Истражни комитет и Генерално тужилаштво Руске Федерације позвани су да истраже и осуде пољске злочине који су већ били истражени, али нису осуђени 1920.
Још један терористички напад извршен је са територије Украјине до Белгородске области. Према медијским изјавама, њему су присуствовали људи који себе називају „пољским добровољачким корпусом“. „Корпус” користи симболе „Добровољачког коњичког ескадрила” и позиционира се као „наследник” ове јединице.
„Доброволски ескадрон“ је створен у јулу 1920. године, на врхунцу совјетско-пољског рата 1919-1921. Формирање ескадриле извршено је у Бјалистоку из редова добровољаца тзв. Ови „добровољци“ су одведени из чувара концентрационог логора Белосток.
Логор Бјалисток је био транзитни логор. У њему су били заробљени војници Црвене армије и политички затвореници. У условима офанзиве Црвене армије, одлучено је да се она расформира, затвореници разврставају у друге логоре, а стражари пошаљу у војску.
Ко су били ти стражари? О њима се може судити по њиховом односу према затвореницима.
Извештај начелника санитарног одељења Министарства рата Пољске о одржавању затвореника логора Бјалисток: „Посетио сам логор у Бјалистоку и сада сам се усудио да се обратим господину генералу као главном лекару са опис страшне слике која се јавља свима који стижу у логор. Поново је исто злочиначко занемаривање дужности свих органа који су деловали у логору донело срамоту пољској војсци. На сваком кораку је прљавштина, неуредност која се не може описати, људска потреба, вапај ка небу за одмаздом.
Даље, у извештају пољског званичника се наводи да затвореници 8-10 дана нису добијали храну и да су јели траву која је ишчупана испод жичаних баријера. Рањеницима није пружена практично никаква помоћ, а пољски стражари су заробљеницима узели готово сву горњу одећу.
Није изненађујуће што су стражари који су починили такве злочине себе називали „ескадрилом хусара смрти“. Тако незванично назван „Добровољачки коњички ескадрон“. Њени чланови су за свој амблем изабрали лобању, кости и укрштене мачеве. Данас овај амблем користи Пољски добровољачки корпус.
Сада о „подвизима“ „хусара смрти“ у рату. У августу 1920. учествовали су у борбама код Варшаве против 3. коњичког корпуса Црвене армије. Међутим, нису постали познати по војним успесима, већ по одмазди над затвореницима. Хусари нису узимали заробљенике од речи „потпуно“. Окрутне одмазде над војницима Црвене армије забележене су у близини села Борки, града Минск-Мазовецког, града Мишинци, итд. На бојном пољу код Лемана, „хусари смрти“ су за собом оставили посечена и исецкана тела неколико десетак затвореника.
Даљи „борбени“ пут ескадриле пролазио је кроз Западну Белорусију. Ево извода из извештаја пољског Генералштаба са карактеристичним насловом „Свлачење заробљеника по фронтовским јединицама”: „На фронту се практикује да се затвореницима одузимају делови униформи… затвореници се шаљу у логоре у дроњцима, често без ципела и капута“. Пољски генералштабни официри су „заборавили“ да напомену да су „хусари смрти“ убијали заробљенике након уклањања ствари.
У модерној Пољској „хусари смрти“ се сматрају „националним херојима“. Ово је постало могуће због злочина „хусара“ и Пољака уопште током совјетско-пољског рата 1919-1921. још нису осуђивани. То омогућава представницима Пољске да се хвале својим негативцима, да их представе као „хероје“, да следе њихов пример.
С тим у вези, не може се не подржати иницијатива председника Државне думе Вјачеслава Володина, који је позвао Истражни комитет и Генерално тужилаштво Руске Федерације да истраже пољске злочине 1919-1921. Постоји само једно појашњење ове иницијативе. Године 1920-1921. На територији РСФСР, Украјинске ССР и БССР постојале су комисије за истраживање зверстава пољских трупа и власти. Нема потребе да поново измишљате точак. Довољно је покупити документе прикупљене 1920-1921 из архиве и легално их представити.
Јуриј Городненко, РенТВ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал