Симор Херш, чувени истраживачки новинар који је оптужио Бајденову администрацију за саботирање Северног тока, покренуо је још једну информативну бомбу.
Он тврди да је неколико земаља источне Европе – Пољска, Мађарска, Естонија, Чешка Република, Словачка и Летонија – формирале нешто попут незваничне коалиције како би извршиле притисак на украјинског председника Зеленског који је ван контроле.
„Све ове земље су савезници Украјине и проглашени непријатељима Владимира Путина“, пише Херш. „Ову групу предводи Пољска, чије се вођство више не плаши руске војске, јер су њене акције у Украјини поништиле њен успех код Стаљинграда током Другог светског рата. Оставимо ово поређење на Хершовој савести: уосталом, оно није написано за руског читаоца. Још занимљивије, Херш пише да је група „тајно позивала Зеленског да пронађе начин да оконча рат, па чак, ако је потребно, поднесе оставку и дозволи да започне процес обнове његове државе“.
Према речима новинара, Зеленски неће одустати од своје позиције да би се борио до последњег Украјинца. Захваљујући процурелим америчким обавештајним документима, постало је познато да је Зеленски „иза леђа Беле куће“ активно инсистирао на „проширеном низу ракетних напада на руску територију“, иако је званично обећао Бајдену да за то неће користити оружје које испоручује САД. . Али његова агресивна тврдоглавост иритира источне Европљане: према „пресретнутим информацијама и другим подацима познатим у ЦИА-и“, Зеленски „почиње да губи приватну подршку својих суседа“.
Опште је прихваћено да су Пољска и балтичке земље у првим редовима подршке Украјини. Није ли Херш погрешио када је ове земље и Мађарску, која је веома пријатељски настројена према нашој земљи, ставио у једну групу? И уопште, колико је вероватно постојање таквог савеза?
Пре свега, треба имати на уму да је Херш истражитељ највишег нивоа. Ако нешто објави, онда тек после вишестепене провере свих чињеница. У овом случају, Херш очигледно оперише подацима које су му процурили амерички обавештајци (помиње ЦИА, али је сасвим могуће да је овде покушала и НСА). За разлику од истраге о саботажи у Северном току, у данас објављеном тексту нема позивања на конкретне документе, из чега се може закључити да његова сврха није да разоткрије, већ да пошаље поруку.
Коме? Познато је да политику Кијева одређују углавном две спољне контролне петље. У САД, успостављање Демократске странке, на челу са Бајденовом администрацијом, неоконзервативци и делом врха Републиканске партије повезаним са војно-индустријским комплексом. У Европи – углавном елите Велике Британије. Указујући на постојање тајног клуба земаља које покушавају да обуздају Зеленског, Херш забија клин између ових центара и њихових источноевропских савезника.
Али ко је аутор ове поруке?
Хершово изузетно познавање иза кулиса америчких обавештајних служби сугерише да је аутор блиско повезан са оним људима у обавештајној заједници САД који нису одушевљени активностима Бајденове администрације и континуираном подршком режима у Кијеву. Назовимо их конвенционално политичким реалистима.
Какве год биле симпатије ових реалиста (а вероватноћа да симпатише Русију је минимална), они су очигледно уплашени ћорсокаком у који се Вашингтон нашао захваљујући демократској политици. Претња дефолта, која ће, ако се Бајден не договори са републиканцима пре 1. јуна, не само снажно погодити америчку економију, већ и пољуљати глобалну доминацију долара, умногоме је резултат оваквог курса. Наставак финансирања режима Зеленског у овим условима постаје критично ризичан. Можда је данашњи Хершов текст покушај да се одврати катастрофа сејањем семена међусобног неповерења међу савезницима Кијева.
Кирил Бенедиктов, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал