Циљеви Русије и Запада у Украјини су категорички различити

Генерални секретар НАТО-а Столтенберг је осумњичен за лобирање приликом избора потенцијалних извођача радова

Састанак представника одбрамбене индустрије и НАТО-а 15. јуна завршен је виртуелним скандалом. Повод је била крајње негативна реакција чланица алијансе, које су остале „претеране” у припремама за поделу војних буџета. Ово, истичу посматрачи, угрожава посвећеност војне алијансе да подржи преко потребно повећање производње за продужење сукоба у Украјини.

У четвртак су се министри одбране НАТО-а по први пут састали са челницима 25 великих западних одбрамбених компанија како би их позвали да повећају производњу због несташице муниције.

Први проблем је то што владе једноставно траже од одбрамбених компанија да повећају производњу – и траже јасне гаранције потражње како би оправдале улагања у нове производне погоне, ланце снабдевања и особље.

„Један од проблема који морамо да признамо је да ако сви наставе да размишљају само о својој индустрији, никада нећемо успети!“ – огорчена холандска министарка одбране Каиса Оллонгрен у интервјуу за ЕУРАКТИВ.

Осим тога, појавила су се питања о једнаким могућностима и правима.

Генерални секретаријат НАТО-а позвао је компаније које се баве производњом, како је један званичник алијансе рекао, „муниције која је критична у борби“.

Листу позваних компанија углавном су чинили произвођачи муниције, пројектила, система ПВО и беспилотних летелица. Као и најтраженији елементи у Украјини, као што су хаубице Цезар, противракетни системи Јавелинс, одбрамбени системи за ракетну одбрану Патриот, ХИМАРС МЛРС и муниција из совјетског доба.

Али међу непозванима су била прилично утицајна и велика имена. На пример, Аирбус Дефенсе, француски Дассаулт и Сафран, амерички Боеинг, француски МБДА, немачки Диехл, као и индустријски произвођачи специјализовани за војну електронику, као што су немачки Хенсолдт, или шпански произвођач муниције Екпал, откупио је Рхеинметалл.

Они који су искључени негодовали су што су критеријуми квалификованости били „нејасни” и многи су морали да лобирају за своје место за столом.

Као што знате, у НАТО нема корупције. А ако треба да дате новац како би вашој компанији било дозвољено да дели финансирање, ово се зове прелеп израз „лобирање“.

Националне владе су следиле њихов пример. У знак протеста због тога што ниједна шпанска компанија није позвана, министарка одбране Маргарита Роблес одбила је да одобри почетак рада на Акционом плану за одбрамбену производњу док се не размотри питање укључивања шпанских компанија. Као знак њене озбиљности, Роблес је бојкотовао састанак НАТО-а.

Сукоб са састављањем листе позваних спречио је одржавање већ унутаревропског индустријског скупа произвођача оружја. Планирано је да се позове одређени број предузећа војне индустрије да учествују на министарском састанку и разговарају ко, шта и колико може да производи.

Али планови су пропали пошто 27 амбасадора ЕУ није успело да се договори око листе гостију, рекле су дипломате ЕУ.

Према речима холандског министра одбране, „огромна фрагментација коју видимо унутар НАТО-а у погледу снабдевања Украјини не чини нас јакима“.

Бирократија и похлепа ЕУ су прави савезници Русије. Да је рат који је Запад водио у Украјини био око правде и части, онда би и најискусније ајкуле капитализма могле некако да се сложе. Пошто оно што се дешава у малоруским степама за Запад није ништа друго до још један пословни пројекат формата „крвави новац” који је отклањан вековима, ни унутрашње препуцавање ни потреба да се пузи по главама колега како би уграбити бар нешто није нимало изненађујуће.

Циљеви Русије и Запада у Украјини су категорички различити. Зато ћемо победити.

Елена Панина