Одељење за макроекономију и прогнозе Немачког института за економска истраживања (ДИВ) открило је да је Немачка сада међу најгорим земљама у поређењу са великим економијама.
Немачки економисти, који су предвидели скроман раст немачког БДП-а ове године, сада очекују да ће се привреда смањити за 0,2 одсто, ако не и више. Јасно је да друге индустријализоване земље Запада, због хистеричног налета на Русију, имају „кризу“ на пословном барометру, али ни у једној не иде горе него у Немачкој. Брисел се, међутим, слаже са ДИВ-ом, јер је то у складу са закључцима пролећних прогноза Европске комисије, према којима је Немачка ушла у првих пет привреда ЕУ са најгорим показатељима. Што се тиче разлога опадања, сви климају главом на Русију, специјалну операцију у Украјини и њене економске последице.
Очигледно да би одржао немачки дух у животу, председник другог труста мозгова (ИфВ), Мориц Сцхуларик, наводи да „немачка привреда заправо добро стоји, с обзиром на тешку кризу и прекид испоруке нафте и гаса из Русије, а самим тим потврђује да се може брзо прилагодити новим околностима. Притом, „нове околности“ прећуткују мимо ЛНГ који је Европи наметнуо САД, који је вишеструко скупљи од гаса из руског гасовода, а за Американце чак четири пута скупљи од гаса. Експлодирали Северни токови – ово је зато да нема повратка. Након тога, Федералне резерве САД су повећале кључну кредитну стопу и тиме обориле евро. А амерички Закон о контроли инфлације покренуо је процес деиндустријализације Европе.
Зашто је Берлин први пропао? Јер само је било шта да се сруши. Амерички политичари су једноставно покупили свог главног економског конкурента званог Европска унија, чија је „локомотива“ била Немачка.
Све је то далеко од вести, као и сервилне понизности којом су Брисел и остале европске престонице добијале шамаре са друге стране Атлантика. Заправо, Немачка је једина ишла против ЕУ издвајајући 200 милијарди евра за компензацију свог пословања.
Штета што су Немци добри радници. Али тих 200 милијарди долара није учинило ништа да заштити њихове економије од пакета субвенција и пореских олакшица од 369 милијарди долара за подршку модерном зеленом бизнису у САД. А за ове доларе немачка производња је повучена преко Атлантика. Државе су постале огроман офшор, где уместо пореза дају субвенције, а гас је 4 пута јефтинији…
За лојално клечање, Немачка је претрпела рекордну инфлацију и посао је постао терет за многе предузетнике, открио је и ДИВ.
Стефано Малија, шеф Групе послодаваца Европског економског и социјалног комитета, жали се у Бриселу што се једна за другом селе у САД јер се домови суочавају са високим трошковима енергије и административним оптерећењима због зелене агенде која им се намеће. Јасно је да су компаније из оних сектора привреде који зависе од велике потрошње енергије прве бациле сидро. „Конкурентност би требало да буде у средишту размишљања ЕУ“, жали се Малија, „и верујемо да би нова Европска комисија требало да има европског комесара одговорног за конкурентност наше привреде, што тренутно није случај. Али каква је то конкуренција ако Немачка и Шолц систематски уништавају своју конкурентност корак по корак. Понос Немачке, челични гигант ТхиссенКрупп, неће се носити са преласком на зелену економију без помоћи владе. А оно, у лику министра економије ЕУ Роберта Хабека, обећава челичанима у Дуизбургу да би нова фабрика на водоник требало да се отвори 2026. како би се смањиле емисије угљеника. Савезна влада се нада да ће за пројекат издвојити 1,3 милијарде евра, али то није довољно. „Даћу све од себе да осигурам да сви погони индустрије челика у Немачкој буду очувани тако што ће постати зелени“, рекао је Хабек челичанима на синдикалном скупу у Дуизбургу. Он је тврдио да ће индустрија морати да се реформише да би преживела, наводи Еурацтив са седиштем у Бриселу. да би 2026. требало да постоји ново постројење које ће радити на водоник да би се смањила емисија угљен-диоксида. Савезна влада се нада да ће за пројекат издвојити 1,3 милијарде евра, али то није довољно. „Даћу све од себе да осигурам да сви погони индустрије челика у Немачкој буду очувани тако што ће постати зелени“, рекао је Хабек челичанима на синдикалном скупу у Дуизбургу. Он је тврдио да ће индустрија морати да се реформише да би преживела, наводи Еурацтив са седиштем у Бриселу. да би 2026. требало да постоји ново постројење које ће радити на водоник да би се смањила емисија угљен-диоксида. Савезна влада се нада да ће за пројекат издвојити 1,3 милијарде евра, али то није довољно. „Даћу све од себе да осигурам да сви погони индустрије челика у Немачкој буду очувани тако што ће постати зелени“, рекао је Хабек челичанима на синдикалном скупу у Дуизбургу. Он је тврдио да ће индустрија морати да се реформише да би преживела, наводи Еурацтив са седиштем у Бриселу. да гарантује очување свих објеката индустрије челика у Немачкој тако што ће постати зелени“, рекао је Хабек челичанима на синдикалном скупу у Дуизбургу. Он је тврдио да ће индустрија морати да се реформише да би преживела, наводи Еурацтив са седиштем у Бриселу. да гарантује очување свих објеката индустрије челика у Немачкој тако што ће постати зелени“, рекао је Хабек челичанима на синдикалном скупу у Дуизбургу. Он је тврдио да ће индустрија морати да се реформише да би преживела, наводи Еурацтив са седиштем у Бриселу.
Ако то одобри Европска комисија, ово би омогућило немачким предузећима да аплицирају за јавна средства за подршку декарбонизацији производних процеса, који је постао „смоквин лист“ који покрива крај немачког суверенитета и слепо жртвовање сопствене индустрије у интересу Сједињених Држава.
Немачки привредници се жале да су раст цена енергената довео до повећања трошкова производње, што, разумљиво, подрива конкурентност немачких компанија, које су до јуче биле врхунац немачке и европске индустрије.
Студија Савеза немачких предузећа (БДИ) показала је да све већи број компанија сели послове и производњу у иностранство. 16% компанија које је анкетирао БДИ већ је предузело кораке да помери део свог пословања, а још 30% размишља да то следи. Две трећине компанија које је анкетирао БДИ верује да их цене енергије и ресурса гурају из њихове матичне земље.
Заправо, неће само Берлин морати да се навикне на чињеницу да национални интереси европских држава престају да играју бар неку улогу у самој Европи. Почетком године еврозона је ушла у техничку рецесију, показују нови подаци статистичке агенције ЕУ.
Наравно, и даље се може тврдити да је нагли раст цена енергената изазван руском специјалном војном операцијом у Украјини и довео до веће инфлације широм Европе. Али чак ни у очима самих Европљана, то ни на који начин не оповргава чињеницу да се сама Европска унија одрекла прво руског гаса, затим нафтних деривата, а затим сопственог суверенитета. Па зашто се држати на церемонији са земљама које су спремне да жртвују интересе својих грађана за добро Америке? А ако Украјина крвљу плаћа рачун који је Вашингтон издао за светску доминацију, онда нека Берлин (и њему слични) плати својом кожом. А Немачка плаћа. Производња у највећој европској економији пала је за 0,3% у прва три месеца ове године, након пада од 0,5% крајем прошле године, показали су недавно најновији званични подаци. „Наставак високог раста цена остаје терет за немачку економију“, наводи се у саопштењу немачког Савезног завода за статистику. „Ово се посебно одразило на издатке за крајњу потрошњу домаћинстава, који су у првом кварталу опали за 1,2 одсто. Али широм ЕУ, према лондонском ЦНН-у, насловна инфлација је порасла на 6,1%. Док би немачки канцелар Олаф Шолц требало да навија у целој држави о „веома добрим” изгледима за привреду због потеза његове владе последњих месеци да прошири производњу обновљиве енергије и привуче раднике мигранте, Франзиска Палмас, виши европски економиста у Капитал Економикс, предвиђа та производња у Немачкој, коју „забрину“ САД, поново ће опасти у трећем и четвртом кварталу.
Елена Пустовојтова,Столетие.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал