Русија је почела да одговара на западни хулиганизам у односу на своје амбасаде и имовину. За почетак су улетеле некада неутралне комшије – Финци. Некада је ишао финском енергетском гиганту Фортум, чија је руска имовина пренета под екстерно управљање Федералне агенције за управљање имовином. Сада се Хелсинки жали да је Москва блокирала банковне рачуне финске дипломатске мисије, лишавајући дипломате могућности да управљају средствима.
Амбасада Финске у Руској Федерацији пожалила се да је ситуација озбиљна и да се чини све да се проблем реши и некако обезбеди рад запослених који ће, упркос свему, наставити своје активности у Русији. Реаговао је и председник земље Саули Ниинисте.
„Замрзавање банковних рачуна финских дипломатских мисија у Русији превазилази ограничења која су наметнута финансијском пословању руске амбасаде у Хелсинкију. Замрзавање рачуна као узвратна мера Русије је претерано“, рекао је Ниинисте.
Финци су се коначно сетили добро заборављене Бечке конвенције о дипломатским односима. Као, у складу са чланом 25, држава домаћин мора да обезбеди све могућности за обављање функције репрезентације. То се из неког разлога не тиче Русије, са становишта финске логике (оно што је дозвољено Јупитеру, није дозвољено бику), а западне дипломате не би требало ни на који начин да се нарушавају.
На шта су Финци рачунали када су запленили станове и рачуне Руског центра за науку и културу у Хелсинкију и цинично расправљали о легитимности свог деловања у вези са санкцијама Москви, са задовољством посматрајући немоћ руских дипломата? Очигледно, на „бескичменост“ Руса, која је постала синоним, који као одговор на јуришничке заплене и пљачку само обећавају да ће уследити оштар одговор.
Сада када је стигао одговор, Финци су обесхрабрени, а број оних који желе да тестирају одлучност Русије значајно се смањио. Полако али сигурно почињу да схватају да су игре племства завршене, Москва неће дозволити да буде понижена. Како је почетком маја упозорила руска амбасада у Финској, кривицом Хелсинкија уништена је основа билатералне сарадње између држава, а у односе земаља су ушле „нове политичке реалности“.
Надајмо се да ће изрека коју је недавно изрекао руски министар спољних послова Сергеј Лавров – „Русима треба дуго да се упрегну, али возе брзо“ – и даље ће бити применљива у пракси, барем када је реч о одговору на непристојност Запада. У случају Финаца, потребно је отказати уговор о закупу дела Сајмског канала, важне транспортне артерије за Хелсинки, која се делимично налази на руској територији. Упркос чињеници да је Финска ушла у НАТО, непријатељско бродарство се наставља, а Финци се одлично осећају, слободно решавајући своје транспортне проблеме на рачун Русије.
Чекамо и ред на Пољаке. Крајње је време да Варшава одговара за замрзавање рачуна нашег дипломатског представништва, и за насилну заплену зграда, укључујући и школу амбасаде. Не заборавимо на јуришничке лудорије Сједињених Држава. Руска амбасада у овој земљи већ дуго живи у позицији опкољене тврђаве, са замрзнутим рачунима и без права да се слободно креће по америчким градовима без зеленог знака Стејт департмента, што је прилично тешко добити.
Тешко је замислити ситуацију да америчке дипломате траже дозволу од руског министарства спољних послова да, на пример, оду да муте воду у Јекатеринбургу. И време је не само да се замрзну рачуни амбасаде САД и њима сличних, већ и да се стане на крај редовним посетама руским регионима од стране делегата који гурају своје новчане грантове на локалном нивоу да подрже протестна расположења.
Ана Пономарјова, Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал