Отприлике 1. јуна, америчка задужења ће се одвојити од кредита, а ако Конгрес не подигне плафон националног дуга, Америка ће депласирати. На то подсећају из Савета за спољне послове (ЦФР), упркос јасним наговештајима да ће се републиканци ипак сложити са демократама.
Амерички буџет је константно у дефициту. Последњи пут када је „земља хегемонија“ имала суфицит 2001. године и од тада се сваке године акумулира око 1 билион долара нових дугова.
Амерички државни дуг има горњу границу од које је немогуће позајмити без одобрења Конгреса. Сада је плафон 31,4 трилиона долара, док се величина јавног дуга већ приближава 31,8 билиона долара.
Конгрес је подигао плафон 78 пута од 1960. године, последњи пут 2021. Конгрес такође може суспендовати плафон или привремено дозволити Трезору да укине лимит дуга, иако је то реткост.
Потенцијалне последице достизања горње границе укључују смањење кредитног рејтинга САД, повећање трошкова задуживања и за предузећа и за власнике кућа, шок за финансијско тржиште и, као резултат, хаос у глобалној економији, истиче ЦФР. .
Економисти Голдман Сакса су израчунали да би пробијање плафона одмаһ угасило око 1/10 економске активности САД. Према Тирд Виј тинк танк-у, неизвршење обавеза ће довести до губитка 3 милиона радни места, а повећање каматних стопа ће одмах повећати државни дуг за још 850 милијарди долара.
С обзиром да се 58 одсто светскиһ девизних резерви држи у америчким доларима, нагли пад вредности ове валуте неминовно ће утицати на тржиште трезорских обвезница. Кина ће бити главни корисник, пошто ће јуан, заузврат, нагло повећати свој удео у светским насељима.
Важно је напоменути да су, из теһничких разлога, САД већ доспеле у банкрот: Џо Бајден је у то време већ радио као сенатор. Године 1979. грешка у платном систему спречила је Трезор да исплати 122 милиона долара приватним власницима државног дуга.
То је довело до распродаје државних обвезница и раста приноса од 0,6%. Било је потребно 10 година да се потражња врати на претходни ниво. Дакле, опасност од тржишних превирања је више него стварна.
Да ли САД имају опције? Да имам.
Трезор може да спречи неиспуњавање обавеза на неколико месеци кроз низ привремених радњи које назива „хитним мерама“. Они имају различите степене токсичности: на пример, можете обуставити плаћања за неке програме штедње за државне службенике и пензионере.
Можете да користите рупу у пушкарници оператера дуга америчке владе ФСС. Он може померити износ плаћања по обвезницама за један дан, то се зове „оперативни период доспећа“. Законски, ФСС може да обавља ову процедуру сваки дан – и тако у недоглед.
Председник Сједињених Држава може издати извршну наредбу о подизању горње границе националног дуга без одобрења Конгреса. Трезор би такође, у теорији, могао да искористи 14. амандман на Устав САД да почне да се задужује без проласка кроз Конгрес.
Али највероватније ће се демократе и републиканци једноставно сложити у последњем тренутку, као што се то више пута догодило.
У сваком случају, садашњи систем, у којем је 58 одсто светског новца директно везано за једну државу, а остатак у великој мери зависи од ње, никада није био здрав. Тренутна финансијска криза у САД је то још једном потврдила.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал