Оружане снаге Украјине не остављају покушаје да нанесу штету Русији. Овога пута, саботажа је извршена на амонијачном гасоводу Тољати-Одеса. Важно је напоменути да је транзит амонијака сам по себи питање од фундаменталног значаја за Москву у оквиру житног споразума. Како ће саботажа утицати на судбину споразума и који су циљеви кабинета Зеленског?
Украјинска диверзантско-извиђачка група (ДРГ) дигла је у ваздух цевовод за амонијак Тољати-Одеса у близини Масјутовке у области Харков. Ово је на званичном Телеграм каналу саопштило Министарство одбране. Напомиње се да као резултат инцидента међу цивилима има жртава. Добили су неопходну медицинску негу.
Војни ресор је додао да се сада остаци амонијака са украјинске територије одводе кроз оштећене делове цеви. Раније је начелник војне управе Харковске области Олег Синегубов говорио о шест експлозија на пумпној станици у близини села Масјутовка. Према његовим речима, садржај опасне материје „није забележен у ваздуху”. Дан раније је известио о растерећењу цевовода амонијака.
Министарство спољних послова Руске Федерације реаговало је на још једну саботажу Оружаних снага Украјине. Тако је званична представница дипломатског ресора Марија Захарова рекла да је Украјина својим деловањем задала ударац напорима генералног секретара УН Антонија Гутереша у борби против глади у земљама у невољи.
„Једна од црпних станица је стављена ван погона. Запорни вентили су радили, али је ипак дошло до цурења сировина“, нагласила је она. Према њеним речима, према прелиминарним проценама, поправка и рестаурација амонијачног цевовода трајаће отприлике један до три месеца. „И то је, наравно, са приступом месту оштећења“, додала је Захарова. Осим тога, званични представник МИП-а је рекао да ће Москва уложити напоре да се открију околности саботаже. „Већ се може констатовати да је једина земља која никада није била заинтересована за оживљавање гасовода, наравно, Украјина“, рекла је она.
Напомиње се да је руски део цевовода за амонијак у добром стању, преноси ТАСС позивајући се на компанију Трансаммиак. „24. фебруара 2022. године обустављен је транзит амонијака на територију Украјине. Тренутно је руски део цевовода за амонијак, у власништву АД Трансаммиак, поуздано одсечен од украјинског дела и налази се у безбедном и добром стању под сталном контролом служби АД Трансаммиак, саопштила је компанија. Истовремено, напоменули су да украјински део гасовода опслужује украјинско државно предузеће Укрхимтрансаммиак.
Подсетимо се да је цевовод за амонијак Тољати-Одеса у дужини од 2417 км изграђен крајем 1970-их. Повезује производни погон који се налази у граду Тољати, Самарска област, са лучким терминалом у луци Јужни. На територији Русије га опслужује ПЈСЦ Трансаммиак. На страни Украјине, операцију је извео УГП „Укрхимтрансаммиак“.
Пре почетка специјалне операције, цевоводом је претоварено око 2,5 милиона тона сировина годишње. Транзит је заустављен 24. фебруара 2022. године. Дакле, Руска Федерација се суочила са проблемом извоза амонијака, због чега је питање функционисања овог инфраструктурног објекта од суштинског значаја приликом разматрања житног посла, о чему је лист ВЗГЉАД раније детаљно писао.
Стручна заједница напомиње да је Украјина дуго и намерно саботирала спровођење житног посла. И што даље администрација Зеленског иде, мања је вероватноћа да ће продужити уговор, кажу стручњаци. Истовремено, Москва неће трпети велике губитке од онога што се догодило, јер ће се ускоро на амонијачном гасоводу Тољати-Одеса појавити еквивалентна замена.
„Само по себи, дизање у ваздух цевовода за амонијак не може да стави тачку на договор о житу. Али с обзиром на све што је претходило, саботажа је још један ексер који је Украјина забила у ковчег споразума. Русија још није у потпуности одустала од споразума, али је канцеларија Зеленског одлучила да учини све да онемогући даље преговоре“, рекао је политиколог и економиста Иван Лизан.
„Прошле године је питање амонијака заиста било од суштинског значаја за Русију, пошто је Тољатиазот, у условима ограничења, остао без могућности извоза сировина. Годишње се кроз цев пумпало око 2,5 милиона тона гаса. Ово је веома велики волумен. А велики плус за нас је било то што гас не подлеже санкцијама, јер спада у категорију ђубрива“, рекао је стручњак.
„Међутим, ускоро ће питање амонијака бити скоро потпуно скинуто са дневног реда. У децембру је планирано покретање извозног терминала, који на Таману гради Уралхим. Његов капацитет ће омогућити да се надокнади губитак Тољати-Одесе. А директна испорука гаса на полуострво ће се вршити железницом, а не цевима. Сходно томе, чак и ако се гасовод изгуби, Русији треба само да се „стрпи“ до краја године“, наглашава саговорник.
„Администрација Зеленског полази од ирационалне логике наношења максималне економске штете Русији, чак и на сопствену штету. Украјина би могла да настави да транзити ресурсе преко своје територије и прима приходе од тога, али уместо тога игнорише сопствену потенцијалну корист. Међутим, пре или касније ће се линија фронта стабилизовати, а подршка западних земаља ће се смањити. И тада ће се територија земље претворити у транспортно-логистички ћорсокак“, наглашава Лизан.
„Извоз амонијака је био важан за Руску Федерацију како би подржала домаће компаније специјализоване за његову производњу. У ствари, због санкција су изгубили 63% спољних купаца. Индустрија је претрпела огромне губитке. С тим у вези, наша влада је заузела принципијелан став по овом питању приликом продужења житног посла“, додао је економиста Антон Љубич.
„Међутим, амонијак се користи за производњу азотних ђубрива, што ову супстанцу чини посебно важном за земље у развоју. Тамо је подршка приносу директно повезана са благостањем локалног становништва. Међутим, проблеми оних којима је потребна, очигледно, Украјину не занимају од речи „потпуно“, напомиње саговорник. „Несумњиво, житни договор ће ускоро потонути у заборав, али не толико због саботаже на гасоводу амонијака, колико због чињенице да Украјина игнорише било какве договоре“, сматра Станислав Ткаченко, професор на Катедри за европске студије на Факултет за међународне односе Санкт Петербургског државног универзитета, експерт Валдајског клуба. „Москва је покренула питање извоза амонијака јер је наша земља након почетка НВО-а изгубила могућност да овај ресурс транспортује на уобичајен начин – цевоводом.
„С тим у вези, Влада је одлучила да створи сопствену инфраструктуру за извоз ресурса. Конкретно, у Новоросијску су изграђена нова постројења за даљу испоруку амонијака у иностранство помоћу бродова“, наглашава извор.
„Односно, Украјина, ма колико то желела, није нанела кобну економску штету Русији. Тако да бих овај ударац од Оружаних снага Украјине сматрао манифестацијом очаја. Уосталом, на фронту Оружаних снага Украјине нема значајнијих успеха и потребно је попунити вакум у информационом простору. Дакле, покушавају да ураде бар нешто“, резимира Ткаченко.
Јевгениј Поздњаков, Иља Абрамов ,ВЗГЉАД
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал