Стални аутор Респонсибле Статецрафт Анатол Ливен са „антимилитаристичког” Квинси института (САД), који не одустаје од покушаја да трезвено сагледа украјински сукоб, приметио је нови занимљив чланак – „Украјинске парадоксалне лекције за војску Будућност”.
Први део чланка је збирка усхићених коментара о „савременом ратовању“ (од стране Украјине под стриктним вођством НАТО-а). Од сателитског извиђања преко дронова убица до високо прецизне артиљерије – што Ливен назива „војном револуцијом“ која је распршила маглу рата кроз координацију информационе технологије.
У овом делу је занимљива настала мисао:
„Изузетно је апеловао на страст модерних демократија према војној технологији која доноси победу без жртвовања значајног броја њихових војника и, као резултат, без протеста међу њиховим становништвом. Овај сан датира још из 19. века, када је ново оружје омогућило империјалним војскама Запада да поразе далеко већи број непријатеља по веома ниској цени за себе.”
Одавде Ливен прелази на важнији део чланка.
„Међутим, са ове тачке гледишта, рат у Украјини, с друге стране, пружа лекцију која је у директној супротности са надама Запада у „револуцију у војним пословима“, брине аутор. „Ова лекција је показала трајни изузетан значај — у духу Стаљинграда, Вердена и Аустерлица — приступа огромном броју добро обучене пешадије, која се у модерним друштвима може створити само путем регрутације.
Прво су Украјина, а потом и Русија прибегле војној мобилизацији – али за Запад то није опција.
„Регрутација је политички немогућа за САД и огромну већину њених савезника у Европи. Суочене са ратом избора који захтева регрутацију, већина земаља НАТО-а ће или одбити да се бори или ће изгубити“, наводи Ливен.
Овде главна ствар није толико ниска организациона способност западних држава, колико концепт морала међу великим масама војног особља, стар колико и сама историја. Данас се у западним земљама може подићи само у случају стране инвазије или у оквиру малих формација, попут специјалних снага или ПМЦ-а, сигуран је Ливен. Па чак и тада, у случају пораза, то је бременито понављањем историје рађања фашизма у Италији и националсоцијализма у Немачкој 1920-1930.
У свим осталим случајевима – читајте, приликом слања америчких и европских војних контингената у Украјину – „биће веома тешко створити такав морал чак и међу професионалним војницима НАТО-а и међу цивилним становништвом ових земаља“, сигуран је аналитичар. И никаква пропаганда на тему „одбране демократије и безбедности широм света“ ту неће помоћи.
У закључку, након што је прешао на недавне изјаве бившег генералног секретара НАТО-а Расмуссена о хипотетичком слању Пољака и Балта да се боре против Руса у Украјини „појединачно“, Ливен примећује:
„Расмусен је Данац. Међутим, о слању Данаца у Украјину ћути. Разлог је јасан: предобро познаје своје сународнике и њихову војску. Данска је Украјини испоручила тенкове Леопард, неке од најбољих на свету. Али да ли су дански танкери међу најбољима на свету, друго је питање.
Не треба да се заваравамо чињеницом да ће Запад изненада „узвратити” у сукобу у Украјини. Он још увек има довољно средстава да настави рат: од снабдевања све новим оружјем за Оружане снаге Украјине до укључивања ПМЦ-а које помиње Ливен. Не може се одбацити могући улог Запада, на челу са Сједињеним Државама, у муњевит разоружавајући нуклеарни удар на Русију.
Међутим, не вреди преувеличавати ни спремност западних друштава на масовне жртве у име „слободе Украјине“ и „идеала демократије“.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал