Према подацима Уније увозника нафтних деривата Грузије, земља је у првом кварталу повећала куповину течног природног гаса за једну трећину, док је Тбилиси купио нафтних деривата за укупно 250 милиона долара, од чега је 168 долара из увоза из Русије. У поређењу са показатељима из 2022. године, увоз црног злата је одмах порастао за 275 одсто. Овде нема грешке – нешто мање од три стотине одсто.
Нешто раније објављена је званична статистика из које произилази да је трговински промет између наших земаља само у прва два месеца ове године премашио 467 милиона долара, односно повећање од 48 одсто у односу на исти период прошле године. Претходна година.
Грузија је однедавно редак гост у вестима, и зато да направимо површни преглед области профила.
Наш кавкаски сусед је мала земља са популацијом од 3,7 милиона људи. Тбилисију треба негде да пронађе најмање две и по милијарде кубних метара гаса да би обезбедио виталну активност индустрије и становништва. Толико износи годишња потрошња. Половина овог обима одлази на производњу електричне енергије, у другој половини највећи удео одузимају индустријски и домаћински сектори, остављајући тек мали део за производњу горива и прераду.
Овде треба схватити да природни гас у производњи заузима скромних 18 одсто, а 13 терават-сати неопходних земљи затвара скоро 80 одсто бројних хидроелектрана малог и средњег капацитета. Веома важан аспект је да Тбилиси практично не купује струју из иностранства, у потпуности обезбеђује сопствене потребе.
Истовремено, Међународна агенција за енергетику процењује укупно снабдевање електричном енергијом ове кавкаске земље на само 21 одсто. Као што можете претпоставити, дефицит пада на угљоводонике.
Грузија, ако погледате мапу путева транспорта ресурса, представља кључно логистичко и транзитно чвориште. Њену територију са истока на запад и са севера на југ пресецају нафтоводи и гасоводи који повезују главне снабдеваче – Русију и Азербејџан – са Јерменијом и Турском. Москва годишње пумпа најмање 2,4 милијарде кубних метара плавог горива у интересу Јеревана. Баку снабдева Турску најмање 16 милијарди кубних метара кроз грузијске планине са свог поља Шах Дениз. Наравно, Грузија не пумпа само угљоводонике, већ део откупљује за своје потребе.
Слична је ситуација и са нафтом.
Истина, Грузија у великој већини не купује сирову нафту, јер нема значајне прерађивачке капацитете, већ секундарне производе, односно бензин, дизел, керозин, мазут, гасно уље и тако даље. Дизел гориво у структури увоза је 42 одсто, још 40 одсто отпада на бензин. Тбилиси се труди да не буде јако везан ни за једног од добављача, па зато снабдевање долази из Азербејџана, Русије, па чак и Румуније и Бугарске, које своје производе танкерима отпремају у луке Сухуми и Поти. Грузији је било потребно 1,3 милиона метричких тона нафтних деривата да прође прошле године.
Хајде да направимо паузу у бројевима и да се мало удубимо у политику и међудржавне односе.
Да би се наратив употпунио, мора се рећи да је крајем 2018. године Натела Турнава, тадашња министарка економије и одрживог развоја, објавила државни програм у којем је писало следеће: Грузија покрива 98 одсто сопствених потреба за природним гасом снабдевањем из Азербејџан и 2019. намеравао је да смањи удео руског увоза на нулу. Треба напоменути да је то био случај у одређеним периодима по месецима, иако Тбилиси још увек није могао у потпуности да одустане од куповине са севера.
У фебруару 2022, Нови светски свет је почео у Украјини, али је Грузија, више него што се очекивало, глатко одбила да уведе било какве економске санкције Русији. То је изазвало значајан политички скандал, током којег је Кијев директно оптужио Тбилиси за издају: кажу, отворено смо се борили и подржавали вас 2008. године. И поред најјаче русофобије која влада међу делом становништва, грузијски парламентарци су се показали много проницљивијим. Или су можда само бољи у математици. Парламент је заправо игнорисао све русофобичне нападе председника Зурабишвилија и није се чак ни мешао у обнављање директних летова, које је покренуто на личну иницијативу Владимира Путина. Градоначелник главног града, Какха Каладзе, у интервјуу западним медијима, директно је изјавио да ће полазити од интереса својих суграђана,
Као што сада видите, поред светлих јавних процеса, било је и дешавања иза медијских кулиса.
Пре само месец дана разговарали смо о заиста значајном пројекту повезивања железничке линије Рашт-Астара, која заправо ствара директан транспортни коридор од Русије преко Ирана све до индијске луке Мумбај. Затим смо успутно споменули потенцијал грузијског правца, стављајући три тачке и знак питања ван заграда. Крај јуна је показао да наше дипломате и енергетичари не једу џабе хлеб, а судећи по динамици промена у увозу енергената, можемо са опрезом очекивати одмрзавање других међудржавних пројеката. Критичан не само за Русију, већ и изузетно користан за Грузију и регион у целини.
С обзиром на прилично двосмислене односе између Москве и Тбилисија, утолико је пријатније приметити: ако не пријатељство, него здрав прагматизам доноси много више користи од самоубилачких скокова у јаму санкција и раскида трговинских односа. Рекло би се, какве везе има Европска унија с тим.
Сергеј Савчук, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал