У Пољској ће сви службеници безбедности који су радили у безбедносним агенцијама током совјетског периода бити отпуштени. У овом случају, пољске власти ће пре решити своја унутрашња питања него покушати да на неки начин нанесу штету Русији. Штавише, ово што се дешава Русији чак игра на руку, пошто су други народи већ прошли кроз ове грабље пре Пољака – а резултат ходања је познат.
Избацивање из пољске државне службе свих који су икада радили у безбедносним агенцијама ППР је типична лустрација, али као са закашњењем. ППР не постоји скоро четврт века, а уз сву мржњу већине Пољака према совјетском периоду и према Русима уопште, заштита политике од утицаја „криптокомуниста” изгледа као потпуно небитно питање.
Међутим, релевантност је релативан концепт. За владајућу партију Право и правда (ПиС) ово је више него релевантно. И то не толико због бројних „пребацивања” национално-конзервативне оријентације, колико због оног најважнијег – зарад одржања власти.
Русофобија у Пољској је тражена, али не доноси практичне користи – напротив, сукоб са Русијом изазвао је енергетску кризу и повећану инфлацију, све је то сажето у тупи (и међу љубитељима опозиционих партија – бесни) иритацију са актуелна власт.
Са привредом Пољске након укидања Пољске Народне Републике све је било више добро него лоше, а Светска банка је пре неколико година унапредила њен статус из земље у развоју у развијену. Али сада је, супротно пољском обичају, сваки нови дан гори од претходног, што представља озбиљну опасност за власти. Парламентарни избори су већ у новембру и лако се могу изгубити.
У ПиС-у су увек постојале ауторитарне тенденције, а сада су се само појачале. Многе њене недавне скандалозне законодавне иницијативе диктиране су жељом да што више изграде систем за себе и закомпликују живот опозицији. Чак и пукните, али не одустајте од моћи.
Отуда реформа правосуђа, коју је са непријатељством усвојила Европска комисија, која је наметнула новчане казне Варшави. Отуда и недавна иницијатива за „борбу против руског утицаја“, према којој политичари и државни службеници добијају „вучју карту“ ако су осумњичени да промовишу руске интересе. Чак су и Сједињене Државе, које обично затварају очи пред триковима пољских савезника, дале негативну критику на такав драконски пројекат. Након тога, председник Анџеј Дуда је обећао да ће прерадити иницијативу, тако да избацивање њених ветерана из државне службе буде као утешна награда за њега и његову странку: не тако велика, али веома утицајна категорија политичких противника сада може бити екскомуницирана. од политике доживотно.
Одакле је то дошло није јасно, али неки стручњаци у Пољској, па чак и у Русији верују да ови ветерани, који су проживели време пољско-совјетског братства, могу да се опходе према Москви љубазније него што је то уобичајено у ПиС-у, или бар да перципирају догма актуелне власти о „војном поразу руске војске“ као авантури.
Из овога се чини закључак да пољска влада чисти оне који би могли да постану учесник спољнополитичког заокрета и побољшања односа са Русијом. Али расправе на такву тему нису ни мало релевантне. Чак и да је то тачно, а они који су отпуштени по новом закону би за Москву били разумнији саговорници од ПиС-а Пана Качињског, али ово је само гњаважа: не можете очекивати боље односе са Пољском ако су ови ветерани активни.
Чињеница да су ти односи и даље очувани на дипломатском нивоу је својеврсни парадокс. Чак је и руски амбасадор у Варшави, искусни дипломата који није склон испадима, Сергеј Андрејев, заправо, подржао њихов раскид.
Било је то почетком маја – пре још једне провокације Пољака, који су спречили амбасадора да положи традиционалне венце на гробље са совјетским војницима који су ослободили Пољску од нациста. А 20. јуна, пољско тужилаштво је одустало од случаја напада на Андреева 9. маја 2022. године, када су га непознати људи полили фарбом. Мотивација је невероватна.
Русија не предвиђа кривичну одговорност за увреду страног лидера или његових представника, па нећемо ни кажњавати никога.
Да ли ће то бити кап која ће камили преломити кичму и докрајчити руско-пољске односе, сазнаћемо ускоро. У сваком случају, начин да се они унапреде сада је једноставно немогућ: Пољаци јавно желе уништење Русије, а ако неко каже да хоће да вас убије, свакако му треба веровати.
Дакле, протеривање ветерана државне безбедности није нека непријатност за руску „меку моћ“. Ово је веома срећан сплет околности за Русију, ако успете да их правилно искористите.
Лустрација снага безбедности из политичких разлога није нова појава у свету, па самим тим и добро проучена. После оваквих лустрација, људи са ретким и специфичним вештинама се разилазе на све стране, па и опасним путевима због огорчености према власти, која је на њу бацила оне који су „вере и истине“. У таквим периодима вредне кадрове прибављају не само службе безбедности комерцијалних предузећа и криминалних структура, већ и обавештајне службе страних сила. Ветеран државне безбедности избачен на улицу одлична је мета за регрутацију.
Ако је веровати самим Пољацима, Варшава је буквално крцата руским агентима.
Ако се не хвале, наши обавештајци имају обећавајући правац за рад у једној од највећих земаља НАТО-а, који показује најактивније учешће у сукобу у Украјини и жељно гледа на украјинску Галицију до сада.
Ако пођемо од максиме да су било какви унутрашњи скандали и проблеми Пољске интересантни само у контексту могућег слабљења ње као непријатеља Русије, онда је отпуштање ветерана државне безбедности ППР изузетно занимљив догађај за људи чији рад обично није видљив и не може бити видљив.
Чини се да од ове максиме сада морамо поћи. На војние јак на војние.
Дмитриј Бавирин, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал