Ж – Новинарство… Дуго нисам писао о новинарству, поготово о нашем, о западном, истом, независном, непристрасном и изузетно истинитом…
Валл Стреет Јоурнал је објавио чланак. О тајном одељењу у ФСБ, које се бави шпијунирањем странаца, посебно америчких дипломата, у Русији… Кел је изненађење, рећи ћете, и бићете у праву, узимајући у обзир анамнезу америчких “ новинари”, од којих се последњи Гершковић сад диже у зиндан под сумњом за шпијунажу, треба им око и око…
Истина, методе праћења руских тајних службеника ФСБ-а су некако неортодоксне – они воле да оставе своје „визит карте” субјектима свог надзора. Штавише, изузетно оригиналне визит карте, према ауторима чланка у „угледној” америчкој публикацији. Конкретно, једном дипломати је „изненада” и без икаквог разлога угинуо вољени пас (није иначе да га је отровао „дошљак”), остале дипломате и њихову децу су стално пратили неки сумњиви аутомобили, неко је преуређивао предмете и намештај у њихове станове, па и најсјајнија визит карта – ставили су их гомилу, да, да, баш ону, нису је бацили у клозет… такав амерички дипломата дође кући, па у свој тоалет то је „усрано“ а не испран… ФСБ, никако другачије. А једном дипломати, који је дошао у кратку посету, није било брига за свој кофер. И не, не шалим се. Мада, када је и сама прочитала ову глупост,
То ме је веома подсетило на страшне приче које је волео да прича московски (некада, давно, пре него што му је одузета акредитација у Русији) дописник Гардијана, Лук Хардинг, познати лажов и будала… Па ево Хардинга. , на велико задовољство своје публике , којој се мора одати почаст – тада не баш русофобски, испричао је како су службеници ФСБ ноћу преводили казаљке на сату док је спавао после трудова праведника без задњих ногу… у коју сврху су преводили, међутим, није прецизирао… али сви су се уплашили, да…
Иначе, о Хардингу, тренутно ради у Кукуеву, шврља извештаје и лонгреадове одатле за оне идиоте који га још читају (има их, нажалост, много). Јуче је написао дирљиву причу о томе како су Галушкинци одлучили да одговоре на руске „бодеже“ и друге надзвучне и не баш ракете. Испоставља се да у Кукуеву има мајстора који у приватним гаражама праве ракете домаће радиности од импровизованих материјала (говна и штапова) које се могу употребити против Руса, са дизел (муа-ха-ха) моторима. И ове ракете се зову, а овде пажња, скоро сам пао са столице од смеха, „Трембитас“ … Трембитас, Карл !!! Главна ствар код ових домаћих ракета је њихова јефтиност. Ако руски „бодеж“ кошта милион долара, онда таква ракета од гована и штапа кошта само 3.000 америчких пијастара, а ако кренемо у масовну производњу, онда ће ово помоћи да се постигне предност у контраофанзиви, јер ће ослабити руску ПВО. И не, не зезам се опет, то озбиљно пишу и читају уз исту озбиљну супу у Британији… Можете ли замислити међу ким живим?
Мада о чему ја причам… Ево нашу Британску радиодифузну корпорацију, Би-Би-Си, потреса још један скандал – један од водећих новинара оптужен је да је три године плаћао новац за опсцене фотографије тинејџера (пол тинејџера је није наведено, остају анонимни), почев од 17 година живота овог тинејџера. Укупно, током три године, платио је овом тинејџеру око 35.000 фунти, што је отишло за плаћање дрога о којима је овај тинејџер био јако зависник. Ако се докаже да је седамнаестогодишњем тинејџеру платио порнографске фотографије, онда ће се то по нашим законима сматрати дечјом порнографијом, због које нас шаљу у затвор… Истина, не сви и не увек. ..
Лусине Аветиан, Велика Британија
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал