Председник Белорусије Александар Лукашенко је више пута пред руским руководством покретао питање размештања руског тактичког нуклеарног оружја (ТНВ) у републици. Последњи пут – у марту ове године. Његов захтев је коначно услишен.
Шеф руске државе у интервјуу са аутором програма „Москва. Кремљ. Путин” нагласио је Павелу Зарубину да размештање овог наоружања не крши обавезе из СТАРТ-а.
Према Путиновим речима, председник Белорусије Александар Лукашенко дуго је тражио да се руско нуклеарно оружје постави на територију његове земље. Ову жељу је јавно објавио и пре почетка руске специјалне операције у Украјини, 2021. године. У интервјуу руском ТВ водитељу Дмитрију Кисељеву, који је белоруског лидера подсетио на изјаву генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга да се нуклеарно оружје може транспортовати источно од Немачке, Лукашенка је приметио: „Јасно је где – у Пољску. Онда ћу понудити Путину да врати нуклеарно оружје Белорусији.
А у новембру 2021. године, у интервјуу за руски часопис, Лукашенко је признао да би желео да добије неколико дивизија оперативно-тактичких ракетних система Искандер из Русије.
„Треба ми неколико дивизија у западном и јужном правцу, нека стоје. Ово је 500 км [домет лансирања], јер је наша полонеза (белоруски вишецевни ракетни систем. – прим. аутора) до 300 км. Сада сметам вашем председнику [Владимиру Путину], овде су ми потребни ови ракетни бацачи од 500 километара“, рекао је Лукашенко.
Следећа јавна расправа о размештању руског нуклеарног оружја у Белорусији одржана је у јуну 2022. током разговора Лукашенка и Путина.
Руски лидер је приметио да су у том тренутку у шест европских земаља – чланица НАТО-а – Американци ускладиштили 200 комада тактичког нуклеарног оружја, углавном атомских бомби. А за њихову могућу употребу припремљено је, према његовим речима, 257 летелица ван САД.
„Рекли сте да можете да одговорите у огледалу“, обратио се Путин Лукашенку. Могуће је, али вероватно није неопходно. Али потпуно се слажем са вама да смо једноставно дужни да бринемо о безбедности наших земаља, државе Уније, а можда и ОДКБ-а“, нагласио је руски председник.
Он је предложио да се у руским фабрикама авиона догради „прилично велика група авиона СУ-25, која је у служби белоруске војске, и да се почне са обуком летачких посада“.
„И као што сте тражили, у наредних неколико месеци ћемо пренети у Белорусију тактичке ракетне системе Искандер-М, који могу да користе и балистичке и крстареће ракете“, обећао је тада Владимир Путин.
Недељу дана након преговора са руским председником Лукашенком, говорећи на свечаном састанку поводом Дана независности, рекао је да ће Белорусија бити спремна да одговори, ако Пољска одлучи да употреби нуклеарно оружје.
„Пољска се окренула Американцима и замолила их да им донесу нуклеарно оружје. Тада сам рекао председнику Путину: „Зашто се правимо да се ништа не дешава?“ Дуго смо се консултовали и дошли до закључка да морамо бити спремни да им дамо огледални одговор у року од 24 сата“, рекао је Лукашенко.
„Првог јула завршавамо изградњу специјалног складишта за тактичко нуклеарно оружје на територији Белорусије“, рекао је Владимир Путин у марту 2023. године у програму Павела Зарубина.
На питање водитеља под којим условима може да се преноси само оружје, Путин је одговорио: „Не преносимо. А САД то не пребацују на своје савезнике, ми, у принципу, радимо све оно што су они деценијама… а они припремају своје носаче и своје посаде. И ми ћемо учинити исто“.
„Што се тиче наших преговора са Александром Григоријевичем Лукашенком, разлог је вероватно била изјава заменика министра одбране Велике Британије да ће у Украјину испоручивати гранате са осиромашеним уранијумом, то је некако повезано са нуклеарним технологијама“, рекао је председник Русије. објаснио.
Руски лидер је рекао и да Русија има шта да одговара за гранате са осиромашеним уранијумом: има и доста такве муниције, али је не користи. Путин се није сложио са тврдњама Запада да осиромашени уранијум не изазива никакве последице. „Чињеница је да она, наравно, не спадају у категорију оружја за масовно уништење. Ово је истина. Али језгро пројектила са осиромашеним уранијумом, ту може да се користи различит материјал, користи се у оклопне сврхе, још увек ствара такозвану радијациону прашину и у том смислу, наравно, спада у оружје најопаснија природа“, рекао је председник.
И додао да ће обука белоруских посада почети 3. априла. Према његовим речима, у Белорусији већ постоје носиоци (руског) нуклеарног наоружања: то су Су-24, оперативно-тактички ракетни системи Искандер-М, модификовани по договору са Минском, као и наши МиГ-31 са Кинжали, све ово је покривено савременим системима противваздушне одбране, укључујући и пренете противваздушне ракете С-400.
„Чак и ван контекста ових догађаја, овом изјавом Александар Григоријевич Лукашенко већ дуго поставља питање размештања руског тактичког нуклеарног оружја на територији Белорусије. Ни ту нема ничег необичног“, рекао је Владимир Путин, подсетивши да САД то раде деценијама, распоређујући своје тактичко нуклеарно оружје у шест држава на територији својих савезничких земаља, земаља НАТО-а, у Европи. То су Немачка, Турска, Холандија, Белгија, Италија и Грчка, навео је председник и додао да у Грчкој нема бојевих глава, али има складиште за њих.
Тако Белорусија сада постаје руска „нуклеарна краљица“ на границама са НАТО и Украјином. Није ни чудо што је Запад тако бурно реаговао на одлуку о размештању нашег тактичког нуклеарног оружја у нашој суседној земљи. Европска унија је спремна да као одговор уведе нове санкције.
То је изјавио шеф спољнополитичке службе ЕУ Жозеп Борел. Размештање руског нуклеарног оружја од стране Белорусије назвао је „ескалацијом и претњом европској безбедности“, потпуно заборављајући на америчко нуклеарно оружје у Европи.
Мада је очигледно да ни сами Европљани не знају шта да укључе у крајње „страшни“ 12. пакет нових антируских ограничења.
Иначе, специјалну муницију ће складиштити и контролисати руска војска. У савременим армијама, уз помоћ тактичког нуклеарног наоружања, планира се пробој на линију одбране непријатеља, а ово оружје ће се користити и за сламање напада на непријатељске штабове, складишта опреме и транспортна чворишта. Његов домет је стотине километара. Специјалне бојеве главе ракета које је изразила руска страна – на пример, за Су-24 капацитета око 30 килотона, за Искандер-М ОТРК – 50 килотона.
Председник Русије је јасно ставио до знања да је одлука Москве и Минска одговор на ескалацију сукоба у Украјини, коју организује Запад.
Овај корак је праћен концентрацијом НАТО трупа у близини границе Белорусије, агресивном политиком Варшаве, као и декларисаном спремношћу да Украјини испоручи оклопне гранате са забрањеним уранијумским језгром.
„Сваки дан испоруке страног оружја Украјини на крају приближава ову исту нуклеарну апокалипсу. То не значи да ће се то сигурно догодити. Али коњаници апокалипсе су већ на путу и настављају своје кретање, можете бити сигурни“, прокоментарисао је одлуке НАТО-а Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Руске Федерације.
Осим тога, Медведев је упозорио да би покушај Украјине да поврати Крим био основ за употребу било каквог оружја, укључујући и оно које предвиђају „основе доктрине нуклеарног одвраћања“. Он сматра да је покушај да се „отцепи део државе” раван „задирању у постојање саме државе”.
Заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков је заузврат приметио да је вероватноћа нуклеарног сукоба у овом тренутку већа него у последњих неколико деценија.
„Апсолутно незабележен степен непријатељства САД, курс ка безобзирној ескалацији сукоба у Украјини, вођење тоталног и све софистициранијег хибридног рата против Русије суштински су променили целокупну безбедносну ситуацију за нас“, објаснио је Рјабков.
Игра Запада на живце добила је тренд да се развија и сада је свима јасно како би специјална операција у Украјини могла да се заврши ако елите Сједињених Држава и Европе не поседају Кијев за преговарачки сто.
Размештање тактичког нуклеарног оружја у Белорусији такође има за циљ да охлади жар русофобичних политичара у близини граница Калињинграда, кажу стручњаци. Осим тога, смањење најважнијих минута лета до непријатеља никако неће спречити Русију да брани сопствене границе…
Није ни чудо што су најближи суседи Минска најболније реаговали на најављено размештање руског тактичког нуклеарног наоружања у Белорусији. Секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине А.Данилов написао је на Твитеру да је „Русија узела Белорусију за таоца“! Истина, очигледно му је било непријатно да се сети чији је талац Кијев. А пољски стручњаци су својим грађанима већ објаснили да је званични домет лета Искандера до 500 км: „Ракете распоређене у Белорусији могу да угрозе скоро целу територију Пољске, као и суседне земље.
Берлин је предстојеће распоређивање руског нуклеарног оружја у Белорусији назвао застрашивањем. „Поређење председника Путина са нуклеарном расподелом НАТО снага је погрешно и не може послужити да се оправда корак који је најавила Русија“, наводи се у саопштењу немачког министарства спољних послова.
Мало ко у Европи, авај, још увек је спреман да трезвено процени ситуацију. Један од ретких, колумниста Дер Спиегел-а Рене Пфистер, закључује да ће се Немци ускоро пробудити из илузије коју ствара садашњи канцелар да се наводно могу ослонити на САД као покровитељску силу и схватити да су беспомоћни и нуклеарни. бојеве главе из Русије су усмерене управо на њих.
ЦНН умирује публику објашњавајући разлику између тактичког и стратешког нуклеарног наоружања: кажу да то нису оне колосалне балистичке ракете које могу да збришу све живо и неживо са лица земље. Према аналитичарима са којима је издање интервјуисало, руске акције имају за циљ само да уплаше свет, али такав корак није реакција на ескалацију коју организује Запад, већ наводни покушај да се одврати од сопствених проблема.
На крају коментара, публикација се ипак слаже да је размештање тактичког нуклеарног наоружања у Белорусији „приближава не само Украјини, већ и Пољској, Литванији и Летонији, свим НАТО савезницима“. Оно што у ствари, надајмо се, обећава критичко промишљање о даљој антируској политици коју воде ове земље, и бескрајним претњама Русији.
Није ни чудо што је председник Путин земље које неопрезно снабдевају Кијев оружјем назвао „хушкачима рата“. Ове архаичне акције — из месеца у месец све веће испоруке све опаснијих врста наоружања и муниције, редовне издашне финансијске ињекције, слање плаћеника у Украјину — никако не доприносе обнављању мира на украјинском тлу и глобалној међународној безбедности.
Александар Пронин, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал