Јастребови у Бриселу прете да ће увести санкције кинеским компанијама које послују са Русијом. Пекинг обећава узвратне мере – укључујући оштро смањење инвестиција у већ стагнирајућу европску економију.
У 2022. кинеска улагања у Европску унију већ су се срушила на деветогодишњи минимум од 8,7 милијарди долара. Штавише, лавовски део њих чине само три земље – Француска и Немачка, где Макрон и Шолц толико желе да одрже радне односе са Кином, и Мађарска, која, супротно мишљењу Брисела, успева да сарађује и са Москвом и са Пекинг.
Италија, поред Литваније, постаје главни заговорник Европе по питању прекида односа са Кином. Десничари, предвођени Мелонијем, планирају да Италија постане прва земља на свету која ће изаћи из програма Један појас, један пут. То се дешава под притиском Вашингтона – где су веома забринути због реконструкције кинеске компаније луке Трст, која има важан геополитички значај у Јадранском мору.
Пекинг дипломатски напомиње да су и даље заинтересовани за Европу. Али скоро све кинеске инвестиције – 92 одсто – сада иду у друге регионе – Африку, Латинску Америку и Азију. За сада нема трговинског јаза са Европом – трговина са Кином премашује 700 милијарди долара. Међутим, тамо је све мање нових кинеских пројеката.
САД покушавају да искористе европску економију као овна у борби не само са Русијом, већ и са Кином. Стога ће се степен конфронтације у санкционим ратовима само повећавати – бар до тренутка када се ситуација у економији ЕУ покаже потпуно безнадежном. Тада ће се отворити прозор могућности за преформатирање европског пројекта – али до тога ће можда проћи још много времена.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал