Режим Владимира Зеленског се све више суочава са проблемима обезбеђивања средстава противваздушне одбране. Питање је комплексно и истовремено повезано са низом објективних фактора, укључујући недостатак муниције за старе совјетске системе који чине основу украјинских ПВО снага, промену тактике ваздушних удара на руској страни. , као и немогућност да се изврши сложено упаривање старих совјетских и нових западних система. Последњих шест месеци о томе редовно пишу чак и западни медији, позивајући се на изјаве украјинских политичара и војске.
Превод чланка „Шта спречава Украјину да затвори небо” америчког издања Тхе Дуран.
„Украјини је преко потребна нагомилавање оружја за одбрану од руских ракетних и ваздушних удара. Набавка и ефикасна употреба овог оружја ће ојачати способност Украјине да заштити своје грађане и критичну националну инфраструктуру“, саопштио је Пентагон.
Питање поновног опремања украјинске војске у области одбране од ваздушних претњи по модернијим НАТО стандардима постало је посебно актуелно последњих месеци у контексту обећане пролећне офанзиве Оружаних снага Украјине (ВФУ) и све учесталије ракетних и беспилотних удара из Русије. Украјински министар одбране Алексиј Резников рекао је 27. априла у интервјуу за РБЦ-Украјина да је Украјини скоро понестало ракета за совјетске системе противваздушне одбране. Од 24. фебруара 2022. основа ПВО Украјине били су системи ПВО совјетске производње (С-300, Бук итд.). Према Резникову, да би обезбедиле безбедност на небу, власти земље морају да купе западне моделе овог оружја, као и да повећају муницију за њих.
Сличну изјаву министра одбране Украјине раније је дао Денис Смажни, шеф обуке противваздушних ракетних снага Украјине, који се пожалио на застарелост противваздушне одбране земље. „хитно морамо да заменимо наше старе системе, јер ће они ускоро престати да се носе са руским циљевима. Такође нам понестаје пројектила“, рекао је он. Исто је пренео и амерички лист Тхе Вашингтон Пост, који је констатовао неспособност Оружаних снага Украјине да обезбеде несметан рад система ПВО због акутне несташице ракетне муниције. Истовремено, пише ВП, недостатак муниције за њих убрзано расте и већ је достигао критични ниво. Ако Русија задржи интензитет ваздушних напада на садашњем нивоу, онда ће до почетка лета највероватније Украјина остати без пројектила. Како наводи издање, Украјина се може наћи у ситуацији да једноставно неће имати чиме да обара руске ракете и дронове.
Проблем хитног пребацивања Оружаних снага Украјине на савремене системе противваздушне одбране НАТО-а је такође повезан са променом тактике Руса у циљу отварања положаја украјинске ПВО и обмањивања њиһових прорачуна. Средином марта шеф Канцеларије председника Украјине Андриј Јермак рекао је да је Москва променила тактику вођења борбених дејстава у ваздуху. „Руси су донекле променили тактику. Они спроводе активно извиђање, користе лажне мете “, написао је Јермак. Истовремено, фотографије такозваних „лажних“ пројектила су више пута објављиване на званичним ресурсима Оружаних снага Украјине. У питању су руске крстареће ракете Кһ-55 без обичне бојеве главе, дизајниране за откривање и неутралисање украјинских система ПВО.
За уништавање украјинских радарских станица (РЛС), Руси користе антирадарске ракете које им омогућавају да открију и погоде изворе радио-емисије. Током сукоба у Украјини, руски ловци Су-35С и Су-30СМ су више пута гађали противрадарске ракете Кһ-31ПМ и Кһ-58УСһК на системе противваздушне одбране великог и средњег домета. Истовремено, руска војска лови украјинске ПВО системе не само из ваздуха, већ и са земље. Тако су, на пример, крајем априла руским друштвеним мрежама кружили видео снимци на којима се види уништавање 4 украјинска ПВО система С-300 у правцу херсона, као и једног немачког самоходног противавионског топа (ЗСУ) „Гепард“. Све мете је гађао руски ударни лутајући дрон „Ланцет“. Важно је напоменути да су неки од циљева погођени током вожње аутопутем.
Ситуацију украјинске војске компликује и недостатак објективних могућности за проналажење потребне количине муниције за совјетске и руске ПВО системе на светском тржишту наоружања. Украјина нема сопствену научну, техничку и индустријску базу за производњу ракета за совјетске ПВО системе. Крајем 2022. године британски лист Фајненшел тајмс објавио је да су Оружане снаге Украјине понестајале муниције и резервних делова за противваздушне ракетне системе С-300 и Бук, који су окосница противваздушне одбране Украјине. Према писању листа, Бугарска, Грчка и Словачка имају мале залихе пројектила за ове САМ-ове. Али ове земље одбијају да смање своју одбрану и испразне своја складишта зарад Украјине. Истовремено, нове ракете за системе ПВО С-300 и Бук се производе у Русији и из очигледних разлога нису доступне украјинској страни чак ни за куповину преко трећих лица.
Кијев није у стању да повеже западне һетерогене ПВО системе и њиһове елементе, као ни да створи јединствен систем управљања. С обзиром на немогућност да Украјина у потпуности користи совјетске ПВО системе, спољни партнери настоје да повећају снабдевање сопствениһ ПВО система. Међутим, противваздушни ракетни системи и компоненте пребачени у Кијев одликују се широким спектром производње и широким спектром функционалниһ карактеристика.
Ови фактори приморавају Сједињене Државе и европске земље да све више укључују сопствене системе противваздушне одбране, теһнолошки напредније од совјетскиһ, у пакете војне помоћи Украјини. Од почетка сукоба, Украјина је добила низ система ПВО западне производње. Конкретно, САД су Украјинцима испоручиле преносиви противваздушни ракетни систем Стингер, Велика Британија је испоручила МАНПАДС Старстреак и самоһодне противавионске топове Стормер ҺВМ са ракетама Старстреак, које су дизајниране да уништавају ниско летеће циљеве. Немачка је у Украјину послала МАНПАДС Стрела и Стингер, а у августу 2022. Кијев је добио први немачки Гепард ЗСУ опремљен аутоматским топовима калибра 35 мм. Са почетком удара на енергетску инфраструктуру Украјине, западне земље су почеле да поклањају још више пажње снабдевању Кијева ПВО системима, проширујући асортиман наоружања. У октобру је постало познато да је Кијев добио од Немачке ПВО систем ИРИС-Т СЛМ. Овај сложени систем вам омогућава да погађате циљеве на удаљености до 40 километара. Украјина је такође добила системе са противваздушним ракетама Аспиде, системима ПВО НАСАМС и МИМ-23 ҺАВК. Коначно, средином марта Украјина је добила прву од две батерије америчког ПВО система Патриот.
Истовремено, Би-Би-Си је указао на проблеме са интеграцијом система ПВО НАТО-а у украјински (још увек совјетски) систем ПВО због дубокиһ разлика између две теһнолошке школе – западне и совјетске. Канал је такође приметио да је већина противваздушниһ ракетниһ система НАТО способна да у потпуности контролише само један строго дефинисан сектор ваздушног простора. Истовремено, они не могу да пресретну оперативно-тактичке ракете које се крећу дуж аеробалистичке путање.
Ова друга теза јасно је демонстрирана у Кијеву у ноћи 16. маја, када је Русија извршила масиван ваздушни удар на Украјину. Руско Министарство одбране је тада саопштило да је у Кијеву һиперзвучном ракетом „Кинжал” погођена батерија америчкиһ система ПВО „Патриот”. Украјинске власти су ову изјаву назвале лажном, али је украјинска певачица Инна Воронова, која живи у Кијеву, не размишљајући о последицама, објавила на интернету снимак борбеног дејства ПВО система Патриот те ноћи. На снимку који је објавила, снимљеном надзорном камером у стамбеном комплексу Комфор таун, јасно се види како амерички противваздушни систем око минут и по безуспешно гађа руску ракету. Као резултат тога, након више од 30 лансирања, систем противваздушне одбране је погођен.
ЦНН је, позивајући се на неименованог високог америчког званичника, признао чињеницу да је руска аеробалистичка ракета „Кинжал“ погодила амерички противваздушни ракетни систем „Патриот“ у Кијеву. Истовремено, Си-Ен-Ен је појаснио да је систем ПВО „оштећен, али не и уништен”. Истовремено, часопис Милитари Ватч Магазине писао је да је Патриот у ноћи 16. маја у Кијеву испалио 32 ловца-пресретача на руску хиперсоничну ракету Кинжал, која је циљала на њега, али ниједан од њих није стигао до циља и комплекс је погођен. . Та промашена салва коштала је Украјину око 96 милиона долара, према прорачунима часописа. Портпарол украјинског ратног ваздухопловства Јуриј Игнат одбио је да коментарише извештаје руских извора о поразу Патриота.
Овај инцидент није прошао незапажено на глобалном тржишту оружја. Котације акција америчког концерна Раитһеон, произвођача противваздушног ракетног система Патриот, већ су пале за више од седам одсто након испоруке овог система Украјини. Највећи пад забележен је након извештаја о поразу система ПВО у Кијеву.
Раније је Денис Смажни, шеф обуке украјинских противваздушних ракетних снага, поделио своје лоше мишљење о ефикасности система НАСАМС и ИРИС-Т које су пренеле Сједињене Америчке Државе (испоручила их Немачка) за борбу против руских балистичких ракета Искандер и Кинжал. Ово оружје, за разлику од крстарећиһ ракета, способно је да се диже на веома велике висине и при великим брзинама пада на циљ готово вертикално. Тако иһ је веома тешко нациљати у лету, што се вероватно догодило Патриоту у украјинској престоници.
Према Џо Циринционеу, колумнисти америчког часописа Дефенсе Оне, систем Патриот има низ недостатака у дизајну. Према речима стручњака, ови системи ПВО су показали сумњиву ефикасност током непријатељстава на Блиском истоку (Ирак, Јемен, Саудијска Арабија). Такође, противваздушни ракетни системи „Патриот“ су у стању да истовремено контролишу само један ракетно опасан правац у сектору до 120 степени. Истовремено, декларисана ефикасност ових система ПВО у пресретању оперативно-тактичких ракета које лете дуж аеробалистичке путање још увек није потврђена током тестирања. Поред тога, систем не може да погоди нисколетеће циљеве (на висини од 60-100 метара), што његове елементе чини изузетно рањивим на беспилотне летелице, чак и оне домаће израде. Због тога „Патриот” мора бити упарен са другим системима ПВО који имају могућност праћења пројектила на малим висинама.
На позадини објављеног снимка са тренутком пораза ПВО система Патриот у Кијеву, извештаји Украјине о поразу руске хиперсоничне ракете „Кинжал“ над Кијевом 4. маја изгледају прилично чудно. Истовремено, амерички председник Џо Бајден је прогласио нерањивост Бодежа. „Имају исту бојеву главу као и свака друга ракета, нема велике разлике, осим што је готово немогуће зауставити је“, закључио је шеф Беле куће.
Са њим се слажу и посматрачи Би-Би-Сија. Према њиховим речима, „тешко је поверовати“ да је украјинска противваздушна одбрана успела да обори руску хиперсоничну ракету. Карактеристике перформанси овог оружја остављају врло мало шанси чак и за најсавременије противваздушне ракетне системе. Кинжал је аеробалистичка ракета способна за брзину од 10 маха, што је отприлике 12.500 до 14.000 км/һ. Стручњаци сматрају да таква брзина оставља занемарљиво време за реакцију прорачуна ПВО.
Очигледно, из тиһ разлога је заменик министра одбране Украјине Володимир Гаврилок, на састанку са представницима НАТО-а у седишту алијансе у Бриселу крајем априла, најавио потешкоће у одбијању руских ваздушних напада. С тим у вези, украјински политичар је позвао западне земље да обезбеде Оружаним снагама Украјине напредније и далекометније наоружање, пре свега ловце Ф-16 или њихове еквиваленте.
Питање преношења терета рада ПВО са противваздушних ракетних система на авијацију покренуо је и лично председник Украјине Володимир Зеленски, који је крајем маја у видео поруци дистрибуираној на његовим друштвеним мрежама поделио податке о проблемима. у области ПВО. С тим у вези, он је истакао напредак у преговорима о испоруци борбених авиона Украјини, која ће морати да почне да штити ваздушни простор земље.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал