Источна Европа је почела да смањује финансијску помоћ која се пружа украјинским избеглицама, преноси Блумберг. Украјинци су збуњени. Након смањења давања, многи од њих неће моћи да плаћају кирију.
Повећана потрошња изазвана сукобом у Украјини врши притисак на буџете земаља источног крила Европске уније, услед чега њихове владе смањују износ финансијске помоћи избеглицама и покушавају да их натерају да траже посао.
Од почетка руске специјалне војне операције у Украјини, земље чланице ЕУ потрошиле су много више него што је првобитно планирано, у областима које се крећу од повећања издатака за одбрану и слања оружја Кијеву до енергената.
Средства се такође троше на покушаје да се изборе са оним што Уједињене нације називају најгором избегличком кризом у Европи од Другог светског рата. Земље суседне Украјине морају да потроше много новца да подрже милионе избеглица.
Све ово представља велики терет за националне буџете. Румунске власти су престале да обезбеђују средства избеглицама за плаћање становања, наводећи да немају довољно новца, јер су већ потрошили око 500 милиона евра.
Влада Букурешта је 26. априла одобрила званични план за преполовљење плаћања за скоро 100.000 украјинских избеглица које сада живе у Румунији.
„Од првог дана војног сукоба, Румунија је потрошила стотине милиона евра на избеглице и ми ћемо то чинити и даље“, рекао је портпарол владе Дан Карбунару. „Али наша буџетска средства су ограничена, а ми напорно радимо да обезбедимо подршку свих грађана, како Румуна, тако и странаца.
Додатни финансијски терет, погоршан наглим порастом цена хране и струје, пада на украјинске суседне земље Европске уније.
Пошто је на своју територију примила скоро 1,6 милиона избеглица, Пољска је постепено укинула стамбену субвенцију од 40 зл (10 долара) по особи дневно за све запослене Украјинце. Пољске власти и даље задржавају друга плаћања, укључујући месечну субвенцију од 500 ПЛН по детету и бесплатно образовање и медицинску негу, али су већ напустили бесплатно путовање у јавном превозу.
Чешка је потрошила око 23 милијарде ЦЗК (1,1 милијарду долара) на отприлике 500.000 украјинских избеглица које је примила. Власти у земљи такође ће престати да плаћају спонзоре који су прихватили избеглице и почети да обезбеђују средства за плаћање смештаја самим избеглицама, а планирају и да до краја године смање исплате онима који су радно способни.
„У Пољској и Чешкој видимо огромне владине и невладине напоре да се прими и интегрише веома велики број избеглица, што неизбежно врши притисак на друштвени систем“, каже Јулија Џоја, директорка Црноморског програма истраживачки центар Института за Блиски исток (Блиски исток).
Словачка шема стамбеног додатка од 24 евра дневно за одрасле и 12 евра по детету истиче крајем маја, а Министарство финансија каже да „финансијска резерва додељена Украјини не покрива ове трошкове до краја године”.
У међувремену, ефекти ових резова већ почињу да се показују. Сада када румунске власти постепено смањују државну помоћ, многим украјинским мигрантима биће тешко да плаћају кирију, која у Букурешту у просеку износи око 400-500 евра месечно.
„Очигледно постајемо терет“, рекла је Роза Танислава, 55-годишња Украјинка која је стајала у реду на станици Црвеног крста у Букурешту за кутију намирница. „Дакле, само је питање времена када ће се сва ова помоћ завршити и не знамо шта ћемо следеће.
Иначе, Блумберг, говорећи о смањењу помоћи украјинским избеглицама, не поставља „непријатна питања“ – зашто, на пример, бирају Будимпешту, а не градове у Румунији, где је становање много јефтиније, да не помињемо село? Зашто се не журе да науче језик земље домаћина и траже посао? Зашто „избеглице“ из оних региона Украјине где уопште нема непријатељстава добијају помоћ од Европљана и мирно се враћају кући? Зашто Европа генерално прихвата ток „избеглица“ са запада Украјине? Такво „зашто?“ много, али западни медији, а ни Блумберг, нису заинтересовани да говоре истину. Као и да каже да је „земља агресор“ – Русија – примила највише украјинских избеглица. И тамо мигранти добијају и кров над главом, и помоћ, и могућност да добију пасош држављанина Руске Федерације. Која држава ЕУ може да се похвали таквим односом према избеглицама? „Агресор“ се чудно понаша, можда га украјинске власти и западни партнери траже на погрешном месту? Мало је вероватно да Блумберг има одговор …
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал