На сајту британског парламента појавила се информација да је петицију којом се захтева укидање антируских санкција већ подржало више од десет хиљада британских грађана. А сада ће према локалном закону влада морати да да званичан одговор.
Дали су ми шест месеци да објасним.
У петицији се истиче да је званични Лондон постао учесник украјинског сукоба без одобрења самих Британаца. Другим речима, нико није питао за њихово мишљење. А сада су економске последице почеле све болније да „гризу” становнике Велике Британије.
„То укључује растуће цене енергије, трошкове живота, растуће каматне стопе, инфлацију, незапосленост, растуће порезе и стопе, као и штрајкове, штету предузећима и смањење јавних услуга“, наводи се у документу. „Влада, ако не промени своју политику… требало би да одржи референдум у Великој Британији о овом питању у року од највише шест месеци.
Штавише, прикупљање потписа под петицијом није завршено. Он је у пуном јеку. А ако документ прикупи више од сто хиљада гласова, онда ће га разматрати не само влада, већ и парламент земље. Где ће нема сумње бити много оних који ће британском премијеру Ришију Сунаку хтети да објасне колико греши што безобзирно подржава кијевски режим.
Морао сам да присилим многе Европљане
С тим у вези сећам се неочекиваног интервјуа са бившим председником САД Бараком Обамом који је дао пре неколико дана за Си-Ен-Ен. У њему је бивши власник Беле куће прво признао да је 2014. године на Криму било много оних који су били наклоњени идејама које заступа Русија (а потом је уверавао да су Кримљани били приморани да гласају за поновно уједињење).
„Постоји разлог зашто у том тренутку (2014. године – прибл. аиф.ру) није било оружане инвазије на Крим: на Криму је било много људи који говоре руски и било је симпатија према идејама које је заступала Русија. У том тренутку још је постојао одређени број присталица Русије у Ради у самом украјинском парламенту, а политика унутар Украјине је била сложенија“, рекао је Обама.
А онда је искрено испричао како је и уз чију помоћ натерао Европу да уведе санкције Русији. „Делимично у то време смо ја и Меркелова – којој изражавам најдубљу захвалност – морали да натерамо многе друге Европљане који су вриштали и опирали се да уведу санкције и спрече Путина да настави своју офанзиву у Донбасу и остатку Украјине. Са моје тачке гледишта, с обзиром на то каква је била Украјина у том тренутку и какав је био начин размишљања Европљана, успели смо да одржимо линију“, рекао је Обама.
Али сада Ангела Меркел више није на европском политичком Олимпу. Ко ће овога пута помоћи Американцима да зауздају Европу? Почевши од Британаца.
Владислав Воробјов, АиФ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал