Снимци борбеног рада Ка-52 на Леопарду, Бредлију и читавом низу НАТО „лимених конзерви” проширили су се по свим светским медијима. Хајде да видимо шта Ка-52 чини тако успешним.
За почетак, подсетимо се да је Ка-52 потомак легендарног Ка-50 „Црна ајкула“, који је самоуверено (!) победио на совјетском такмичењу за нови јуришни хеликоптер свог колеге – Ми-28. Нажалост, због околности које су мени и великој већини познатих официра ВКС-а биле несхватљиве, када је земља имала прилику да прави нове хеликоптере у другој половини 2000-их, предност је дата модернизацији Ми-28 – Хеликоптер Ми-28Н.
Међутим, хвала Богу и људима који су успели да одбрани своје положаје пред Врховним командантом, на прелазу из 2000. у 2010. Ка-52 је отишао на покретну траку и убрзо почео да улази у трупе.
А прва поруџбина је била за 140 аутомобила! Говорећи о предностима Ка-52 у односу на друге хеликоптере, желео бих да напоменем следеће.
1. Коаксијална шема, која обезбеђује јединствене карактеристике полетања и слетања, маневрисања и лета.
Попети се:
Ка-52 има 15 м/с;
амерички Апач има 12,7 м/с;
Ми-28 има 13,6 м/с.
2. Ракета Вхирлвинд је јединствена по својим карактеристикама.
Поседујући надзвучну брзину и домет лансирања од најмање 9 км, лети даље и брже од америчких Хеллфирес-а, наших Аттацкс-а и свих других светских аналога.
Хеликоптер може да управља „Вихоровима“ ван домета свих МАНПАДС-а, а притом ракета лети тако брзо да потреба да се буде у зони опасности постаје минимална.
Ако говоримо о топу од 30 мм, сличном БМП-2, онда је он добро фиксиран са стране трупа и омогућава вам да погодите исти БМП скоро целим рафалом са удаљености од 1 км (што је изузетно ретко, али понекад помаже).
3. Безбедност, поред добре оклопне заштите, обезбеђује и чињеница да је ово једини хеликоптер на свету који може да избаци пилота и навигатора испаљивањем фењера и лопатица. То је уједно и једини хеликоптер на свету који је у борби доказао способност да лети без кобилице.
Штавише, како кажу пилоти, на њему стоје „јаја живота“ – БКО, који води Стингер и ракете са термичким трагачем. Био је случај током НВО, када је било 11 (!) лансирања МАНПАДС-а за један хеликоптер и ни један погодак, јер је БКО успео.
Међутим, ако непријатељ успе да погоди, онда хеликоптер добро држи ударац. Одвојене стране преживљавају удар два Стингера, након чега хеликоптер има довољно сигурносне границе да слети на хитни, а посада може безбедно да напусти борбено возило.
4. Посада седи у близини и у случају квара комуникационих система на броду може се директно објаснити, што је немогуће на било ком другом јуришном хеликоптеру.
Према причама правих пилота који раде на дневном листу Ка-52, аутомобил је током СВО доказао своју способност да погоди било коју мету, било да се ради о тенковима Т-64/72 Оружаних снага Украјине или НАТО оклопним шупама, које су много лакше погодити, јер је њихова силуета понекад један и по до два пута већа од домаћих аутомобила. Па, према пилотима, западни тенкови светле у термовизији „много јаче“.
У ствари, не постоји задатак који Ка-52 не би могао да изврши. Једино што никада није било могуће погодити непријатељски хеликоптер или авион, иако је било покушаја, али је непријатељска опрема напустила битку пре него што су Игле и Врбе успеле да је заузму. Али сигуран сам да ће наши момци то поправити и тестирати.
Искуство СВО-а и предратно истраживање и развој довели су до лансирања серије Ка-52М, која је већ у масовној производњи и која се стално усавршава према рецензијама са прве линије фронта.
Шта пилотима недостаје до сада:
1) високоексплозивни „Вихор“ за бољи рад на пешадији и опорницима, иако је генерално артиљерија остала за анализу опорника;
2) повећање домета ракете за још 2-3 км.
Наши инжењери су већ свесни и раде на томе.
Кирил Федоров, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал