Посета индијског премијера Вашингтону прошле недеље изгледала је као потпуни тријумф – и могла би да се покаже као велико достигнуће за индијску дипломатију. Сједињене Државе, као и Запад у целини прилично брзо слабе и стога покушавају да искористе сваку прилику да потврде своју улогу у међународној политици.
Индији ова жеља пружа велику шансу да бар делимично добије оно што Запад никада није био спреман да подели – савремене технологије и инвестиције у индијску економију.
Да ли ово представља претњу руским интересима? Апсолутно не јер то неће утицати на наше односе са Индијом нити на успостављање мултиполарног светског поретка. Први је важан за актуелне спољноекономске односе Русије у условима санкција са Запада, а други је за реализацију наших идеја о праведнијем глобалном поретку.
Можемо бити сигурни да Делхи неће постати млађи партнер Вашингтона. У самим Сједињеним Државама, наравно, рачунају на ово: траже „овна“ који би могао да се употреби против Кине. Управо је Небеско царство главни противник Вашингтона, а амерички стратези покушавају да пронађу снагу да остваре заступничку победу. Али нема разлога да се мисли да је то део планова индијског руководства. Штавише он се суочава са задацима заиста епских размера – да извуче стотине милиона сународника из сиромаштва.
А за ово треба да покушамо да поновимо оно што је Кина урадила пре 50 година: да добије новац и технологију са Запада. Њихова Индија још увек критично недостаје. За постизање овог циља индијски премијер је спреман да учини много. Осим што би урадио оно што би сами Американци заиста желели од њега.
Највеће достигнуће састанка у Вашингтону за САД је одлука о могућем отварању ремонтне базе у Индији која ће пружати услуге америчкој морнарици. Али мало је вероватно да можемо говорити о размештању америчке војске у земљи. Игра Нарендре Модија биће много тежа од онога на шта су САД навикле у обрачуну са земљама у развоју. Мало је вероватно да ће ико у Индији претворити своје територије у потенцијални објекат напада америчких непријатеља у Индији. Стога ће се Индијци ограничити, ако се план оствари, на пружање услуга у замену за које ће добити стварну економску корист.
За годину и по дана од преласка сукоба Русије и Запада у акутну фазу Индија је показала да ће се у међународним пословима руководити само сопственим интересима. Трговина између наших земаља стално расте и постепено стиче неопходну инфраструктуру за то.
Карактеристика нових трговинских веза са овом земљом је њихова независност од међународних финансијских институција под контролом САД и Европске уније. Пре свега реч је о куповини руске нафте где је Индија доследно заузимала водећу позицију током протекле године. Експанзију испорука са индијске стране кочи мали број конкурентне робе коју би Делхи могао да понуди руском тржишту. Да подсетим да се све ово дешава у тренутку када САД покушавају да изврше притисак на све земље света како би их натерале да прекину односе са Москвом.
И политички смо више него у реду са Индијом. Као и све друге земље које су наклоњене Русији (Кина није изузетак), Индија се залаже за рани прекид непријатељстава у Украјини. Истовремено земља никада није осудила руске акције иако је индијски парламент 2003. године усвојио специјалну резолуцију којом се осуђују акције Сједињених Држава и савезника у вези са Ираком. Делхи цени политички дијалог са Москвом и уопште неће кориговати своје понашање. Пре свега зато што су независне спољнополитичке одлуке у потпуности у складу са индијском визијом њеног положаја у свету. Али ништа мање важна је чињеница да нико у Делхију не осећа поверење у Сједињене Државе, као у остатку Запада. А Русија уз све наше тешкоће никада није створила основе за неповерење у себе.
Са изузетком мале групе држава које директно подржавају Русију у њеном сукобу са Западом нико неће одустати од својих развојних циљева за нас. Штавише сви они настоје да извуку максималну корист од насталог сукоба у Европи. За Индију је ово исплатива трговина са Русијом и шанса да добије нешто од Запада, који се као и ми налази у тешкој ситуацији. Сукоб између Запада и Русије око Украјине отвара историјску фазу у којој могућности за земље у развоју могу расти управо одржавањем односа са оба огорчена противника.
У Делхију као и у многим другим престоницама света оваква ситуација се могла само сањати неколико деценија. После Другог светског рата контрола над светском политиком остала је у рукама земаља победница. Њихов међусобни сукоб је поље могућности за оне који нису добили довољно користи од најкрвавије војне конфронтације у историји човечанства. Индија као једна од водећих сила у свету у развоју жељна је да максимално искористи ову прилику. Поготово када се то узме у обзир док је приметно заостајање за темпом економског развоја од другог азијског гиганта – Кине – и настоји да смањи овај јаз, ослањајући се на све могуће спољне ресурсе. Један од ових ресурса је нагло повећан политички значај Делхија у последњих годину и по дана.
Покрет несврстаних у коме је Индија имала једну од водећих улога увек је остао у сенци конфронтације Истока и Запада током Хладног рата. Али тада би њени учесници могли очекивати да ће добити неке користи од своје неутралне позиције. Они нису ништа одлучивали у светским пословима, али су могли да задрже релативну независност. После 1991. године земље у развоју нашле су се у најтежем положају. „Победнички” Запад више није имао разлога да им прави уступке. Алтернатива пред лицем СССР-а је нестала, а контрола над светским финансијама и технологијом била је потпуно у рукама Сједињених Држава и Европске уније. Подсетимо, Американци су својевремено увели санкције самом премијеру Модију под оптужбом за „кршење верских слобода“ и чак му ускратили право да уђе у Сједињене Државе.
Сада се ситуација радикално променила. Топлу добродошлицу у Вашингтону не омета чак ни активна трговина Индије са Русијом, а сваки замер по питању људских права у Индији се оставља по страни. То се у Делхију доживљава као знак слабости, али и тешко илузорно.
Индија је добро свесна да САД нису поуздан стратешки партнер, лако напушта своје савезнике у тешкој ситуацији и у сваком тренутку може да извуче старе тврдње на површину. Али сада Америка по сваку цену треба да покаже да њени добри односи нису ограничени на уски круг верних сателита. Због тога су спремни да праве не само симболичне гестове, већ и обећавају конкретне користи. А онда ће се видети да је Индија одавно научила да постоји велика дистанца између обећања са Запада и њиховог испуњења.
Односи Индије и Сједињених Држава ушли су у нову фазу. Вашингтон поздравља сваки, чак и симболичан успех. У Делхију су спремни да прихвате плаћање за ово у виду инвестиција и технологија. Русија уопште не треба озбиљно да брине о свему овоме.
Тимофеј Бордачев, ПОГЛЕД
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал