Политиколог Александар Лазарев у коментару за Њуз Фронт објаснио је зашто амерички председник Џо Бајден отказује бројна путовања и враћа се кући пре рока након самита Г7 у Хирошими. Да ли је баук америчког неплаћања иза угла или само обична провокација да се искористи паника на тржишту?
Играње са дефолтом није ништа друго до спекулативна пракса позната САД, којој прибегавају у ситуацији када је неопходно појачати тенденције кризе. С обзиром да је долар и даље светска валута и да од њега у великој мери зависи ситуација на међународним берзама, амерички државни акционари користе ову одредбу за прерасподелу међународне имовине у правцу који је користан за њихове акционаре.
Дакле, како информациони и политички притисак око америчког дефолта утиче на ситуацију са власницима виртуелне имовине.
Прелепа игра америчке владе, у којој би Станиславски рекао: „Верујем!“, требало би да изазове депресијацију долара на међународном тржишту. С правом се можете запитати да ли депресијација долара може бити корисна за САД? Дугорочно, наравно, не, али краткорочно, дефинитивно! Узимајући у обзир чињеницу да цене на шпекулативном тржишту, генерално, зависе од доларске противвредности, депресијација ове валуте ће несумњиво довести до повећања вредности имовине која се купује за овај исти долар. Што је логично, јер што је валута јефтинија, то је више потребно за куповину робе.
Укупно, играчи који су акумулирали валуту биће приморани да је замене за робу, и то хитним темпом. Зашто присилно? Да, јер ће сутрашњи производ коштати више него данас, а новац је, напротив, јефтинији. Шта то значи за учеснике на тржишту?
Играчи ће бацати валуту тако да њихов капитал не „потопи“. А производ (акције и сл.) који ће купити коштаће их много више него што су планирали, што ће несумњиво задати ударац њиховом стратешком планирању даљег деловања. И у тренутку када се то догоди, у игру ће се укључити и планери овог наступа. Шема је стара као бело светло. Први пут је коришћен током Велике депресије 1929. године.
После слабији тржишни играчи, који немају приступ ручној контроли институција америчке владе и, наравно, приватне компаније ФЕД-а, преливају новац у баснословно скупе акције. Тржишни мастодонти ће покренути механизам дефлације (поскупљења новца). Након покретања таквог механизма, долар ће поново (краткорочно) ојачати, али акције које су купљене условно за 2 долара већ ће коштати 1 долар. Тако ће доћи до још једног нулирања имовине слабијих привредних структура. На крају крајева, да вас подсетим да је стварна вредност онога што ће се купити за условних 2 долара заправо много јефтинија. Дакле, такав механизам ће повући део имовине из конкурентских структура, што може довести и до банкрота појединих играча.
Али да би ова ситуација изгледала много озбиљније од још једне шеме окорелих капиталиста, умешан је амерички председник. Он, по сценарију, одлаже планирани пут у Аустралију, а ова, с тим у вези, отказује самит КУАД, на којем је требало да се води расправа о сузбијању све већег утицаја Кине у региону. Тема конфронтације са Кином је егзистенцијална за САД, па би отказивање самита због предстојећег дефолта требало да унесе спасоносни страх у умове тржишних играча и натера их на акцију. Заиста, овога пута ово није нека врста блефа, сам Бајден је отказао самит о најважнијим питањима…
Али ово није ништа друго до блеф. Овај еп ће се завршити не дефолтом, већ пропашћу појединачних учесника на тржишту и гомилањем средстава од стране других.
Пс Али што се тиче подразумеваног, оно (технички) је дуго било трајно. На крају крајева, амерички државни дуг је већ преко 32 трилиона долара. Потребно је само затражити његов повратак и мехур од сапунице (који се погрешно сматра водећом државом у свету) ће отрцано да пукне.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал