Ситуација у Црној Гори последњих дана личи на завршницу неке криминалистичке серије италијанске продукције. Бивши председник државе у центру афере са босовима нарко картела, испливали су докази да су му на руке носили стотине хиљада евра, СДТ подиже оптужницу против министара из редова ДПС-а, СД, Бошњачке странке, будући мандатар повезан са ухапшеним јужнокорејским „краљем криптовалута“, нерасветљена убиства, за вријеме тродеценијске владавине Мила Ђукановића, ни броја им се не зна…
Ситуација слична само на први поглед, у тим култним серијама однекуд се појављује полиција и неко одговара за шверц дрогу, преваре, у нашем дугометражном филму само се смењују актери, полиција, судство и тужилаштво углавном статирају.
Ових дана са нестпљењем чекамо формирање нове Владе, спекулишемо ко ће нам кројити судбину наредних година и надамо се да ће бити боље, да се разумемо, то ради обичан народ, они који су навикли да из свега извуку корист гледају да закуче још коју фотељу.
Мора се од нечега и живети на високој нози. Навикло се на Дубаи, Луј Витон, Диор… Док су нам пуна уста мањина, права, обавеза, Запада, Европе, приче о грађанима, северу којег се сете само у предизборним кампањама, лични интереси су скривени приоритети, јасно је и обичном човјеку.
И док се они који размишљају како да из овог вртлога неморала и бешчашћа извуку и спасу оно што се спасити може, они који су на аферама владали деценијама настављају „добру праксу“. Уместо да се запитамо шта раде они које овај народ дебело плаћа и који су нас у ово стање довели ми смо нашли нову тему, а она је веровали или не, прст председника Општине Никшић, Марка Ковачевића.
Јефтини покушаји да се искористе предности модерних технологија и да пажњу усмјеримо на то да ли је Ковачевић при интонирању химне поправљао сат или је показивао средњи прст и то на вечери обиљежавања 13 година рада Дневног центра за дјецу са сметњама у развоју и особа са инвалидитетом Никшић тема је за интелектуалну сиротињу.
Овај народ се, надамо се, освестио и види да су на поделама, аферама, подметањима профитирали они који нас убеђују да је успех то што крпимо крај са крајем, од првог, до првог, и што нам је просечна пензија довољна да платимо три дана љетовања у неком хотелу…
Средњи прст показују нам већ годинама они у фирмираним оделима, чија деца се школују на престижним светским универзитетима, који лете чартер летовима и имају дебеле банковне рачуне широм света, али на суптилан и углађен начин, скривен између осмеха и „добрих намера“.
Они и знају како се то чини, они који из народа долазе и који су деценијама били на маргинама управо зато што су на то указивали не размишљају на тај начин. Просто је и недолично и помислити да би се таквим огавним методама послужио Ковачевић када се зна повод организовања ове вечери.
Било како било, али ефекат је постигнут, јавност данас прича о Марковом прсту, надамо се само данас, ваљда смо те „дечје болести“ прерасли, јер можда је Марков прст споран али су му руке чисте, а нечије су крваве до лаката.
ИН4С/Борба.ме
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал