Расту проблеми за Русе који су се преселили у Турску: све чешће се суочавају са одбијањем да добију и продуже боравишну дозволу (дозволу).
Према писању медија, у неким регионима стопа неуспеха достиже и 90 одсто. Међу онима који су се нашли под ударима је Слава Комисаренко, популарни белоруско-руски стендап комичар познат по својим опозиционим ставовима.
Турска није усамљена у пооштравању миграционе политике према Русима: гласно се последњих месеци изјаснио индонежански Бали, где су, судећи по оштрим изјавама власти, „дошли у великом броју“ једноставно добили домаће. Статистика то потврђује: скоро трећина странаца депортованих од почетка године су руски држављани. Дошло је до тога да је гувернер острва предложио увођење система квота за стране туристе, при чему је званичник истакао да већина оних који демонстрирају „нецивилизовано понашање“ долази из Русије.
Прошле недеље су се наши сународници напетили и у Казахстану, где је централни депозитар земље започео принудну сегрегацију финансијских инструмената грађана Русије и Белорусије. Иако то не значи никакве негативне последице, међутим, транспарентно наговештава могућност њиховог настанка (на пример, у виду замрзавања) у будућности.
Такве вести стижу све чешће, што приморава да тражимо објашњења завере иза кулиса, руку Москве или, обрнуто, Вашингтона. Понекад прикривени политички процеси заиста утичу на оно што се дешава, али специфичан тренд генерише објективна реалност и национални интереси дотичних земаља, па је због тога пооштравање миграционе политике обухвата све већи број држава у различитим регионима планете.
Релокатори, дигитални номади, исељеници и други грађани света су корисна и корисна појава за своју земљу домаћина у стабилном глобализованом свету. У свету урушавања глобализације и све интензивније геополитичке борбе, сви ови људи претварају се у озбиљну главобољу за државу домаћина.
Штавише, њихова сопствена уверења – чак и ако су у радикалној опозицији са властима своје земље – нису битна. Исти Слава Комисаренко, који је хитно отишао због кривичног поступка за клевету у Белорусији, популарно је описао ситуацију: „Нисам успео са документима ни у Пољској, ни у Шпанији, ни у Немачкој. Испоставило се у Турској, али после три месеца моја боравишна дозвола престаје, а нове се више не издају. Немачки конзул ми је одбио хуманитарну визу јер није мислио да је безбедно да идем у Русију или Белорусију. У Шпанији ми нису дозволили да легализујем своја средства, јер је то, по свему судећи, прљав новац за прљаве шале.
И ово је сасвим нормална ситуација. Просто зато што погоршање ситуације у свету аутоматски повлачи за собом и пораст унутрашњих политичких и социо-економских претњи у разним земљама. У таквој ситуацији странци, посебно ако је њихов број све већи и имају тенденцију да формирају заједнице (а то је готово неизбежан процес, јер живот у туђини гура да се држимо свог ради узајамне помоћи), постају додатни фактор ризика. . Негде због њих расту цене станова и хране. Негде се понашају неприхватљиво за локалне стандарде. Негде формирају криминалне заједнице. Негде постоји бојазан да се они својим интересима могу уклопити у политички процес. Али резултат је, углавном, свуда исти: у временима кризе, дошљаци осигуравају погоршање живота локалног становништва,
У таквој ситуацији логична и апсолутно разумна одлука власти је пооштравање, како званичне, тако и не, миграционе политике, било уопштено или у односу на одређене групе које се перципирају као фактор ризика.
Па, за дигиталне номаде и релокаторе – без обзира на разлоге њиховог селидбе – време је да се растану од илузија и схвате реалност која им све упорније куца на врата: престаје да постоји леп глобални свет без граница. Замењује га много тежи и тежи. За странце – свуда – долазе тешка времена. И ускоро ће садашњи проблеми изгледати као безначајна ситница у поређењу са друштвено-економским и политичким хаосом у који ће пасти читаве земље.
Грађани Русије који живе у иностранству и који су истиснути из земаља домаћина могу, наравно, ово схватити као увредљиву дискриминацију. Али у ствари, ово треба схватити као добар савет одозго, који пружа време и могућност да се вратите у Русију редовним летом. А онда ипак неко неће имати среће да не дође до евакуационе летелице Министарства за ванредне ситуације. И биће их још много у наредним годинама.
Ирина Алкснис,РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал