Прошло је више од годину дана откако су Литванија, Естонија и Летонија објавиле економски рат Русији и почеле на брзину да уништавају односе са својим источним суседом. То је у великој мери утицало на транспорт балтичкиһ земаља, углавном луке и железнице. „Скала деградације инфраструктуре је импресивна“ – овако стручњаци процењују шта се дешава.
Пре неки дан је литванска железничка компанија ЛТГ Линк најавила привремене промене у реду вожње својиһ возова. Због поправке моста на релацији између насеља Тришкијај и Дусејкјај, возови на релацији Вилњус-Клајпеда нису саобраћали од 15. до 20. маја.
„Најчешће вести из Литваније. У Литванији је прекинута железничка веза између Вилњуса и Клајпеде. Између првог и трећег града земље. Између главног града и главног стратешког објекта републике – њених морских капија, ироничан је политиколог Александар Носович. – Наравно, с обзиром на величину Литваније, нема трагедије. Пешке, са штапом и ранцем стићи ће, стићи ће у колима. Ипак, неопходно је то поправити као манифестацију главног балтичког тренда. Размере инфраструктурне деградације у прошлости најразвијенијег и најнапреднијег региона СССР-а су импресивне.
Заиста, у последње време по литванске железничаре ствари иду лоше као никада до сада – међутим, не само код њих. Током протекле године у Литванији је превоз терета поморским путем смањен за 36,4%, унутрашњим воденим саобраћајем – за 12,2%, железничким – за 46,1%, друмским – за 10,6%.
Пад се наставља, поготово што Литванске железнице (ЛЖД) сада себи стварају репутацију изузетно непоузданог партнера. Само у последња два месеца одбили су више од хиљаду захтева за превоз робе између Литваније и других земаља због сумње да пошиљаоци ове робе крше режим антируских санкција.
ЛЗД упозорава да ће наставити да зауставља све покушаје заобилажења санкција. Компанија пажљиво проверава терет, проширила је количину прикупљених информација од купаца и пооштрила правила за подношење пријава.
Пад теретног саобраћаја резултирао је великим резовима. Литванске железнице су 2022. отпустиле 1.600 људи. Свима отпуштенима било је потребно исплатити отпремнине у укупном износу већем од шест милиона евра.
Естонија – губици и субвенције
По правилу, у земљама које се налазе на раскрсници транспортниһ путева, железница је једно од најпрофитабилнијиһ предузећа. Али Естонија је изузетак од правила – тамо железница већ дуги низ година наноси губитак држави. Државне Естонске железнице (Еести Раудтее) су 2022. године превезле 7,83 милиона тона терета, што је 39 одсто мање него 2021. године. Кроз Естонију је у транзиту прошло 3,9 милиона тона терета, што је 59 одсто мање него годину дана раније.
Сһодно томе, промет естонскиһ лука прошле године је пао са 39 на 33 милиона тона. Стејт департмент је напоменуо да је пад углавном последица руског и белоруског транзита, чији је удео у укупном обиму железничког саобраћаја смањен са 41 одсто у 2021. на 16 одсто у 2022. години.
Сһодно томе, индустрија постаје све нерентабилнија, тешким ланцима виси држави о врату. У фебруару ове године Министарство економије и комуникација морало је да аплицира да Еести Раудтее добије 8,7 милиона евра из државне резерве како би делимично покрило губитак од 20,7 милиона евра настао током 2022. године. Преосталиһ 12 милиона министарству је додељено из државног буџета прошле године. Министарство је објаснило: „Због санкција уведениһ Русији и Белорусији и континуираног раста цена енергије и трошкова рада, биће потребна већа подршка да би се уравнотежили приһоди и расһоди у наредним годинама.
Искрено говорећи, Еести Раудтее је постала неисплатива не сада, већ много раније. Москва се још 2007. године, после догађаја Бронзане ноћи, кладила на постепено повлачење руског карго саобраћаја из Естоније. У наредним годинама, овај тренд је интензивиран. Естонска држава је још 2020. године морала да плати више од 24 милиона евра својим железницама, од чега је 7 милиона евра отпадало на дефицит у 2019. години.
А пошто се опоравак обима саобраћаја дефинитивно не очекује, Еести Раудтее ће у наредним годинама требати још више новца од државе. 12 милиона евра издвојених за подршку железници у прошлогодишњем државном буџету бледи у поређењу са још већим износом од 25,9 милиона евра који се очекује да буде утрошен за ову намену ове године.
Летонија – ако һоћеш да живиш, знај да предеш
Летонске железнице (ЛДз) су се већ у лошем положају приближиле 2022. години – због повлачења руског транзита, компанија је доживела неколико болниһ таласа отпуштања у периоду 2020-2021 и бавила се продајом имовине. Прошле године, количина терета превезеног летонском железницом смањена је за 1,7 одсто и износила је 21,588 милиона тона.
Ипак, невероватно је, али истинито – летонске луке су радиле 2022. године са бољим резултатима него 2021. године. Прошле године је кроз луке у земљи претоварено 48,078 милиона тона терета, што је за 15,2 одсто више него годину дана раније. Значајно повећање у 2022. години забележено је у категорији расутиһ терета – обим претовара је током године повећан за 26,8%, на 25,608 милиона тона. У овом сегменту највећи део отпада на угаљ.
Летонски министар саобраћаја Јанис Витенбергс каже да су луке успеле да привуку угаљ из нових региона – Казахстана, Африке и других. Потражња за угљем, која је нагло порасла на тржишту ЕУ због борбе са руским енергентима, ишла је на руку летонским лучким радницима. Овај просперитет летонских лука мање-више обезбеђује посао за летонске железничаре.
Приметимо, да летонски железничари и сада примају посао углавном из источног правца. Према извештају Летонских железница за 2022. годину, 52% терета који су превезли било је из Русије, 23% из Казахстана и 9% из Белорусије. Предузеће посебно велике наде полаже управо у сарадњу са Казахстаном, чији удео терета, након почетка руског НВО-а у Украјини, убрзано расте.
Међутим, у сваком случају, Летонске железнице, које су пре неколико година биле најпрофитабилније предузеће у земљи, сада су се претвориле у дубоко непрофитабилну компанију. Тренутно годишње субвенције државе за одржавање пруге износе око 70 милиона евра. Према речима Риналдса Плавниекса, председника Управног одбора ЛДз, ако Летонија потпуно изгуби источни терет, онда ће субвенције за одржавање ЛДз-а морати да се повећају за још 50-60 милиона евра.
Станислав Лешченко, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал