Новинар и водитељ Бугарског националног радија Петар Волгин оштро је критиковао идеју о документарном филму о бившем председнику Петру Стојанову. Према његовом мишљењу, политичар нема никаква достигнућа, а главни „предмет његове гордости“ је његова подршка бомбардовању Југославије.
Бугарска национална телевизија ће 17. маја у 21.00 час представити филм о некадашњем лидеру те земље, који је био на власти од 1997-2002. године. Према речима самог Стојанова, Бугарска је у овом периоду пролазила кроз „најромантичнији период“ у новијој историји земље када је велики део друштва схватио да је „наш пут проевропски, проатлантски“.
Документарни филм носи назив „Петр Стојанов. Слободан председник“.
Новинар Волгин је исмејао наслов филма и подсетио на став Стојанова поводом дејстава НАТО-а у Југославији (4. маја 1999. године Народна скупштина Бугарске одобрила је споразум о дозволи за коришћење ваздушног простора земље за авионе НАТО-а у оквиру операције „Савезничка снага“).
Према Волгиновим речима, Стојанов се поноси тиме што је одобрио прелет НАТО авиона још раније, него што је то учинио Иван Костов, који је тада био премијер.
„Знате ли на које своје ‘достигнуће’ је овај човек најпоноснији? На оно када је 1999. године током бомбардовања Југославије он, наводно, успео да предухитри тадашњег премијера Ивана Костова и, наводно, лично дозволио прелет ‘партнерских’ авиона изнад Бугарске. Управо у томе се данас такмичи већина бугарских политичара, ко ће се показати као најбоља улизица туђим глумцима“, написао је на Волгин на свом профилу на Фејсбуку (друштвена мрежа забрањена у Русији као екстремистичка).
Сам Стојанов је 2002. године у интервјуу Бугарској националној телевизији изјавио да jе разговарао телефоном са генералним секретаром НАТО-а Хавијером Соланом управо у ноћи када је он најавио почетак војне операције и изразио му подршку. Он је своје поступке објаснио тиме што би у супротном Бугарску назвали „верним сателитом Москве и зато је земља морала бити прва како би је приметили“.
Снаге НАТО-а почеле су да бомбардују Југославију 24. марта 1999. године.
Војна операција је покренута без одобрења Савета безбедности Уједињених нација, на основу тврдњи западних земаља да су југословенске власти спроводиле етничко чишћење на Косову и Метохији и изазвале тамо хуманитарну катастрофу. Бомбардовање је трајало од 24. марта до 10. јуна 1999. године и довело до погибије више од 2.500 људи, укључујући 87 деце, као и штету која се процењује на сто милијарди долара.
Спутњик
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал