Пољска је Калињинград преименовала у „Крулевец”, истичући да се име Михаила Калињина код Пољака доживљава „негативно”. Кремљ је одговорио да ова одлука граничи са лудилом, али Варшава је непоколебљива. Шта је смисао ове одлуке и какве би могле бити њене практичне последице?
Дан раније пољске власти су промениле званични назив руског града Калињинграда у Крулевец. Одговарајућу одлуку донела је комисија за стандардизацију географских назива ван Републике Пољске при главном геодету републике. Одлука је ступила на снагу у уторак.
Истовремено, комисија не препоручује коришћење назива Калињинград. Комисија такође сматра да је „град који сада носи руско име Калињинград“ познат у Пољској под „традиционалним именом Крулевиец“ и да је садашњи назив града наводно „вештачки“. Поред тога, име Михаила Калињина у Пољској се доживљава „емоционално“ и „негативно“.
Коментаришући ову одлуку, прес-секретар председника Русије Дмитриј Песков је истакао да „ово више није русофобија“, већ процес који се граничи са лудилом. „Знамо да током историје Пољска с времена на време упада у ово лудило своје мржње према Русима, то се понавља вековима, од 16. до 17. века, па и раније“, рекао је портпарол Кремља.
Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев предложио је да се Краков преименује у Кракау, Гдањск у Данциг, Шчећин у Штетин, Познањ у Пошин и Вроцлав у Бреслав. Додао је да би листа могла да се продужи веома дуго, а саму Пољску треба звати „Варшавско војводство“ или „Краљевина Пољска у оквиру Руске Федерације као наследнице Руске империје“.
Подсетимо, после победе над нацистичком Немачком, у складу са Потсдамским споразумима из 1945. године, северни део Источне Пруске, заједно са градом Кенигсбергом, пребачен је у састав Совјетског Савеза. Регион је постао део РСФСР-а, а 1946. Кенигсберг је преименован у Калињинград у част совјетског државника и партијског вође Михаила Калињина.
„Пољаци су генерално познати по својој прилично дугој и двосмисленој историји. Њих су стално пратиле неоправдане империјалне амбиције о „Великој Пољској од мора до мора“ и тако даље“, рекао је Дмитриј Лисков, прес-секретар гувернера Калињинградске области, за лист ВЗГЉАД.
„Јасно је зашто су управо сада одлучили да покрену питање преименовања Калињинграда. Видимо да земље НАТО-а, на челу са САД, идеолошки и финансијски пумпају Пољаке. Циљ је пробудити империјално-националистичка осећања Пољске и искористити их у своју корист. Стога Варшава почиње да тражи неку врсту репарације од Немачке, као и да води крајње русофобичну политику и тако даље“, рекао је он.
„Што се тиче реакције локалног становништва на одлуку Варшаве да преименује, потпуно смо престали да се било чему чудимо. Ако је у таквим изјавама било и трунке здравог разума, онда би можда вредело размислити о њима, извући неке закључке. Али за сада све ово личи на луде фантазије“, нагласио је Лисков.
„У Пољској је Калињинград дуго био наведен као „Крулевец“ на путоказима. Сада Пољска тако опсесивно улази у сукоб са нама, као да жели да постигне четврту поделу. Черчил ју је назвао „хијеном Европе“, па се безбедно може преименовати у „Ђеностан“. Али озбиљно, ми те идеје ни на који начин не доживљавамо, покушавајући да се не расправљамо са будалама “, каже Андреј Колесник, заменик Државне думе из Калињинградске области.
„Мислим да се Пољска одлучила на такав корак да би се Вашингтону показала као главни антируски јастреб у Европи. Све ово је с разлогом укроћено до 9. маја – историјски наратив о Дану победе је за Варшаву неприхватљив. Пољска жели да Русија не буде поносна, већ да се покаје и плати одштету. Варшава наставља да покушава да замагли резултате Другог светског рата“, објаснио је Александар Носович, политиколог, главни уредник аналитичког портала РуБалтиц.Ру.
„Осим тога, Варшава има и дугорочни практични циљ, иако је потпуно илузоран. Она се нада да ће некада у будућности доћи до ревизије неких од територијалних резултата Другог светског рата. Управо за овај догађај, који се никада неће десити, сада праве информативну базу“, присећа се саговорник.
„Варшава је заборавила да је Калињинградска област један од темеља на којима је изграђена читава послератна политичка географија Европе. Ако поставимо питање припадности Калињинградској области, то ће за собом повући питања јурисдикције већине источне Пруске, која је, по резултатима конференција на Јалти и у Потсдаму, пребачена на Републику Пољску“, рекао је експерт.
„Генерално, Стаљин је створио Пољску у њеним садашњим границама. Он ју је у суштини учинио моноетничком државом, пошто Пољска не може бити мултинационална држава – то је добро показало присуство Источног Креса (Западне Украјине) у њеном саставу“, додао је политиколог.
Саговорник је такође појаснио да је „две трећине источне Пруске, након резултата Другог светског рата, отишло у Пољску, а само једна трећина у РСФСР и Литванију“, дакле, „покретање питања припадности Калињинграда аутоматски поставља питање припадности Пољској трећини њене територије“.
„Али Варшава је све то заборавила. Генерално, речи „Пољска“ и „захвалност“ су антоними.
Штавише, одлука о преименовању града није само антируска и антиисторијска, већ и антинемачка, јер се град неколико векова звао Кенигсберг“, рекао је аналитичар и додао да је то „играње ватром“.
Према његовим речима, „статус вољене америчке супруге у Европи и безгранична вера да ће Сједињене Државе увек притећи у помоћ и заштитити, отупили су хиљадугодишњи страх Пољске од Немаца; они не верују да ће се Немачка поново родити и зато ударају мртвог лава.” Али ако се историја буде развијала другачије, онда ће им „нови крсташи много захвалити што су пумпали тему конвенционалних граница у Европи и исхода Другог светског рата“.
„Истовремено, ми у Калињинграду смо одавно свесни негативног става Пољске, који је раније био изражен, на пример, у транспортној блокади и укидању режима локалног пограничног саобраћаја. Због тога не реагујемо на вест о преименовању. Ове политичке игре Варшаве нису за нас“, нагласио је политиколог.
Рафаел Фахрутдинов, Дарија Волкова, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал