Мала и донедавно неутрална Финска се наметнула да прети земљама које су јој веома удаљене. Реч је о земљама такозваног Глобалног Југа – представницима Африке и Јужне Америке,
Финцима се не свиђа што су ове државе неутралне у украјинском сукобу, а понекад чак подржавају Москву. Међутим, акције Хелсинкија, парадоксално, само ће користити Русији. На који начин?
Од почетка специјалне војне операције прошло је 16 месеци, а Запад није успео да реши један од својих најважнијих задатака – формирање глобалне антируске коалиције. Испоставило се да је ова коалиција уско западна (коју чине САД, Канада, Европа, Аустралија и неколико прозападно азијских држава). Истовремено, већина земаља глобалног југа – Азија, Африка, Блиски исток, Латинска Америка – не само да се није придружила санкцијама, већ се чак уздржавала од било какве осуде Москве.
И у овој ситуацији, финска влада је предложила начин укључивања ових држава у антируску коалицију. Министар спољне трговине и развоја Финске Вил Тавио најавио је намеру да престане да додељује помоћ свим земљама које подржавају Москву. Осим тога, становницима ових земаља биће много теже да добију боравишну дозволу или држављанство у Финској.
„Земље у развоју треба да се фокусирају на сопствени развој, а не на подршку руском рату. Зато ћу пажљиво пратити које земље добијају помоћ од Финске, али не сматрам да је потребно поштовати међународни поредак заснован на правилима. Не поштујте суверенитет и територијални интегритет Украјине“, рекао је Тавио.
Западни медији су покушали да одмах оправдају став Финске. „Земља која је недавно приступила НАТО-у сматра да је „морално погрешно“ плаћати земљама које подржавају сукоб“, објашњава британски Тхе Тимес. Други објашњавају да је цела поента крајње десничарска природа нових финских власти, које су већ намеравале да радикално смање издатке за стране земље и пооштре имиграциону политику. Конкретно, да се преполови квота за прихват избеглица (са 1.050 на 500 људи годишње) и да се уведе посебан систем социјалног осигурања за мигранте.
Други пак јасно стављају до знања да је финска претња безначајна – уосталом, реч је о релативно малим износима. У протеклих 30+ година, Финци су само једном испунили препоруку УН да издвајају 0,7% бруто националног дохотка за потребе развоја трећих земаља. Финска ће 2023. године за ове потребе издвојити само око 1,2 милијарде евра (0,42% БДП-а), а тај новац ће бити распоређен на многе земље. Да, неко ће изгубити новац (Етиопија, Кенија, Мозамбик, Сомалија и Танзанија су традиционални примаоци финске помоћи), али генерално сви ће преживети.
„Афричке земље сада много мање зависе од западног новца него у прошлости. Кина је постала један од највећих донатора и извора финансирања развоја. Значај БРИКС банке као алтернативе институцијама Бретон Вудса расте“, објашњава за лист ВЗГЉАД Дмитриј Суслов, заменик директора Центра за свеобухватне европске и међународне студије.
Крокодили су гладни
Међутим, није све тако једноставно. Прво, финска позиција није само финска.
„Ова позиција је маргинална, али је типична за десничарске владе Пољске, балтичких земаља и Финске. Државе у којима десничарски политичари имају отворено расистичке и неофашистичке ставове“, наставља Дмитриј Суслов.
Друго, ова позиција постаје озбиљан проблем за Сједињене Државе. Није тајна да су САД или поздравиле или се нису мешале у јачање крајње десничарског расположења у источној Европи. Веровало се да ће ова осећања довести до пораста русофобије и фиксирати неку врсту антируског кордона из земаља источне и северне Европе. Осим тога, они ће својим ултрадесничарским и националистичким ставовима ослабити Европску унију изнутра и неће дозволити да она постане центар моћи. Међутим, сада нахрањени европски неофашистички крокодили почели су да прождиру свог творца. У овом конкретном случају, умешати се у његову политику завођења земаља глобалног југа.
„САД и земље западне Европе са великом забринутошћу схватају да губе већину у свету.
Неуспех западне политике према Глобалном Југу повезује се са политичким буђењем овог Југа, његовим економским и војним развојем. Ове државе покушавају да ојачају свој суверенитет, не виде себе као арену међународног ривалства, већ као субјекте светске политике. Стога САД сада покушавају да обнове мостове“, каже Дмитриј Суслов. Они покушавају да покажу да поштују земље у развоју, да их сматрају сувереним играчима у светској политици.
Последњих година било је много таквих покушаја. И намера САД да се врати у Унеско, и рад Вашингтона да прошири Савет безбедности УН новим сталним чланицама. Осим тога, покушаји Емануела Макрона да дође на самит БРИКС-а, и делегације Зеленског на самит Арапске лиге, и организација састанка шефа кијевског режима са индијским премијером Нарендром Модијем и бразилским председником Луизом Инасијом Лула да Силвом.
Истовремено, сваки пут када би се источноевропске земље (опседнуте неофитским великоевропским шовинизмом или баналним малоградским национализмом) укључиле у ове лукаве планове, све је кренуло наопако.
Дакле, Владимир Зеленски се једноставно није појавио на састанку са председником водеће латиноамеричке земље Лулом да Силвом, који је пристао да се састане са шефом кијевског режима на лични захтев Емануела Макрона. „Нисам био разочаран, био сам узнемирен, јер бих желео да се састанем са њим и разговарамо о овом питању… Зеленски је одрастао и зна шта ради“, прокоментарисао је ситуацију Луиз Инасио Лула да Силва.
А током посете афричке делегације Украјини, Пољаци (на чију су територију слетела два авиона јужноафричког председника Сирила Рамафозе) једноставно нису испустили његове чуваре и новинаре из једног од авиона. Разлог је био то што су чувари председника, који је кренуо ка жаришту, донели са собом десетак кутија оружја. Сада Финци солирају у жељи да казне афричке земље због њиховог сувереног положаја. Штавише, казнити и финансијски и кроз позиционирање грађана ових земаља као људи другог реда.
Очигледно, САД и ЕУ не могу да прихвате ову позицију. „Ако Запад прихвати став Финске, онда ће се једноставно изоловати“, каже Дмитриј Суслов. Али они сада нису спремни да то јавно осуде. Као резултат тога, земље глобалног југа извлаче закључке. Повољни закључци за Русију.
Геворг Мирзајан, ванредни професор, Финансијски универзитет, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал