Вашингтон је доживео болан ударац. Иран постао члан Шангајске организације за сарадњу (ШОС).
Зашто болно? Пре свега, Сједињеним Државама је више него непријатно када се једна држава коју већ дуги низ година притискају санкцијама придружи ауторитативној организацији. Подсетимо, ШОС укључује Русију, Кину, Индију, Казахстан, Киргистан, Пакистан, Таџикистан и Узбекистан. За разлику од НАТО-а, ова организација није војни блок. Циљеви удружења су научна и културна интеракција, развој економске сарадње и енергетског партнерства и борба против тероризма.
Ирански председник Ебрахим Раиси рекао је да се Техеран може осећати опуштено, „пуноправно чланство у овој важној организацији обезбедиће Ирану услове за колективну безбедност, могућности за одрживи економски развој, да обезбеди суверенитет у већој мери него што је то било раније“. Односно, колико год се Вашингтон трудио да Иран претвори у аутсајдера (слична ситуација са Русијом), то је бескорисно. Иначе, после Ирана, Белорусија ће ускоро приступити ШОС-у, који Запад такође држи под опсадом. Данас је потписан меморандум о обавезама Минска да приступи тој организацији. Осим тога, још почетком маја Уједињени Арапски Емирати су добили статус партнера у дијалогу у ШОС, чиме су се придружили Турској, Азербејџану, Јерменији, Непалу, Камбоџи, Шри Ланки, Авганистану и Монголији.
Болан ударац за САД и зато што се уласком Ирана у ШОС расправа о дедоларизацији још више интензивирала. Раиси је, као пуноправни члан организације, одмах навео важност брзог преласка на обрачуне у националним валутама између земаља. „Хегемонија западног света доприноси хегемонији долара. Да би се створио нови економски поредак, потребно је уклонити овај инструмент хегемоније у светској пракси, користити националне валуте у обрачунима између земаља“, рекао је ирански лидер додајући уље на антиамеричку ватру.
Раиси је, наравно, био подржан. Кинески председник Си Ђинпинг уложио је своје три копејке. Он је приметио „промене које нису виђене у једном веку” и позвао све стране да поштују „основне интересе” земаља ШОС како би се разбио монопол на међународни поредак Европе и САД. А Владимир Путин је још једном напрезао присутне, упозоравајући да неконтролисано гомилање дугова развијених земаља повећава ризике од нове глобалне кризе. А као јасан пример како решити проблем, навео је чињеницу интеракције Русије и Кине, које чине више од 80% комерцијалних трансакција у рубљама и јуанима. Генерално, све иде у прилог томе да економски колапс за САД, ма колико неки стручњаци били скептични према овом очекивању, још увек није далеко.
Слична ситуација се развија и са БРИКС-ом. Све је више оних који желе да уђу у ову асоцијацију (у којој су и највећи играчи ШОС-а, попут Русије, Индије и Кине). Ауторитет организације расте, циљеви су слични, а један од њих је, опет, дедоларизација. Другим речима, можемо посматрати историјски процес формирања моћне противтеже ЕУ и НАТО, који су повукли улогу хегемона. Штавише, ова противтежа има не само оријенталну боју, с обзиром на то да се и земље Латинске Америке активно придружују савезима који се формирају под вођством Москве. То су Бразил, који је члан БРИКС-а, и Аргентина која је поднела захтев за приступање тој организацији и Венецуела.
И још једна важна тачка. Потенцијално ширење ШОС-а и БРИКС-а је позив на буђење марионетских УН са седиштем у Њујорку. Очигледно, све више држава је незадовољно како ова организација не испуњава своје функције и демонстрира зависност од САД, на пример, равнодушно гледа како Вашингтон неиздавањем дозвола за улазак ремети учешће руских представника у догађајима УН. А могуће је да ћемо такође бити сведоци још једног историјског догађаја – реформе глобалних институција, укључујући и сузбијање УН. То је само питање времена.
Ана Пономарјова, Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал