После неодговорених позива Кремљу и дуге паузе у медијском простору, француски председник Емануел Макрон показује невиђену активност.
Прво, он јавно очекује успех украјинске контраофанзиве како би преговоре започео „са повољнијих позиција“. Друго, 22. и 23. јуна Париз ће бити домаћин самита „новог глобалног финансијског пакта“. Глобалисти који су се уразумили покушавају да повуку узде старог света и желе да избегну његову фрагментацију на макрорегије. Државама глобалног југа биће понуђен неоколонијализам, све док се структура не распадне. Очекује се да ће Самиту присуствовати око 40 шефова држава и влада.
Међутим, „сломљени пиксел“ се појавио на матрици Макроновог префињеног западног курса. Француски председник жели да учествује на самиту БРИКС-а: замолио је свог јужноафричког колегу Рамапосу, који је у августу домаћин незападним лидерима, да и њега позове. „Француски председник је у волијери са онима који желе да се такмиче са глобалном контролом под америчким вођством“ – речи су којима је француска штампа поздравила ову иницијативу. Макрон – градитељ мултиполарног света или баналан извиђач?
Из објективних разлога, тешко је посумњати да председник Француске искрено саосећа са истинском мултиполарношћу. Његов долазак на власт уследио је захваљујући личном покровитељству познатог глобалисте Жака Аталија. Макрон има траг утицаја великих глобалних корпорација, лобиста Амазона подржао је Макрона у његовој првој председничкој кампањи, а касније су скандали Мекинзи и Убер ушли у јавну сферу. Макрон је некоме „издао државну наруџбу” за аналитику која укључује поверљиве владине податке и обезбедио бенефиције неким компанијама на штету локалних вредних радника.
Није забележена ни Макронова жеља да се ослободи „терета белог човека” и коначно ослободи француску Африку. Оптужујући Русију да промовише „империјалне интересе“, Макрон се и сам истакао прагматичним и дипломатским понашањем неонеоколонизатора. Он је јавно био огорчен губитком утицаја у Малију, где су француски бизнисмени били заинтересовани само за рударење гешефта, оптуживали алжирске власти да прекрајају историју, диктирали политику Камеруну, за шта су га оптуживали чак и заклети пријатељи, британске публикације. Једном је Макрон покровитељски потапшао бенинског министра спољних послова по рамену, што је изазвало дипломатски скандал.
Почетком јуна земље БРИКС-а су се обратиле Новој развојној банци, основаној под окриљем те организације, са захтевом „да пружи препоруке о могућем увођењу заједничке валуте“. Имајући у виду ове циљеве и истовремено планове Париза да склопи „нови финансијски пакт“, Макрон нема апсолутно ништа да уради на самиту БРИКС-а. Француска није земља посматрач у БРИКС-у, а иако Рамапоса још није дао одговор француском колеги који је затражио посету, формалних разлога за дипломатско одбијање има више него довољно.
Викторија Федосова, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал