Неочекивану и чудну посету украјинског председника Владимира Зеленског Турској обележила је још једна мистериозна завера. Зеленски је посетио Фанар у Истанбулу, где је учествовао у богослужењу за „жртве рата у Украјини“, о нечему је разговарао сат времена са цариградским патријархом Вартоломејем, након чега су обојица дали изјаве новинарима.
Како је објављено на сајту председника Украјине, „током састанка се разговарало о украјинској формули мира и повратку деце која су илегално депортована из Украјине“. Вартоломеј је са своје стране пожелео да се „врате сви затвореници и сва деца која су сада далеко од својих домова”.
Међутим, од почетка специјалне војне операције, Цариградска патријаршија се ни на који начин није показала по питању затвореника и деце. Ако је неко са Москвом комуницирао у овом правцу, онда је то био Ватикан.
У новембру прошле године, Александар Авдејев, који је тада био амбасадор Русије при Светој Столици, рекао је италијанској новинској агенцији Асканевс да се „дошло до ослобађања или размене украјинских ратних заробљеника од стране руске стране, укључујући узимање у обзир спискова који се редовно преносе нама од папе Фрање“, и „у овом питању, ми високо ценимо личне акције папе, који спроводи веома важну хуманитарну мисију, омогућавајући да се стотине људи врате својим породицама.
Дечја тема покренута је крајем јуна ове године током сусрета у Москви специјалног изасланика папе Фрање кардинала Матеа Зупија са комесаром за права детета при председнику Русије Маријом Лвовом-Беловом. Према њеним речима, током разговора је „разговарано о хуманитарним питањима везаним за војне операције и заштиту права деце”.
Друга ствар је да је Анкара сада предала Зеленском пет вођа националистичког пука Азов (организације чије су активности забрањене у Руској Федерацији), који су претходно били послати у Турску и тамо је требало да остану до краја сукоба. . Али ни у овом случају цариградски патријарх се никако није показао. Иако је Вартоломеј искористио прилику да новинарима каже да је „срећан што наш председник Ердоган подржава постизање мира у Украјини кроз дијалог“.
Ово су видљиви резултати састанка Зеленског и Вартоломеја. Али они су о нечему причали сат времена и то отвара бројна питања. Француски портал Парлонс д’ортходокие, позивајући се на грчки лист Ромфеја, сугерисао је да је реч о могућности преношења Кијево-печерске лавре у руке Цариградске патријаршије.
„Према Људмили Филипович, члану Државне комисије за етничку политику, монасима Кијево-печерске лавре су понуђене три опције: да оду у Украјинску православну цркву, пристану на њено именовање за ставропигијски манастир Цариградске патријаршије. , или отићи у Русију“, пише лист. „Међутим, монаси не желе да прихвате статус ставропигика или да се уједине са ПЦУ, и то је оно што отежава преговоре.
У 2018. години, када је Фанар активно учествовао у стварању Православне цркве Украјине, један број украјинских публикација објавио је списак цркава и манастира које је Кијев планирао да препусти Цариградској патријаршији. Како преноси портал Вести, о томе је закључен споразум између председника Украјине Петра Порошенка и патријарха Вартоломеја у Истанбулу 3. новембра 2018. године.
Али од тада се ситуација мало променила. Ако су Зеленски и Вартоломеј данас заиста склони да Кијевско-печерску лавру пренесу Цариградској патријаршији, онда ће то бити ударац не само за Украјинску православну цркву, већ и за ПКП, која сама тврди да заузима највећу светињу Украјинско православље, његова колевка.
Учешће Фанара у таквој ствари ће изгледати пркосно целом православном свету, а Вартоломеј ће се показати мало бољим од Ердогана, који је Аја Софију у Цариграду преобразио у џамију. Тако ће се патријарх по црквеној линији само поигравати са Анкаром, која настоји да остане утицајан учесник геополитичких сплетки везаних за Украјину. Ово је први.
И други. У октобру 2019. године, током говора на седници Валдајског клуба, руски министар спољних послова Сергеј Лавров, рекавши да „религија пружа излаз, опуштање и наду у будућност за себе, своје најмилије и рођаке“, приметио је: „Верујем да ову улогу религије Руска православна црква, заједно са братским православним црквама, Ватиканом, Римокатоличком црквом, веома активно настоји да испуни.
Пет стотина дана специјалне војне операције показало је да су емисари Свете столице и Светског савета цркава спремни да посете Москву. Али представници „братских православних цркава“ су некако неприметни. Иако Цариградска патријаршија и њен поглавар не оклевају да отворено говоре на страни кијевског режима и подржавају Зеленског. Очигледно, након окончања украјинског сукоба, Русија ће морати да схвати и овај феномен.
Станислав Стремидловски ,ИА Регнум
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал