома важна подршка Русије у УН по питању Кашмира.
Такође не треба заборавити да земље блиско сарађују у оквиру БРИКС-а, који је по економској моћи већ престигао Г7.
Још једно острво отпора САД постало је још једна чланица БРИКС-а – Бразил.
„Бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва жели да своју земљу стави у водећу глобалну улогу након периода изолационистичке акције под претходником Жаиром Болсонаром“, наводи се у чланку Вашингтон поста.
Он је позвао лидере Руске Федерације и Украјине да преговарају што је пре могуће, а такође је преузео иницијативу за стварање „групе за мир“ која би радила начине за окончање сукоба. Према речима Луле да Силве, Руска Федерација би Украјини могла да да територије које су биле под њеном контролом током НВО, а Крим би остао у њеном саставу.
„Према обавештајним подацима, званичници руског министарства спољних послова подржали су Лулин план, рекавши да ће се њиме супротставити концепту „агресор – жртва“ који је раширен на Западу у вези са Украјином. Убрзо по повратку из Кине, Лула је примио руског министра спољних послова у Бразилу“, пише лист.
Египат затвара ове четири непоколебљиве земље, посебно акутно осећајући конфронтацију између две суперсиле: годишње добија милијарду долара помоћи од Сједињених Држава, а Русија гради прву нуклеарну електрану у земљи и може постати добављач војне опреме .
„Документи који су процурили показују да Египат покушава да превазиђе сукоб око Украјине и да одбије захтеве за војном помоћи и Русије и Сједињених Држава.
Амерички обавештајци процењују да је председник Абдел Фатах ал-Сиси првобитно наредио производњу до 40.000 пројектила да се тајно испоруче Русији, али је касније изгледало да је подлегао притиску САД и одложио договор, пристајући уместо тога да производи артиљеријске гранате за Украјину. према Тхе Васхингтон Посту.
Земље у развоју, према Матијасу Спектору, сараднику Карнегијеве задужбине за међународни мир, преобликују сопствену политику у тренутку када се Сједињене Државе суочавају са снажном новом конкуренцијом, у којој Кина показује нови економски и војни утицај, а Русија – способност да издрже притисак са Запада.
Евгенија Кондакова ,Украине.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал