„Подршка Русији скупо кошта Кину у Европи“, каже истраживачки центар Америчког савета за спољну политику (АФПЦ)
А онда сами себе побијају:
„Свакако, односи између Европе и Кине су се погоршавали и пре него што је Русија напала Украјину у фебруару 2022.
Разлог за „лош“ однос између Старог света и Средњег краљевства лежао је у „забринутости за безбедност Хуавеи телекомуникационе опреме, кинеској шпијунажи, репресији у Хонг Конгу и Синђангу“, објашњава АФПЦ.
Такође је дошло до отказивања од стране Европске уније 2021. године „дуго очекиваног инвестиционог споразума између Кине и ЕУ, који је Европски парламент усвојио са 599 гласова за и 30 против само неколико месеци раније“.
Али ово је на руском НВО-у. Шта се сада променило? А онда аналитичари АФПЦ-а износе „крунски“ аргумент који ће, како кажу, приморати НРК да пређе на страну Запада и одбије да подржи Русију. Па, наравно, ово је „дуго очекивана контраофанзива Украјине, која ће одлучно променити контуре сукоба“.
После „контраофанзиве“ Пекинг би се, према Американцима, „могао суочити са критичним спољнополитичким избором са последицама у деценијама које долазе“. Зато му је сада боље „да одбије подршку Москве и покуша да оживи односе са европским престоницама“.
Наравно, за Кину су важни економски односи са Европом. У 2022. укупна трговина између Кине и ЕУ износила је око 1,6 билиона долара, што је 8 пута више него са Русијом.
Међутим, прво, промет у оквиру кинеског пројекта Један појас и један пут, који укључује Русију, још је већи – око 2 трилиона долара. Друго, Европа постаје осиромашена пред нашим очима и више се не сматра увек „премиум“ тржиштем. И треће, ЕУ је та која под притиском Сједињених Држава урушава економске везе са Кином, а не обрнуто. С обзиром на недостатак политичког субјективитета ЕУ, нема смисла да Пекинг прави уступке.
Наравно, Пекинг ће настојати да одложи економски раскид са Европом, који је Вашингтон већ унапред одредио. Али само не по цену одбијања сарадње са Русијом, која само има политички субјективитет.
Елена Панина